Naučni skup "Romani Dobrice Ćosića" svečano je otvoren danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti povodom obeležavanja 100 godina od rođenja jednog od najplodnijih srpskih književnika.
Predsednik SANU, akademik Vladimir S. Kostić istakao je da je prošlo 100 godina od rođenja Dobrice Ćosića i sedam godina od njegove smrti i da će se zbog toga o njegovim romanima govoriti u prošlom vremenu, „iako neki od njih sada doživljavaju pravu reinkarnaciju radoznalosti“.
– Dobrica Ćosić imao je redak dar da sagovornike sluša sa više poštovanja nego što je to sagovornikova priča zasluživala. Potvrdu te pažnje je njegov sagovornik dobijao u vidu ispravnih pitanja kojima bi razgovoru bila vraćena melodija… Uverio sam se vremenom da su ga posebno interesovale priče o problemima o kojima nije ništa znao, ili ne mnogo… Danas mislim da se tada radilo o zainteresovanosti za život – naveo je Kostić.
Ćosić je povremeno, kako je istakao Kostić, imao potrebu da svoje priče, poput pantomimičara, dopuni pokretom ili gestom radi uverljivosti, što je predsednik SANU ocenio kao gest „rođenog usmenog pripovedača“.
– Dobrica Ćosić nije bio samo pisac, već i mnogostrani učesnik savremenog života. . . Sve je to ostavilo duboke tragove u njemu i sve je sadržano u njegovom opusu, u kojem ovaj pisac izrasta u svedoka tog vremena – kazala je sekretar Odeljenja jezika i književnosti SANU, akademik Zlata Bojović.
Po njenim rečima, Ćosićevo delo visoko je nagrađivano, pozitivno ocenjivano i kritikovano, kao i njegov autor, koji se smatra poslednjim stvaraocem velikih epskih romana.
Tokom četiri plenarne sednice u okviru ovog maratonskog skupa, u fokusu će biti romani iz svih perioda Ćosićevog stvaranja – „Daleko je sunce“, „Koreni“, „Vreme smrti“, „Vreme vlasti“, „Deobe“, „Bajka“, „Grešnik“ i „Vernik“.
Skupu je prisustvovala i ćerka Dobrice Ćosića, Ana Ćosić.
Bonus video:
Trejler za seriju „Vreme zla“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar