Pantić: Albahari je bio poseban, dragocen, iz knjige u knjigu igrao se sa stilovima

Književnik i profesor Mihajlo Pantić naglašava da je Albahari svojim uredničkim radom, najviše u "Književnoj reči", širom otvorio vrata njegovoj generaciji pisaca.

- Bez obzira na sve različitosti, poetičke raznolikosti, pa i razmimoilaženja po nekim pitanjima koje vreme nije prestajalo da nam postavlja sve do dana današnjeg, David Albahari je bio neverovatno širok, tolerantan i otvoren, ne samo urednik, nego čovek koji misli književnost. I u tom pogledu rekao bih da njegova proza ima nadideološki i nadpolitički kvalitet, što se prilično razlikuje od onoga što nazivamo centralnim tokom srpskog pripovedanja. Svejedno je da li govorimo o 19. ili 20. veku, preopterećeno je bilo naše pripovedanje velikim naracijama i imperativnim izjašnjavanjima o velikim i sudbinskim temama istorije, nacije, politike...

David Albahari je, kako smatra Pantić, bio pisac tihog glasa:

- Iz te njegove tihosti, nepretencioznosti, programski zauzetog stava da se književnost misli suprotno od onoga kako se uobičajeno ili nametnuto misli, Davidovo delo je ostalo tako sugestivno. Sačuvao je istinski neku posebnost, prepoznatljivost svog glasa. I mislim da će po tome ostati, bez ikakve sumnje, jedan od zaista najznačajnijih pripovedača našeg vremena.

Kada je prošle jeseni u Narodnoj biblioteci Srbije, na večeri posvećenoj Albahariju, Pantić govorio uz Svetislava Basaru i Branka Kukića napomenuo je kako književnik ne prestaje da se menja. Sada, nakon vesti o odlasku Albaharija u 75. godini, to i ponavlja:

- Retki su takvi književnici. Šta nam je donela književnost postmodernih vremena? Rekao bih, bezobalnu poetičku raznolikost. Danas više ne možete da odredite šta je dominantno u književnosti, jer se, pre svega, vodi računa o upečatljivosti književnog individualca, svejedno govorimo li o Salmanu Ruždiju, Knausgoru ili Umbertu Eku. Nemamo pisce koji potenciraju i razvijaju jedan stil, već one koji se iz knjige u knjigu neprestano igraju sa stilovima. Takvi pisci su, ne samo retkost, nego i posebna dragocenost. Oni nam ukazuju na bezobalnost književnih mogućnosti, i na to da književni izraz ne može biti iscrpljen kada mu se posveti jedan istinski upečatljiv, prepoznatljiv individualni talenat. Takav je bio David Albahari - zaključuje Mihajlo Pantić.

Bonus video: Beogradske adrese srpskih pisaca

[video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortibeogradskeadresesrpskihpisacadzplatf-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2120186"]