0
Da polovinom šezdesetih Živojin Pavlović nije primao klasu na Fakultetu dramskih umetnosti verovatno nikada ne bismo dobili remek-dela domaće kinematografije, od "Ko to tamo peva" do "Davitelja protiv davitelja", priznao je večeras reditelj Slobodan Šijan na masterklasu održanom u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Prvi filmski reditelj koji je postao akademik SANU Slobodan Šijan „prošetao“ se večeras u ovoj instituciji u okviru ciklusa „Susreti sa stvaraocima – Masterklas“ kroz svoj bogati opus, podelivši silna sećanja, anegdote, ali i probleme koji su ga pratili na umetničkom putu. Svečanu salu Srpske akademije nauka i umetnosti ispunili su studenti FDU, Šijanove kolege, poput Milutina Petrovića, akademici, od predsednika SANU Vladimira Kostića, preko „novih“ – Mrđana Bajića ili Miće Tabačkog, ali i ugledne kulturne ličnosti, kao što su Irina Subotić ili Božo Koprivica.
Uz do sad neviđene fotografije iz detinjstva, studentskih dana, sa snimanja filmova, do onih načinjenih tokom života u Los Anđelesu reditelj, likovni umetnik, profesor i akademik pričao je o svojoj profesorki na Likovnoj akademiji, koju je završio, Cuci Sokić, prisetio se kako se u filmsku avanturu otisnuo kada je, oduševljen ostvarenjem „Buđenje pacova“, čuo da Živojin Pavlović prima klasu na FDU i okušao sreću. Primljen je, a od Pavlovića je dobijao sve same desetke, da bi godinama kasnije postao i njegov asistent na fakultetu. Pričao je o svojim prvim filmovima, ranim uticajima, poput Bunjuela, ali i tome koliko je Tomislav Gotovac, kojem je 2018. posvetio knjigu, promenio njegovo poimanje sedme umetnosti:
– Da je neko šezdesetih, kad sam ja studirao, rekao da je Hičkok dobar reditelj, svi bi mu se smejali. Ali, meni je Gotovac otvorio potpuno novi svet – priznao je Šijan.
Pričao je reditelj o svojim prvim ostvarenjima, ali i šta se dešavalo iza kulisa stvaranja kultnih ostvarenja domaćeg filma, poput „Ko to tamo peva“ ili „Maratonci trče počasni krug“. Otkrio je i da je originalno baš njega Dušan Kovačević zvao da režira „Balkanskog špijuna“, i da su čak počeli rad…
Uprkos velikim bioskopskim hitovima, priznao je da ga ovdašnji filmski krugovi, a naročito kritičari nikada nisu voleli, jer nije „sedeo po pozorišnim bifeima“:
– Za razliku od Beograda, uvek sam imao veliku podršku kritike u Hrvatskoj i Sloveniji. Ali, u bioskopu su rezultati uvek bili dobri i filmovi su zaživeli u narodu. A to je i najvažnije. Filmu me je i privuklo to što može da dopre do širokog kruga publike.
Reditelj je otvoreno govorio i o problemima s kojima se suočavao za vreme nekadašnje Jugoslavije, pa s kojima se čak i danas bori. Nikada nije, kako je istakao, išao po tradicionalnim pravilima, što ga je koštalo. Neki filmovi su bezrazložno zabranjivani, a konkurisao je mnogo puta za finansijska sredstva ne dobijajući ih:
– Ne može sve da prođe, ali bitno je da niste ograničeni na jedan projekat. Ja sam nekad konkurisao s tri projekta istovremeno. Prošli put su odbili mene i Gorana Markovića. U komisiji je bila Biljana Srbljanović i obrazloženje je bilo da smo mi toliko značajni autori da ne može nas da poredi s onima kojima će da daju pare. I zato se nisam ni prijavio na onaj konkurs za eminentne reditelje. Samo da završim ovaj film – kazao je reditelj, aludirajući na ostvarenje „Budi Bog s nama“.
Ovaj film počeo je da snima još krajem decembra 2019. Biće to prvi Šijanov film posle „S.O.S. – Spasite naše duše“ iz 2007. godine. A donosi priču o Bošku Tokinu, jednom od osnivača zenitizma na ovim prostorima i reditelju prvog srpskog avangardnog filma, koga tumači Miloš Biković.
Osvrnuo se i na današnju holivudsku produkciju, dotakavši se žestokih osuda Martina Skorsezea ili Kopole spram „Marvelovih spektakala“, odnosno popularnih franšiza o superherojima:
– Možda je to prejako, ali ni meni se specijalno ne dopadaju filmovi o superherojima. Ne geldam te spektakle. Mada ima nekih dobrih primera. Drugi nastavak “Betmena” je vrlo dobar, a ja sam svojevremeno imao ideju da snimim film po „Alan Fordu“ i fokusiram se na junaka Superhika – otkrio je, između ostalog, Slobodan Šijan na masterklasu u SANU.
Bonus video: SANU između starih principa i novog sveta