Film "Božja ruka" je lična i potresna priča o gubitku roditelja kada je slavni reditelj Paolo Sorentino imao samo 17 godina. On je uživo gledao Maradonu u dresu Napolija, kada su mu majka i otac stradali od curenja karbon monoksida.
Jedan od najiščekivanijih filmova 78. filmskog festivala u Veneciji, “Božja ruka” (“The Hand of God”) Paola Sorentina prikazan, je druge večeri festivala. Slavni oskarovac, reditelj “Il Diva”, “Velike lepote”, popularnih serija “Mladi papa” i “Novi papa”, među glavnim je kandidatima za nagradu Zlatni lav.
„Božja ruka“ je njegova intimna priča o odrastanju u Napulju 80-tih godine prošlog veka.
– Maradona ima polu-božanske moći – rekao je u šali Sorentino tokom predstavljanja filma na Lidu, i dodaje da mu je žao što nije stigao da prikaže „Božiju ruku“ slavnom fudbaleru, koji je umro prošle godine. Film se i zove po Maradoninom legendarnom golu koji je dao protiv Engleske na Svetskom prvenstvu 1986.
„Trideset godina posle, u sred svoje uspešne karijere, Sorentino okreće sat, vraća se unazad, i pretvara svoj životni horor, u grozničavu priču o punoletstvu. Ne čudi da je ‘Božija ruka’ njegov najogoljeniji film do sada. On je možda i previše odbacio hladnu distancu iz svojih prethodnih ostvarenja ‘Velike lepote’ i ‘Il Divo’, u korist znojavog prikaza mladosti izbliza. To je slika koju samo Sorentino može da napravi“, piše “Gardijan” nakon preksinoćne premijere na 78. Mostri.
Govoreći u Veneciji o svom filmu, Sorentino je rekao da kada je napunio 50 godina, osetio spremnim da ispriča priču o svojoj porodici, o tome kako mu je slučajna smrt roditelja promenila život.
– Možda sam ga sad napravio jer sam u pravim godinama za to. Pomislio sam da sam sada dovoljno star i zreo da se suočim sa ovako ličnim filmom – kazao je Sorentino.
Dodao je da se strah od hvatanja u koštac sa tako delikatnom temom istopio na snimanju.
– Ja sam prestravljen u životu, ali na filmu sam prilično hrabar. Ovde je bila potrebna malo drugačija hrabrost, ona se pojavila tokom pisanja scenarija, a ne na snimanju – rekao je italijanski oskarovac.
Sorentino je za ulogu svog oca izabrao omiljenog glumca Tonija Servilja, dok je ulogu sebe kao tinejdžera dao mladoj glumačkoj nadi Filipu Skotiju.
“Sorentinov izveštaj iz adolescencije ponekad je sam po sebi adolescentan, prepun strašnih karikatura i grubih seksualnih prizora. To je priča koju je Sorentino vrteo oko stvarnih događaja, kreativan odgovor na katastrofu, sa samim sobom u centru, i sa svima ostalima u orbiti. Puzao je kroz blato. Preživeo je i uspeo je“, konstatuje “Gardijan”.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar