0
U Beogradu će 15. oktobra u organizaciji Instituta za književnost i umetnost i Srpskog književnog društva u biblioteci Instituta za književnost i umetnost (Kralja Milana 2, zgrada Vukove zadužbine, 3. sprat) biti održan naučni skup „Poetički koncepti Milutina Petrovića“.
Osamdeset godina od rođenja i više od pola veka od objavljivanja prve zbirke dobar je trenutak da se sagledaju nova čitanja i ponude integralni uvidi o književnom opusu Milutina Petrovića.
Simpozijum će okupiti najznačajnije proučavaoce savremene srpske poezije iz više naučnih centara (Institut za književnost i umetnost iz Beograda, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za srpski jezik SANU, Učiteljski fakultet Univerziteta u Beogradu, Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu, Fakultet za medije i komunikacije Univerziteta u Beogradu). Urednici skupa su dr Bojan Čolak i dr Marko Avramović, navode iz Instituta za književnost i umetnost.
Milutin Petrović (1941–2020) pripada generaciji srpskih pesnika koja je na književnu scenu stupila sredinom šezdesetih godina, a afirmaciju doživela tokom sedamdesetih godina dvadesetoga veka. Petrovićeve prve dve zbirke Tako ona hoće (1968) i Drznoveno roždestvo (1969) umnogome se podudaraju s dominantnim poetičkim tokovima tadašnje lirike.
Do poetičke transformacije dolazi sa zbirkom Glava na panju (1971), kojom začinje inovaciju na planu pesničkog jezika i zasniva prepoznatljiv izraz – sažet i eliptičan, lišen interpunkcije. Navedene karakteristike odlika su i naredne pesničke knjige Promena (1974).
U izvesnom smislu, bio je to i dosluh s avangardnom tradicijom. Takođe, Petrović pomera akcenat s pojedinačnih pesama na zbirku kao celinu, pa tako njegove knjige postaju osmišljeni pesnički projekti.
Navedene pesničke zbirke su i s tematske strane presudno uticale na tokove savremene srpske poezije. Petrović je u centar svog pesništva stavio ljudsko telo, kao i gradsko iskustvo koje često poprima infernalne odlike, po čemu se ova poezija naslanja na liriku Momčila Nastasijevića s kojom vodi plodotvoran dijalog. U takvom prostoru i lirski subjekt poezije Milutina Petrovića izrasta kao ambivalentna figura koja nam pokazuje čas svoje ljudsko, čas đavolsko lice.
U narednoj knjizi Svrab (1977) do izražaja dolazi i izrazita samosvest, što je još jedan značajan konstituent njegove poezije. Da Glava na panju, Promena i Svrab čine svojevrsnu celinu potvrđuje njihovo objedinjavanje u knjizi izabranih i novih pesama Stihija (1983).
Pročitajte još:
Naredne pesničke knjige Milutina Petrovića O (1990), Knjiga (1991), Poezija snova / Rasprava sa mesecom (1993), Nešto imam (1996), Naopako (1997), Protiv poezije (2007) donele su još značajnije izmene na polju strukture, pesničke slike i fragmentarnosti izraza. Petrovićeva poezija sve se više približavala tišini i belini, poprimajući osobine antipoezije. U poznim stihovima, pesnik vodi dijalog i raspravu sa samom poezijom, koji završavaju u odricanju od vere u nju. Druga, ujedno i poslednja knjiga njegovih izabranih stihova Izbor (2007) potvrdila je pesnikovo opredeljenje za strogi koncept i ekskluzivnost.
