Uoči premijere svog novog epa, sa Hoakinom Finiksom kao Napoleonom, Ridli Skot je izazvao bes svojim komentarima o glavnom liku, upoređujući ga sa Hitlerom i Staljinom.
Britanski veteran je ispalio salvu udaraca na Francuze promovišući svoj najnoviji film, koji bi trebalo da bude premijerno prikazan u novembru.
„Napoleon“, prema pisanju filmskog kritičara „BBC Culture“, obećava da će biti epski prikaz uspona imperatora, kojeg glumi Hoakin Finiks, fokusirajući se na nestabilni odnos sa njegovom prvom suprugom Žozefinom (Vanesa Kirbi).
I dok je ostalo još nekoliko meseci pre nego što vidimo krajnji rezultat, „zveckanje oružja“ sa obe strane potpiruje Skot intervjuom za filmski časopis „Empire“:
– Upoređujem Napoleona sa Aleksandrom Velikim, Adolfom Hitlerom, Staljinom. Slušajte, on ima mnogo loših sranja ispod pojasa – izjavio je, objašnjavajući svoje viđenje tog lika.
Francuzi nisu gubili vreme da „uzvrate vatru“ i isprave drskog Britanca.
– Hitler i Staljin nisu ništa izgradili i samo su doveli do razaranja – rekao je za “Telegraf” Pjer Branda, akademski direktor Fondacije Napoleon dodajući:
– Napoleon je izgradio stvari koje su i danas na mestu. Nije uništio ni Francusku ni Evropu. Njegovo nasleđe je kasnije slavljeno, prihvaćeno i prošireno!
Napoleon, briljantni vojni komandant, preuzeo je vlast 1799. tokom perioda političke nestabilnosti u Francuskoj nakon Francuske revolucije. Obožavaoci kažu da je od Francuske napravio meritokratsku zemlju, mnogo više nego što je to bila pod predrevolucionarnim antičkim režimom. Centralizovao je vladu, reorganizovao bankarstvo, prepravio obrazovanje i uveo Napoleonov kodeks, koji je transformisao pravni sistem i poslužio kao model za mnoge druge zemlje.
Ali, on je takođe vodio niz krvavih ratova širom Evrope, uspostavljajući carstvo koje se, na svom vrhuncu, protezalo od Iberijskog poluostrva do Moskve. Do 1812. godine, jedine oblasti u Evropi koje su bile slobodne od njegove kontrole, direktnom ili marionetskom vladavinom ili putem saveza, bile su Britanija, Portugal, Švedska i Otomansko carstvo. Konačno je poražen 1815. od saveza nacija predvođenih Britanijom u bici kod Vaterloa.
Napoleon i Napoleonovi ratovi ostali su u glavama Britanaca tog perioda i na dalje. Karikaturisti su bili opsednuti njime. Takođe, on je u pozadini romana Džejn Ostin – „Ponos i predrasude“, koji je objavljen 1813, na primer, prikazuje miliciju koja je trebalo da odbije očekivanu Napoleonu invaziju. Šarlota Bronte je posedovala deo originalnog Napoleonovog kovčega, koji joj je dao njen učitelj u Briselu, a veliki detektiv Šerlok Holms naziva zlikovca profesora Morijartija „Napoleonom zločina“. U „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela, objavljenoj 1945. godine, svinja koja postaje diktator zove se Napoleon.
Postavlja se pitanje da li je nazivati Napoleona diktatorom – i izjednačavati ga sa drugim zloglasnim diktatorima – zaista pošteno?
Filip Dvajer, profesor istorije na Univerzitetu Njukasl u Australiji, i autor Napoleonove biografije u tri toma, ne misli tako.
– Možete da vodite debatu o tome da li je Napoleon bio tiranin ili ne – ja bih se naginjao tiraninu – ali on svakako nije bio Hitler ili Staljin, dva autoritarna diktatora koji su brutalno potisnuli sopstveni narod, što je rezultiralo milionima smrti. Ako bih Napoleona uporedio sa bilo kim, onda bih se vratio u istoriju do Luja XIV, apsolutnog monarha koji je vodio nepotrebne ratove koji su koštali hiljade života – kazao je profesor.
Ističe da je i Napaleon takođe vodio ratove, ali je diskutabilno da li su bili neophodni ili ne.
– No, svakako su koštali života milione ljudi, iako ne znamo koliko je civila ubijeno direktno ili indirektno kao rezultat ratova.
Francuska novinarka i kolumnista “Telegrafa” An-Elizabet Mute slaže se da Napoleon nije uporediv sa Hitlerom ili Staljinom.
– Napoleon nije imao koncentracione logore. Nije izdvajao manjine za masakr. Da, postojala je nametljiva politička policija, ali obični ljudi su mogli da žive kako hoće i govore šta hoće.
Mute kaže da Francuzi na Napoleona gledaju prvenstveno kao na reformatora.
– Imao je izvanredan um i bio je pokretač niza zakona i institucija po kojima i danas živimo. Volimo da mislimo – i to nije sasvim pogrešno – da su mnogi ljudi bili mnogo srećniji što su bili pod vlašću Francuza nego što su živeli pod bilo kakvim feudalnim zakonima koje su imali – ističe novinarka.
Međutim, Čarls Esdejl, profesor emeritus istorije na Univerzitetu u Liverpulu i autor nekoliko knjiga o Napoleonu, uključujući “Napoleonovi ratovi: Međunarodna istorija 1803-15”, ima drugačije mišljenje.
– Vidim Napoleona kao vojskovođu. Čoveka koji je bio vođen ličnim ambicijama i koji je bio apsolutno nemilosrdan. Čovek koji je imao vrlo jasnu viziju o tome kakvu Francusku treba da izgradi i, zaista, kakvu Evropu treba da izgradi, da bi podržao svoju ratnu mašinu. Svaka ideja da je on bio neka vrsta oslobodioca, neka vrsta čoveka budućnosti – u suštini, deo je Napoleonove legende.
Ističe da je Napoleonova propagandna mašina bila veoma, veoma moćno oruđe u toku imperije i stvorila je verziju njegovih ratova u kojima je veliki deo krivice bio na perfidnoj Velikoj Britaniji.
– Svi su vodili rat protiv Francuske. Ova moćna Napoleonova legenda nastavlja da deluje do danas. Napoleon je živo prisustvo. Nastavlja da deluje iza groba. Nastavlja da oblikuje način na koji ga mi vidimo!
Ali, Esdejl takođe odbacuje poređenja Hitlera i Staljina.
– Napoleon je imao mnogo grešaka i bio je odvratan pojedinac, ali rasna ideologija koja je podržavala nacistički režim jednostavno nije postojala. Napoleon nije kriv za genocid. Napoleon se ne bavi masovnim čistkama. Broj političkih zatvorenika tokom njegove vladavine je relativno ograničen. Upoređivati ga sa Hitlerom i Staljinom je istorijska besmislica.
Naravno, Ridli Skot, titan filmske industrije, režiser “Blejd Ranera”, “Gladijatora”, “Telme i Luis”, “Osmog putnika” i mnogih drugih, dovoljno je dugo u poslu da zna kako da promoviše film (Napoleon je povratak u okruženje njegovog prvog dugometražnog filma “The Duellists”, objavljenog pre više od četiri decenije). Sasvim je moguće da je znao da će komentari Hitlera i Staljina izazvati publicitet i zato ih je napravio.
Dakle, da li će profesor Esdejl videti Napoleona kada bude prikazan?
– Pretpostavljam da ću morati, ali znam da to ne može biti dobro jer Rod Stajger ne igra Napoleona – šali se i dodaje:
– Toliko je pogrešno u filmu “Vaterlo” iz 1970, ali Stajgerov Napoleon je izvanredan!
Bonus video: Kako su velikani ruske književnosti zarađivali od pisanja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar