0
Novi akademici po prvi put su postali dvojica reditelja i jedan scenograf, ali opet nema nijedne žene iz Srbije koja je ušla u članstvo SANU, rezultat je okončanja jednogodišnjeg procesa izbora novih članova Srpske akademije nauka i umetnosti.
Od 54 kandidata, koja su bila predložena, prošlo je njih 30 na Izbornoj skupštini održanoj 4. novembra. SANU je izabrala 12 redovnih, 13 dopisnih i pet inostranih članova. Prekretnicu u ovom ciklusu prijema u Srpsku akademiju nauka i umetnosti predstavlja to što su članovi SANU postali po prvi put u istoriji ove institucije umetnici iz domena pozorišta, filma i primenjene umetnosti.
I dok su za redovne članove SANU izabrani Vladimir Rakočević, Vladica Cvetković, Miloš Đuran, Velimir Popsavin, Slobodan Vukosavić, Velimir Radmilović, Goran Stanković, Bela Balint, Marko Bumbaširević, Miodrag Marković, Slavenko Terzić i Svetislav Božić, u statusu dopisnih, posle Izborne skupštine, našli su se: Igor Dolinka, Marjan Niketić, Željko Tomanović, Miodrag Mihaljević, Vladimir Srdić, Vladan Devedžić, Miodrag Loma, Milivoj Nenin, Dragan Bogetić, vajar Mrđan Bajić, pozorišni reditelj Dejan Mijač, scenograf Miodrag Tabački i sineasta Slobodan Šijan.
– Veoma sam ponosan što je moja profesija konačno prepoznata, a naravno i ja lično. Mislim da će iz pozicije člana SANU biti moguće učiniti nešto za profesiju – kazao je u intervjuu za Nova.rs scenograf Miodrag Mića Tabački nakon „revolucije“ u SANU, odnosno otvaranja vrata članstva u Akademiji nauka za interpretativne, scenske, primenjene umetnosti, film…
Za inostrane članove na Izbornoj skupštini izabrani su Časlav Brukner, Slobodan Simonović, Natalija Naročnicka, Ginter Princing i Nikita Sergejevič Mihalkov.
I Naročnicka, ispostavlja se, jedina je žena koja je prošla u ovom izbornom ciklusu za SANU. Ali, nije s ovih prostora, već iz Moskve. U pitanju je istoričarka, politikološkinja i stručnjak za međunarodne odnose, koja je svojevremeno radila u Sekretarijatu Ujedinjenih nacija u Njujorku, a danas živi u Parizu i važi za jednu od najuticajnijih ličnosti na savremenoj ruskoj intelektualnoj sceni.
Ali, u ovom izbornom turnusu za članstvo u SANU bilo je mnoštvo dama s ovih prostora, koje na kraju nisu prepoznate. Iako su se među kandidatkinjama u prethodnim krugovima glasanja našle teoretičarka kulture Milena Dragićević- Šešić i kompozitorka Ivana Stefanović za Odeljenje umetnosti, obe nisu dobile dovoljno glasova da uđu u završnu rundu glasanja. Podršku za završni krug u Odeljenju jezika i književnosti nisu dobile Rajna Dragićević i Zorica Nestorović. Međutim, jeste kompozitorka Aleksandra Vrebalov za Odeljenje umetnosti, ali na kraju nije prošla na Izbornoj skupštini SANU.
Paradoksalno je da se SANU bavi položajem žena u nauci, ukazuje za naš sajt Vladislava Gordić Petković, a da je u ovom izbornom ciklusu upadljiv nedostatak žena akademika.
– U objavljenom zborniku „Naučnice u društvu“, sa istoimene konferencije održane u SANU februara 2020, na više od 400 stranica naučnice iz različitih oblasti, koje sve odreda mogu da budu dostojne kandidatkinje za SANU, objašnjavaju u svojim radovima zbog čega je situacija takva kakva je – podseća za Nova.rs Vladislava Gordić Petković, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, anglistkinja i književna teoretičarka i dodaje:
– Članica SANU svakako će biti više kad se, u nekom budućem, idealnom svetu, napusti onaj nužni kriterijum kvantifikacije, odnosno kvota, koji je neophodan. Bez njega žene su potpuno nevidljive. I pošto osvoje nominalnu i formalnu ravnopravnost, žene dugo ostaju u drugom planu, marginalizovane; čak i tamo gde ih ima, one su zaklonjene širokim plećima nametljivijih muških kolega. Međutim, sam fenomen kvote u drugi plan je stavio ekspertizu, odnosno stručnost i poznavanje materije koje treba da nas, bilo kog roda da smo, kvalifikuje za funkcije. Izgleda da žena mora da se dokazuje mnogo više da bi zavredela da bude kandidovana, a i tada ostaje veliko pitanje da li je njena kandidatura ravnopravna sa muškom – zaključuje Gordić Petković.
Podsetimo, još u prethodnom krugu glasanja iz trke za članstvo u SANU ispali su filmski i pozorišni reditelj i profesor Goran Marković, kompozitori Ivana Stefanović, Zoran Erić i Milan Mihajlović i Srđan Hofman, koji je nedavno preminuo.
Odeljenje Umetnosti SANU u završni krug glasanja kandidovalo je Bajića, Mijača, Šijana, Aleksandru Vrebalov, Tabačkog, Branimira Karanovića, Petra Mitkovića i Borislava Stojkova. Međutim, samo četiri kandidata dobila su status dopisnih članova, a „izvisili“ su Vrebalova, Karanović, Mitković i Stojkov.
Takođe, prethodni krug glasanja nije prošla ni teoretičarka kulture Milena Dragićević-Šešić, a završni za Odeljenje jezika i književnosti Mihajlo Pantić, dok su u prethodnim krugovima glasanja bez podrške ostali Miroslav Maksimović, Selimir Radulović, Dragan Stanić, Radovan Beli Marković, Vladan Matijević, Zoran Živković, Marko Nedić, Aleksandar Jovanović, Radivoje Mikić, Goran Maksimović…
Emir Kusturica i Miro Lompar odbili su kandidaturu za članstvo u SANU.
Bonus video.
Vladimir Kostić u podcastu Snaga uma
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
