0
Srpsko književno društvo (SKD) smatra nedopustivim i neshvatljivim uklanjanje poezije Desanke Maksimović iz nastavnog programa za gimnazije i srednje škole i zahteva da se pesnikinji posveti pažnja koju zaslužuje.
Nakon reagovanja stručne i šire javnosti, na današnjoj vanrednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta Srbije većinom glasova članova doneta je odluka, kako saznaje Nova.rs, da poezija Desanke Maksimović ostane u punom obimu, kao i do sada.
„Vrednost Desankinog opusa i njeno mesto u srpskoj književnosti i kulturi su jasni svakome, izuzev komisiji koja je o tome odlučivala, o čemu svedoči i burno reagovanje ne samo književne već i najšire javnosti. Srpsko književno društvo zahteva da se ovaj štetni predlog smesta povuče a Desanki Maksimović posveti pažnja koju zaslužuje. Treba nam više, a ne manje Desanke Maksimović. Treba nam više, a ne manje književnosti i sprskog jezika u školskim programima“, navedeno je u saopštenju SKD.
Komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je, u okviru izmene programa nastave predmeta „Srpski jezik i književnost“ u gimnazijama, odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog čuvenu zbirku „Tražim pomilovanje“.
U obrazloženju je navedeno da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj“, što je izazvalo buru u javnosti.
„Obrazloženje je do te mere do te mere besmisleno da ne zaslužuje komentar. Ovo nije prvi put da se tvorci obrazovnih programa teško ogreše o srpsku književnost i njene značajne stvaraoce. Pomenimo samo slučaj Vladana Desnice“, kažu u SKD-u.
Srpsko književno društvo se zbog toga snažno zalaže, kako ističu, da se znatno uveća fond časova književnosti i srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama i unapredi postupak donošenja nastavnih programa koji se tiču književnosti i jezika.
„Pitanje nastave književnosti je previše važno da bi se prepustilo jednoj komisiji i jednom zavodu. U ovaj proces treba uključiti SANU, nadležne katedre, institute, udruženja književnika, nastavnike. Proces bi morao biti u potpunosti javan, a svi predlozi blagovremeno dostupni književnoj javnosti, smatraju u Srpskom knjževnom društvu.
