Serija podelila javnost: „Leonardo je gej“

Kultura 29. mar. 202123:27 > 23:28
Podeli:
U seriji Leonardo glavnu ulogu igra Ejdan Tarner, najpoznatiji po trilogiji "Hobit". Foto: Promo

Nova televizijska serija "Leonardo" o jednom od najvećih umetnika svih vremena Leonardu da Vinčiju podelila je svetsku javnost jer slikara, za koga se veruje da je bio homoseksualac, prikazuje kao ženskaroša. Serija, čija je prva epizoda emitovana pre nekoliko dana na italijanskoj televiziji, u prvi plan stavlja vezu Leonarda da Vinčija sa Katerinom da Kremonom koja mu je navodno bila muza i ljubavnica.

U TV seriji, koja će od 16. aprila biti dostupna i na Amazon prajmu, slavnog renesansnog umetnika igra irski glumac Ejdan Tarner, najpoznatiji po trilogiji „Hobit“, a umetnikovu muzu sa kojom ima duboku, intimnu vezu Matilda de Angels.

„Najvažnija veza sa ženom“

„Neke od Leonardovih veza tokom života bile su sa muškarcima; i one su bile veoma značajne. Ali, možda i najznačajnija veza u njegovom životu bila je sa jednom ženom koja mu je najpre bila prijatelj. Tu stranu umetnikovog života želimo da osvetlimo“, izjavio je uoči početka emitovanja serije scenarista Stiv Tomson za američki magazin „Varajeti“.

 

Međutim, pokušaj da se renesansni umetnik prikaže na ovaj način u novoj TV seriji nije baš naišao na odabravanje, s obzirom da se vekovima unazad spekuliše da je Leonardo da Vinči bio homoseksualac.

Tako „Gardijanov“ likovni kritičar tvrdi da je Katerina „izmišljotina, fantazija, potpuna besmislica“, kojoj su život dali romantičari u 19. veku, a „vaskrsnuo“ je moderan Leonardov biograf Čarls Nikol.

Kritičar britanskog dnevnika Džonatan Džons ukazuje da je u pitanju krivotvorenje istorije, a ako su tvorci serije već želeli da dočaraju neku važnu žensku ličnost u umetnikovom životu onda je izbor trebalo da bude Sesilija Galerani. Ova dama bila je ljubavnica vojvode od Milana, poznatog kao Il Moro. Leonardo je napravio njen moćan portret, jedan od četiri najznačajnija ženska portreta nazvavši ga „Dama sa hermelinom“.

Leonardova „Dama sa hermelinom“ Foto:Matt Cetti-Roberts / Zuma Press / Profimedia

Na slici, koja se danas čuva u Narodnom muzeju u Krakovu, otmena Galerani u naručju drži hermelina koji je u gotovo „falusnom položaju“, što bi, prema nekim istoričarima umetnosti, trebalo da simbolizuje njenu dominaciju nad muškarcima.

Bio je blizak prijatelj i sa Izabelom d’Este, vojvotkinjom Mantue, koja je bila veliki poznavalac i ljubitelj umetnosti, ali i ktitorka renesansnih majstora. Poznat je Leonardov crtež Izabele, ali najčuveniji je portret ove plemićke dame koji je načinio Ticijan.

Naravno, tu je i Liza, žena firentinskog trgovca Frančeska del Đokonda. Legenda kaže da je Leonardo angažovao muzičare da joj sviraju, a on lično zbijao šale dok mu je, zagonetog osmeha, pozirala za jednu od najvažnijih slika u istoriji likovne umetnosti „Mona Lizu“, koja se danas čuva u „Luvru“.

I dok postoje naznake da je umetnik prijateljevao sa još nekim damama, i dalje nema niti jednog dokaza da je sa bilo kojom ženom za života bio u platonskoj, a kamoli seksualnoj vezi.

Odavno je znano da je Leonardo voleo muškarce. I to ova serija ne krije. Naprotiv. Prikazuje i njegove odnose sa muškarcima, ali u prvi plan stavlja damu iz Kremone.

Kada je 1550. godine objavljena knjiga „Životi umetnika“ (Lives of the Artists) u njoj autor, Đorđo Vasari otkriva da je Leonardo bio opčinjen svojim mladim asistentom koji se zvao Salai.

„Bio je ljupke gracioznosti i lepote, sa divnom kovrdžavom kosom, koga je Leonardo obožavao“, zapisano je u ovoj knjizi.

