Bogatim opusom, koji odlikuje izrazita inovativnost na stilskom planu, David Albahari stekao je status kultnog pisca jugoslovenske i srpske književnosti, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti nakon odlaska književnika i člana SANU.
– Sa velikom žalošću obaveštavamo javnost da je 30. jula u 75. godini preminuo član Srpske akademije nauka i umetnosti David Albahari, jedan od naših najznačajnijih savremenih pisaca – navodi se u saopštenju SANU.
Iz Srpske akademije nauka i umetnosti podsećaju da je pisac, rođen u Peći 15. marta 1948, studirao engleski jezik i književnost u Zagrebu, a da je na literarnoj sceni debitovao 1973. zbirkom priča „Porodično vreme“.
Kritika i čitalačka publika već u prvim delima Albaharija prepoznaju jedan od najdarovitijih autorskih glasova tadašnje jugoslovenske književnosti, navode iz SANU, dodajući da je za knjigu priča „Opis smrti“ (1982) dobio Andrićevu nagradu, a „Pelerinu“ (1993) priznanja „Stanislav Vinaver“ i „Branko Ćopić“, kao i da je između 1973. i 1994. godine radio u redakcijama beogradskih i novosadskih časopisa i izdavačkih kuća – „Vidici“, „Književna reč“, „Pismo“, „Kulture Istoka“, „Politika“, „Mezuza“, edicija „Prva knjiga“ Matice srpske.
Roman „Mamac“, u kojem obrađuje neke od glavnih tema svog stvaralačkog opusa kao što su porodična istorija i Holokaust, ovenčan je NIN-ovom nagradom za najbolji roman 1996, nagradom Narodne biblioteke Srbije, kao i priznanjima „Balkanika“ i „Most Berlin“. Temu porodične hronike kroz priču o ocu obradio je i u romanu „Cink“ (1988), dok se tema Holokusta javlja u mnogim njegovim delima, a posebno u romanu „Gec i Majer“, objavljenom deceniju kasnije.
Za člana van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti David Albahari izabran je 2006. godine, a bio je član Srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva.
Od 1994. do 2012. godine živeo je u Kalgariju, u Kanadi.
Bavio se i književnim prevođenjem. Prevodio je dela Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera, Tomasa Pinčona. Takođe, preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil, Sare Kejn i Džejsona Šermana.
Objavio je 20 zbirki priča i 15 romana, kao i četiri knjige eseja, a dela su mu prevedena na mnoge svetske jezike.
– Svojim bogatim opusom, koji odlikuje izrazita inovativnost na stilskom planu, stekao je status kultnog pisca jugoslovenske i srpske književnosti. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i za sveukupno društvo i kulturu – zaključuju u SANU.
Bonus video: Beogradske adrese srpskih pisaca
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar