6
S velikim zakašnjenjem Filmski centar Srbije konačno je raspisao konkurse za finansiranje i sufinansiranje projekata u kinematografiji u ovoj godini.
U okviru „Prolećnog ciklusa“, vrednog 511.000.000 dinara, koje je odobrilo Ministarstvo kulture, juče su raspisani konkursi za sufinasiranje proizvodnje studentskih završnih filmova, distribucije domaćih dugometražnih igranih filmova, finansiranje unapređenja i razvoja filmskih scenarija, proizvodnje domaćih dugometražnih igranih filmova i sufinansiranje proizvodnje manjinskih koprodukcija. Konkurs je otvoren do 5. maja, a za nedelju dana, potom i 19. aprila biće raspisani novi konkursi.
I dok su filmski stvaraoci, kao i svi oni u Filmskom centru Srbije, bar na tren, odahnuli što posle velike docnje mogu da počnu sa sprovođenjem delića svoje delatnosti, ništa na duge staze nije rešeno i još uvek smo svedoci velike krize ove bitne kulturne institucije koja funkcioniše uz pomoć „štapa i kanapa“ više od 15 meseci. A mesecima unazad je i u blokadi. Samim tim blokirana je i srpska kinematografija.
– Pošto je Filmski centar Srbije u blokadi, nije mogao, na primer, da isplati novčani iznos za nagradu Martovskog festivala u selekciji za nove projekte i mi smo uskočili i platili umesto Filmskog centra. I to da Filmski centar ne može da plati obećanih 150 hiljada dinara za nagradu, velika je sramota – priča za Nova.rs Srđan Dragojević, reditelj i predsednik organizacije filmskih autora Srbije UFUS AFA Zaštita.
Gordan Matić, direktor Filmskog centra Srbije objašnjava za Nova.rs da je glavni razlog kašnjenja konkursa što nije usvojen plan i program rada ove institucije, što je inače u nadležnosti Upravnog odbora FCS-a. A UO, praktično, ne postoji. Od kada je Upravni odbor na čelu s Jelenom Trivan krajem novembra 2021. poništio konkurs na kojem su dodeljena sredstva Želimiru Žilniku, Goranu Markoviću i Srđanu Dragojeviću, izazvavši ogroman skandal u javnosti, više od pola članova UO podnelo je ostavke. I od januara 2022. godine FCS pokušava da funkcioniše bez UO, a problema nikad više:
– Pošto nemamo UO, nije imao ko da usvoji naš plan i program za 2023. godinu, kojim su predviđeni i konkursi. U septembru prošle godine pripremili smo kalendar konkursa i budžet, koji je odobrilo Ministarstvo finansija. I do sada se čekalo s raspisivanjem. Kada je Ministarstvo kulture dobilo saglasnost Vlade Srbije da može poverene poslove raspisivanja konkursa da sprovede, čekala se mesec dana i dodatna saglasnost Ministarstva finansija – napominje Matić.
Od kad je UO nevalidan, na Ministarstvo kulture je „pao kamen“ raspisivanja i aminovanja konkursa.
– Prošle godine je Ministarstvo kulture formiralo Radnu grupu koja je usvojila naš plan i program, što nije bio slučaj ove godine. Naš plan i program prošle godine Ministarstvo je odobrilo u januaru i do polovine marta, po tom kalendaru, sprovodili smo konkurse. Međutim, ove godine Ministarstvo nije fomiralo Radnu grupu, a s druge strane od 15. marta prošle godine neophodna je saglasnost Ministarstva finansija za svaku sumu veću od dva miliona dinara. I dok je prošle godine bilo kašnjenja od nedelju ili dve dana, ovolikog, kao sada, nije bilo – priča Matić.
Upitan da li je postojao još neki razlog za kašnjenje i postoji li problem na relaciji Ministarstvo kulture – FCS, direktor Filmskog centra odgovara:
– Mi nemamo Upravni odbor, nemamo usvojen program za ovu godinu, a sastavni deo plana i programa jesu konkursi. Naravno da postoji problem. Filmski centar Srbije radio je maksimalnim kapacitetom prošle godine da se ne bi primetio nedostatak Upravnog odbora nadajući se da će biti formiran najpre posle izbora, a onda nakon formiranja Vlade Srbije. Još početkom godine upozoravali smo Ministarstvo kulture na sve konsekvence u slučaju da bude odlaganja formiranja novog UO. Nisu tu samo problem konkursi, već mnogo više – zaduženja domaćih festivala, međunarodne obaveze koje imamo, naša izdavačka delatnost, medija desk – sve je to deo plana i programa FCS-a. Insistiramo svake nedelje na formiranju Upravnog odbora kako bismo ušli u normalnije vode, mogli da funkcionišemo i sprovedemo godišnji ugovor o planu i programu.
Reditelj Srdan Golubović smatra da je izuzetno važno što se konačno raspisuje konkurs:
– To predstavlja jednu vrstu deblokade funkcionisanja Filmskog centra Srbije. Konkursi su osnovna delatnost FCS-a. Jako je važno da se u potpunosti odblokira rad FCS-a i da se oformi Upravni odbor kojeg već dugo nema. U FCS-u već neko vreme postoji kriza institucije. Ne samo da bi trebalo da se oformi UO, već i da u tom telu ne sede političke ličnosti, nego profesionalci. Dakle, ne oni koje će da sprovode političku volju i političke odluke. FCS bi trebalo da vode profesionalci i ljudi iz struke koji će da štite osnovni interes srpske kinematografije – kaže za Nova.rs Golubović.
Koliko malo toga funkcioniše svedoči i prošlogodišnje iskustvo reditelja Srđana Dragojevića. Naime, pre godinu dana dobio je na konkursu FCS-a 180.000 evra za film „Bilo jednom na Istoku“, ali „iskočio“ je problem:
– Kada smo sa tim filmom probali da konkurišemo u regionu, nismo prošli jer su se promenila pravila. A po novim pravilima ko ne dobije 30-50 odsto sredstava za film na konkursima u svojoj zemlji, nema pravo da konkuriše za novac u regionu. A mi smo na konkursu FCS-a dobili tek devet odsto budžeta filma. I tako smo mi bili verovatno prvi koji smo se zahvalili FCS-u na dobijenim sredstvima i vratili novac – naglašava Dragojević.
Podseća i na ono što se dogodilo s Konkursom za eminentne reditelje, kada je, pored Markovića i Žilnika, odbijen za sredstva:
– Posle svega što se desilo kada je Upravni odbor raspisao konkurs, doneo pravila, izabrao komisiju i ta komisija je odlučila, da bi nakon toga isti taj Upravni odbor poništio sopstveni konkurs, očekivanja su mi skromna. Ako ne uvedu da, nakon poništavanja konkursa još i streljaju autora, mogu da budem sasvim zadovoljan – iskren je Dragojević.
Srdan Golubović naglašava da poslednjih godina srpski film ima značajne uspehe na međunarodnim festivalima i da je od dolaska Bobana Jevtića na čelo FCS-a 2014. godine ova institucija dobro radila, imala redovne konkurse, projekte koji su završavali na velikim festivalima.
– Ali, FCS se poslednje tri godine nalazi u velikoj krizi. Očigledno ne postoji komunikacija između Ministarstva kulture i FCS-a. A sada je neophodno da se, pored raspisivanja konkursa, pokrene sama institucija kroz organe kao što je Upravni odbor, pa kroz saradnju UO i direktora, i da funkcioniše kao nezavisna kulturna institucija. Nažalost, upravni odbori u Srbiji postoje kao tela koje Vlada imenuje i samim tim su neka vrsta produžene ruke politike – sud je reditelja.