Firenca – leglo razvrata

Sva ta nagađanja koja su se provlačila vekovima da je Leonardo da Vinči bio homoseksualac na neki način dobila su potvrdu početkom 20. veka. Tada su otkriveni dokumenti u kojima stoji da je Leonardo bio optužen za „sodomiju“ pred firentinskim sudom 1476. godine. I to ne jednom, već dva puta iste godine. Pretpostavljalo se da ga je za to optužio jedan mladi umetnik iz Firence jer je slikar pokušao da ga „obljubi“. Iako je iza rešetaka proveo dva meseca, optužbe su na kraju odbačene, jer nije bilo dovoljno dokaza, niti svedoka…

Leonardo. Foto:Alpha Historica / Alamy / Alamy / Profimedia

Firenca je u doba renesanse, kako su ukazivali brojni istoričari, bila „leglo razvrata“. Većina muškaraca u tom gradu bar jednom za života „isprobala je“ istopolni seksualni čin. Mnogi su čak bili gonjeni zbog homoseksualnih veza.

Od te legende izuzetak nije ni slavni renesansni majstor, koji je oko sebe okupljao zgodne učenike i asistente, uvek bio odeven u raskošne, obično drečavo roze ili ljubičaste pripijene odore, kao i svi u njegovoj pratnji. A i svi muškarci na njegovim umetničkim delima odišu posebnom vrstom senzualnosti…

I dok je Sigmund Frojd, istražujući lik i delo firentinskog majstora, zaključio da je bio „latentni homoseksualac“, autor opere „Leonardo“, izvedene 2019, britanski kompozitor Aleks Mils upravo se bavio „tajnom“ stranom umetnikovog života.

– Vrsni poznavaoci Leonarda i istoričari zaključili su da je bio gej, jer sve upućuje na to – objasnio je tada Mils za BBC.

Ukazao je takođe da su dva muškarca bila ključna u životu slikara, vajara, arhitekte, pronalazača iz 15. veka. Đan Đakomo Kaproti, koga je Leonardo „prekrstio“ u Salai, odnosno Đavolak, bio je siromašak koji je sa samo deset godina došao u umetnikov atelje. Iako je bio nestaško, koji bi krao od umetnika i njegovih gostiju, sa Leonardom je bio od 1490-1515. Veruje se da je upravo taj Đavolak bio model za neke od Da Vinčijevih najpoznatijih slika, kakve su „Bahus“ ili „Sveti Jovan Krstitelj“.

Leonardov „Bahus“ Foto:Album – Prisma / Album / Profimedia

Ali, desetak godina godina kasnije, tačnije 1505. u Leonardov život ulazi Frančesko Melci, iz plemićke milanske porodice. Sušta suprotnost „Đavolku“ ubrzo postaje umetnikov lični sekretar, ali i više od toga…

I Salai i Melci odlaze sa Leonardom u Francusku, gde se preselio pred kraj života na poziv kralja Fransoe Prvog. Međutim, Salai nije dugo izdržao u Francuskoj i vratio se u Milano, zbog čega mu Leonardo u testamentu ostavlja samo „pola vinograda“. A nakon umetnikove smrti 1519. Melci nasleđuje brojne slike, ali i Leonardove radne sveske, zabeleške…

Do „revizije“ istorije i odstupanja od „teze“ da je velikan likovne umetnosti bio gej došlo je s kraja 18. i početkom 19. veka kada je „izmišljena“ umetnikova veza sa jednom ženom iz Kremone. Italijanski pisac tada je tvrdio da se u sveskama Leonarda da Vinčija pominje ženska ljubavnica koju je nazvao La Kremona. Međutim, u svim dokumentima umetnika koji su „preživeli“ do danas toga nema.

Ali, poslednih godina jedan od Leonardovih biografa Čarls Nikol produbio je tezu o nekoj vrsti veze Da Vinčija sa damom iz Kremone potkrepivši je time što je na spisku imena u umetnikovim dokumentima koji se čuvaju u Kraljevskoj kolekciji pronašao jednu reč – „Kremoneze“. Ustvrdio je da se to verovatno odnosi na La Kremonu i da je Leonardo, kome je tada bilo 57 godina, imao seksualne odnose sa damom sa severa Italije. Zaključio je da umetnik ne bi mogao tako dobro da slika nage žene bez da je prethodno iskusio heteroseksualnu ljubav…

Komentari

Vaš komentar