Smrt Davida Albaharija je veliki gubitak za njegovu porodicu, prijatelje i poštovaoce i nenadoknadiv gubitak za srpsku književnost i kulturu, kaže za Nova.rs Svetislav Basara.
– Bez Davidovog diskretnog decenijskog prisustva i delovanja, savremena srpska književnost ne bi bila to što jeste. Albahari je izvršio veliki, trostruki uticaj na generacije pisaca, počev od moje, koja je već na zalasku, zaključno sa najmlađom. Uticao je i oblikovao, pre svega kao sjajan autor, potom kao prevodilac, koji je ovdašnju javnost upoznao sa najnovijim tendencijama u literaturi, i potom kao urednik koji je u „Književnoj reči“ objavljivao novostasale pisce – reči su književnika Svetislava Basare za naš sajt povodom odlaska Davida Albaharija, koji je preminuo danas u 75. godini, posle duge i teške bolesti.
A pred kraj prošle godine, u Narodnoj biblioteci Srbije Basara je, s Brankom Kukićem i Mihajlom Pantićem, na jednom od programa naslovljenih „Razgovori o Davidu Albahariju“, „raspravljao“ o fenomenu Albahari, i tad se prisetio kako ga je upoznao kao pisca, ali i u zbilji:
– Najpre sam ga upoznao preko priča u periodici, a onda pročitao njegov roman „Sudija Dimitrijević“. Tada je već bio kompletan pisac. Posle toga je usledila serija priča, romana, i sve su to bili preobražaji, ali uvek, kako god se menjao, moglo se prepoznati da je to Albahari. A to je odlika rasnog pisca – naglasio je tada Basara, setivši se da, kada mu je izašla prva knjiga, na promociju u Dom kulture Studentski grad, došao je i Albahari, čak i divno govorio…
– Tada smo se prvi put upoznali, i neposredan je čovek, koji zna granice dokle se ide. Zato sam napisao o njemu u jednoj od svojih boljih priča „Korak ispred“ da je uvek korak ispred. David nije čovek za klasično druženje. Ja sam kafanski čovek, on nije iz te branše, čovek je kućevni – na sreću po srpsku književnost. Uglavnom smo se družili po književnim večerima i festivalima. Svaki susret s Davidom uvek je bila velika radost i prilika da nešto saznam. Uvek bi mi pomenuo nešto što treba da pročitam, a što niko u Srbiji ne zna. Albahari je kao pisac vrlo jasan, ali kao i kod svakog uvek je u rečenici nagazna mina. Ali, čitam Davida kao što čitam „Sveto pismo“, bez pokušaja da proniknem u štivo nego očekujući da štivo pronikne u mene…
Bonus video: Beogradske adrese srpskih pisaca
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar