0
Ne voliš da te ljubim. Dozvoli mi da te danas ljubim. Moraš da platiš za prljav san koji sam imao o tebi prošle noći, glasio je delić pisma koje je slavni poljski kompozitor poslao, ne na adresu Žorž Sand, već svog muškog prijatelja.
Već gotovo dva veka piše se o romantičarskom zanosu koje je Frederik Šopen imao prema ženama. Sve je počelo sa Konstancom tridesetih godina 19. veka, a završilo se sa najvećom ljubavlju kompozitora rođenog 1810. godine – Žorž Sand.
Međutim, sada se iznosi nov, kontroverzan podatak. Navodno, biografi Frederika Šopena vekovima unazad vešto kriju prljave tajne velikog kompozitora. Skrivajući od javnosti njegova pisma, puna erotskog naboja, ali ne spram žena, već istog pola pokušavaju da očuvaju Šopenov status nacionalne ikone u tradicionalno orijentisanoj Poljskoj.
Nedavno je na švajcarskom javnom radio servisu SRF emitovana dvočasovna emisija kontroverznog naslova „Šopenovi muškarci“ u kojoj su iznete tvrdnje da su pisma kompozitora tendenciozno pogrešno prevođena, da su njegove ljubavne veze sa ženama u svakom smislu preuveličavane, a da su njegovi jasni nagoveštaji o tome kako je u potrazi za seksualnim partnerima često obitavao u javnim toaletima namerno „sklonjeni u stranu“.
Muzički novinar Moric Veber, koji je tokom prolećnog lokdauna u Evropi, počeo pomnije da istražuje Šopenova pisma, izjavio je u toj emisiji kako je otkrio „poplavu izjava ljubavi muškarcima“ iz pera slavnog kompozitora, koje su ponekad vrlo direktne u svom erotskom tonu, ali i metaforičnih aluzija. U jednom od pisama Šopen opisuje svoje romanse sa ženama kao „veo za skrivena osećanja“.
„Ne voliš da te ljubim“, piše Šopen svom školskom drugu Tajtusu Vojčiečovskom u jednom od 22 pisama. U drugom beleži:
„Dozvoli mi da te danas ljubim. Moraš da platiš za prljav san koji sam imao o tebi prošle noći“.
Gotovo sva pisma prijatelju, koji je aktivno bio uključen u Januarski ustanak 1863. godine, najčešće su počinjala sa rečima „Moj najdraži živote“, a završala se ovako: „Poljubi me, najdraži ljubavniče“.
Neka od pisama samo što nisu seksualno eksplicitna. Tako je u julu 1837. godine Šopen pisao iz Londona prijatelju Julijanu Fontani u Parizu sa uzbuđenjem kako u tom gradu postoje „sjajni javni toaleti u koje se ne ide da se piški“…
Šopen je odrastao u Varšavi, ali je napustio poljsku prestonicu kada je imao 20 godina i nikada se više nije vratio. Bez obzira na to što je većinu života proveo van Poljske u toj zemlji je i danas nacionalna ikona.
U jednom od pisama iz 1829. godine Tajtusu, čiji su delovi pročitani u švajcarskoj radio emisiji, Šopen svoj adađo na poslednjem koncertu posvećuje „svom idealu, kome verno služi i koga sanja“.
I dok je za Vebera taj „ideal“ svakako muškarac, kada su poslednji put objavljena kompozitorova pisma u knjizi koju je 2016. godine izdao Frederik Šopen institut iz Varšave taj „ideal“ pripisan je ženskom polu (uz tumačenje da sa njom nije komunicirao čitave pola godine) iako je u poljskom jeziku ta imenica muškog roda.
Sledeće godine piše mu kako će i „zimi sačuvati svoje zeleno lišće i biće proleća u njegovoj glavi i sunca u srcu“.
“Even in winter I shall keep my green leaves. There will be spring in my head and, please God, the full warmth of summer in my heart.” —Chopin in a letter to Titus Woyciechowski in 1830#Chopin #ChopinQuotes #ChopinLetters #FridaysWithFred #letters #composerquotes pic.twitter.com/icuHrNVXoi
— The Chopin Project (@chopinproject) June 28, 2019
Još jedna biografija o kompozitoru iz 2018. godine iz pera Alana Vokera Vojčiečovskog opisuje samo kao „prijatelja“. A pisma puna erotskog naboja, kako objašnjava Voker u knjizi „Fryderyk Chopin: A Life and Times“, zapravo su rezultat „psihološke konfuzije i mentalnog obrta“ zbog kojih je kompozitor preusmerio svoju seksualnu žudnju na muškog prijatelja umesto na Konstancu Glatkovsku. Konstaca je, kako beleže sve biografije i dokumentarni filmovi o kompozitoru, poljski sporan kojom je Šopen u mladosti navodno bio potpuno opčinjen.
Međutim, Veber tvrdi da nema nikakvih konkretnih dokaza o Šopenovoj ljubavi prema Glatkovskoj niti o navodnoj veridbi sa šesnaestogodišnjom Marijom Vodzinjskom.
– Te ljubavne afere su bile samo glasine, koje su se uzele kao istinite zbog biografija iz prethodna dva veka. Ni Institut Šopen, ni svi njegovi biografi nikakav dokaz za to nisu pružili – ocenio je Veber za „Gardijan„.
Međutim, ovaj muzički novinar ne dotiče se najveće Šopenove ljubavi – Žorž Sand. Sreli su se 1836. u Parizu i bili u vezi gotovo deset godina (1838 -1847). No, prvi susret nije prošao glatko. Posle zabave u domu Sandove, Šopen je rekao prijatelju: „Kako je neprijatna žena ova Sand! Je li to zbilja žena? Ja čisto sumnjam“.
George Sand, ?? writer, was Fryderyk #Chopin's companion of about 9 years. He met her in #Paris, probably in 1836.
With time, their romance transformed into a deep friendship. His health was frail, and Sand surrounded him with tender care.#Chopin2020
?https://t.co/2zAsLUR5hq pic.twitter.com/pIt8OBzZk0
— Poland.pl (@Poland) March 8, 2020
Njihova životna priča interesantna je jer Sandova nikako nije važila za istočnoevropski „ideal lepote“. Osim toga oblačila se kao muškarac, pušila, a nakon prvog susreta sa kompozitorom prijateljica je spisateljici poručila:
„Vidi se da je on žensko, zavedi ga kao muškarac“.
I tokom trajanja ove veze zvali su ih Gospođica Šopen i Gospodin Sand.
Iako je u radio emisiji portparol Instituta Frederik Šopen priznao da nema dokaza o tome da je kompozitor pisao u pismima o svojoj opčinjenosti ženama, već samo iskaza članova porodice, erotski jezik u poslatim beleškama kompozitora protumačio je kao rezultat „ere romantizma“ i Šopenovog obrazovanog kruga prijatelja.
– Ukoliko ih čitate na poljskom zvuče sasvim drugačije. Šopen je jezik koristio na muzikalan i komplikovan način i prevoditi ga doslovno je ludilo – ocenio je portparol u pomenutoj emisiji.
„Gardijan“ je u pomoć pozvao i prevodioca sa poljskog, koji je istakao da je moguće da se kompozitor obraća muškom prijatelju, ali je odbacio tvrdnje da se pisma s namerom izvrću.
– Šopen je bio romantik koji definitivno nije pravio razliku između žena i muškaraca kada su u pitanju njegove izjave ljubavi. Ali, tvrditi da postoji neka zavera da se namerno sakriju neka Šopenova pisma apsurdno je. Iako je Institut konzervativna organizacija, ne verujem da su u poljskim edicijama knjiga pisama neka tendenciozno izostavljena da bi skrila njegova prava seksualnost – objasnio je Dejvid Frik.
Međutim, Veber ponavlja kako se nada da će radijska emisija podstaći detaljnije istraživanje toga kako je Šopenova seksualnost uticala na njegove kompozicije.
– Podatak da je Šopen morao da krije svoj identitet tako dugo, kako i stoji u njegovim pismima, ostavila je traga na njegovu ličnost i umetnost. Samo u muzici mogao je da se izrazi potpuno, naročito zbog toga što klavirske kompozicije imaju tu prednost da ne sadrže stihove – zaključak je Vebera.
Ili kako je Šopen, koji je preminuo 1849. u Parizu sa samo 39. godina, objasnio u jednom pismu upućenom „školskom drugu“:
„Klaviru se ispovedam o stvarima koje bih želeo da kažem tebi“.