Na nepostojanje UO FCS-a osvrće se i Dragojević naglašavajući da je, kao predsednik organizacije filmskih autora Srbije UFUS AFA Zaštita, uputio pismo Ministarstvu kulture:
– Trudimo se da pomognemo čitavom esnafu. Dodeljujemo novogodišnje paketiće deci i unucima naših članova, doneli smo odluku da dajemo novčanu podršku članovima novim roditeljima kod rođenja deteta, najstarijim članovima pomažemo u starosti jer većina ima penzije samostalnih umetnika koje su ispod 200 evra. Javnost malo zna da smo autorima već podelili više dva i po miliona evra koje dobijamo od emitera po zakonu i da imamo veliki fond za socijalna i kulturna davanja. Poenta naše organizacije jeste da novac od emitera usmerimo ka autorima koji napokon imaju neku kompenzaciju za svoj minuli rad od reemitovanja dela. Imamo 350 članova, a s dolaskom montažera u našu organizaciju imaćemo više od 400 članova. I uputili smo pismo Ministarstvu kulture da bismo voleli da imamo jednog predstavnika u Upravnom odboru Filmskog centra Srbije. Nadam se da će, kad se bude formirao UO, u njemu biti ljudi iz profesije. Od kad su sredinom dvehiljaditih godina političari počeli da ulaze u UO, to se nije pokazalo kao dobro rešenje – ukazuje Srđan Dragojević.
Sličnog stava je i Golubović koji misli da bi možda mogao da se pronađe neki drugi model, sem „institucije“ upravnih odbora:
– Na primer u Hrvatskoj ne postoje upravni odbori nego malo i veliko veće koje je sačinjeno od profesionalaca. Mislim da je glavni problem FCS-a što u UO ili bilo kojem odboru, koji ima moć odlučivanja, ne sede filmski profesionalci, reditelji, producenti, glumci, montažeri, snimatelji, nego ljudi iz potpuno drugog sveta. A ljudi koji se bave ovim poslom najbolje znaju šta su potrebe ove profesije i da je osnovna ideja FCS-a promovisanje srpske kulture i kinematografije u inostranstvu. Mislim da bi FCS trebalo da se vrati osnovnim načelima. Kao struka bili smo godinama jako zadovoljni radom ove institucije, načinom na koji su se odvijali konkursi i cela kinematografija je zaista živnula. FCS je radio kao ozbiljni filmski centri u Evropi. Nažalost, poslednjih godina svedočimo krizi institucije. Jasno je da je osnivač FCS-a Vlada Srbije odnosno Ministarstvo kulture ali kada je imao nezavisnost u odnosu na političke stranke dolazilo je do pravih rezultata. Tada su nastajali filmovi koji su našu kulturu i kinematografiju na najbolji način predstavljali u svetu – objašnjava Golubović.
Još jedno svedočanstvo krize ove institucije bio je nedavno završeni Berlinski filmski festival:
– Prisustvo Filmskog centra Srbije bilo je zaista tužno u Berlinu, nikako u skladu s onim što srpska kinematografija predstavlja. A predstoji Kan, koji je uz Berlin najveći festival, na kojem se promoviše domaća kinematografija. Nije kinematografija samo pravljenje filmova, već je i predstavljanje dosta bitan aspekt. Zbog toga FCS i postoji, da bi najšire mogao da obuhvati sve delatnosti vezane za kinematografiju – ukazuje Srdan Golubović.
Ministarka kulture Maja Gojković je više puta, od kojih je poslednji bio polovinom januara, istakla da je to ministarstvo sa Vladom Srbije u procesu traganja za modelom prema kojem bi UO mogao da funkcioniše na najbolji način u skladu sa Zakonom o kulturi i Zakonom o kinematografiji:
– Upravnom odboru je davno istekao mandat, a sada, kada su prošli izbori i formirana Vlade, vreme je da predlažemo članove. Veliki izazovi su preda mnom kao ministru kulture ali i pred Vladom Srbije jer ona bira članove.
S obzirom na ove reči ministarke kulture Matić kaže da nema ništa protiv novog modela, ali dodaje:
– Neka političari donose odluke šta je prevaziđeno, ali hajde da se, dok ne nađemo neki novi modus, pridržavamo zakona kakvi god da su – kaže Gordan Matić, kojem na leto ističe mandat na čelu Filmskog centra Srbije, s tim što je i raspisivanje konkursa za novog direktora u nadležnosti još uvek nepostojećeg Upravnog odbora.
Odgovore iz Ministarstva kulture nismo dobili.
Bonus video: FCS
