Praznik knjige, mesto gde se okupljaju pisci i ljubitelji pisane reči, ulazak u drugi svet i oaza koja je i devedesetih, kada je napolju buktao rat, čuvala pod kupolom toplinu, osmehe i zajedništvo - to je bio Sajam knjiga. Nekada...
A danas? Nažalost, već dve godine zaredom pandemija je učinila svoje i otkazala književnu smotru. Umesto tradicionalne manifestacije, juče je otvorena prodajna izložba „Knjigu na Sajmu, Sajam u srcu“.
Beogradski sajam odlučio se za ovo premijerno izdanje kulturnog događaja, koje bi trebalo da bude svojevrsni omaž tradicionalnom Sajmu, kako bi okupili „poštovaoce knjige u uverenju da je knjiga lekovita i da će uneti optimizam i dobru energiju u Novu godinu.“
Mnogi izdavači prihvatili su ovu priliku, jer nekima je ta prodaja bila pitanje opstanka. Drugi su se, međutim, odlučili da ne učestvuju – jer nije trenutak.
Bilo kako bilo, Hala 2 je popunjena brojnim novim i starim, domaćim i stranim naslovima, nasmejani prodavci su tu, ali nažalost, poseta je daleko slabija od one na koju smo navikli svih ovih godina.
Da li zaista, ipak, nije trenutak ili je u pitanju nešto drugo, videćemo…
Možda zato nije zgoreg podsetiti kako je to bilo nekad…
– Nedostaje mi Sajam knjiga. To je godinama naš vašar, naša pijaca, zabavište, igralište. Vidimo mnogo pisaca i ljudi koji nose u rancima i kesama puno knjiga. Čovek se oseti ponosnim što je deo tog esnafa književnika i što je zajedno sa svojim kupcima oči u oči. Nedostaje mi to lepo vreme – rekao je za Nova.rs u nedavnom intervjuu, pisac Ljubivoje Ršumović.
Najznačajnija kulturna manifestacija u Srbiji, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu ustanovljen je 1957. godine, a prethodio mu je Jugoslovenski velesajam knjiga, održan u Zagrebu 1956. godine pod pokroviteljstvom predsednika Josipa Broza Tita. Prisustvovali su mu najznačajniji književnici zemlje, među kojima i Ivo Andrić i Miroslav Krleža.
Izgradnjom modernog sajmišta u Beogradu, karavan knjige seli se u glavni grad socijalističke Jugoslavije.
Od tada održavao se svake treće nedelje u oktobru, uz učešče velikog broja domaćih i stranih izdavača. Od 2002. Beogradski sajam knjiga ima svog počasnog gosta, zemlju čija književnost uživa posebnu pažnju. Prva zemlja gost bila je Norveška, a poslednja, pre pandemije koronavirusa – Egipat, 2019. godine.
Sajam su tradicionalno otvarali renomirani domaći autori. U prvoj deceniji 20. veka to su bili Svetlana Velmar Janković, Vida Ognjenović, David Albahari, Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Dragoslav Mihailović, Dragan Velikić, Laslo Vegel, Svetislav Basara, Ljubivoje Ršumović, Emir Kusturica, Matija Bećković i drugi.
U aktuelnom trenutku, kada živi misao da je knjiga ugrožena, potrebno je samo baciti pogled na sve te šarene štandove i videti da se pre može govoriti o hiperprodukciji kojoj je pomogla tehnologija, te je štampanje knjige ubrzano, a samim tim sada gotovo svako dobija priliku da – bude pisac.
Kao i na svakom „vašaru“, svih ovih godina su se smenjivali redovi nobelovaca, velikih književnika, antikvarnih spisa, ali i novi romani estradnih ličnosti, političara, proteklih godina i Jutjubera, Tiktokera i ostalih „čuda“, a posebno mesto gde se ipak stvarao najduži red bile su „čuvene“ – pljeskavice na Sajmu knjiga. One su, kažu, bile posebne.
Sajam knjiga je uvek bila najposećenija kulturna manifestacija u Srbiji. U 2019. godini posetilo ga je 184.532 ljudi.
Na sav taj šareniš, osmehe, gužve, užurbano gurkanje sa ljudima čiji su pogledi usmereni ka dugim spiskovima, redove ispred pultova gde čitaoci strpljivo čekaju na potpis omiljenog pisca, sada je pandemija stavila pauzu. Iz neizmerne želje da nekako nađu kopču sa mestom održavanja, Beogradski sajam i Hala 2 će do 26. decembra ipak mirisati na nove korice.
Posetioci, koje smo upitali koliko im znači što su ove godine ipak mogli da posete Sajam kako bi pronašli svoju knjigu, pozdravljuju održavanje „mini“ izdanja, zadovoljni ponudom izdavača. Ali, ostaje želja da se što pre vrati tradicionalna manifestacija.
Bonus video: Ljubivoje Ršumović recituje svoju pesmu „Domovina se brani lepotom“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar