Mogao je to da bude jedan od najčudnijih filmova ikada da je do kraja ostvarena ideja o nastavku epske istorijske drame "Gladijator" po scenariju slavnog australijskog kantautora Nika Kejva.
Film Ridlija Skota „Gladijator“ jedno je od najuspešnijih ostvarenja u 21. veku. Scenario za blokbaster, koji je premijerno prikazan 2000. godine, napisali su Dejvid Frankoni, Džon Logan i Vilijam Nikolson. Glavne uloge tumačili su Rasel Krou, Ričard Haris i Žoakin Finiks, a poslednju rolu u karijeri upravo u „Gladijatoru“ ostvario je velikan engleskog glumišta Oliver Rid, koji je preminuo tokom snimanja u Valeti, na Malti.
Film, rađen sa budžetom od stotinu miliona dolara, ostvario je ogroman uspeh na blagajnama zaradivši 460 miliona dolara, a i kritika je blagonaklono ocenila istorijsku dramu. Ovenčan je sa čak 48 priznanja, između ostalih Zlatnim globusom, Baftom, a osvojio je i pet Oskara na 73. dodeli nagrada Američke akademije za filmsku umetnost (među njima za najbolje ostvarenje i Rasel Krou za glavnu mušku ulogu).
Odmah su počele spekulacije o mogućem nastavku „Gladijatora“, drame smeštene u Rimsko carstvo pred kraj drugog veka u kojoj hrabri vojskovođa Maksimus Decimus Meridijus (Krou) uspeva da pomogne caru porazivši germanske varvare. A naročito posle tvrdnji jednog od producenata Daglasa Vika 2001. godine da je drugi film u pripremi. Vik je tada precizirao da će nastavak zapravo biti uvodna priča o „Gladijatoru“. Samo godinu dana kasnije planovi su malo promenjeni. I nastavak je trebalo da bude smešten u period 15 godina pre početka originalne filmske priče, podseća „Far aut magazin“.
Reditelj Ridli Skot je bio „zagrejan“ za nastavk, kao i glavna glumačka zvezda Rasel Krou koji je bio voljan da reprizira rolu Maksimusa. Imao je, doduše, jedan uslov – da zaplet verodostojno prati prethodne događaje. Glumac je čak, kako se tada pisalo, istraživao verovanja Rimljana u život posle smrti kako bi se na pravi način nastavila priča. Uostalom, jedna od najpoznatijih replika iz originalnog filma koju izgovara jeste:
„Moje ime je Maksimus Decimus Meridijus… i osvetiću se, u ovom ili narednom životu!“
Maksimus u „Gladijatoru“ gubi život. I s obzirom da kraj filma nije baš ostavio nerazjašnjena pitanja, nastavak bi za potencijalnog scenaristu delovao kao „nemoguć zadatak“.
I reditelj, ali i glumačka zvezda setili su osobe koja nikome drugome verovatno ne bi pala na pamet – frontmena „Bed sidsa“ Nika Kejva. Australijskog kantautora videli su kao idealnog scenaristu. A u to vreme, uprkos bogatoj muzičkoj karijeri, Kejv je imao samo jedan scenario iza sebe. I to za australijsku dramu iz 1980. godine koja je prošla prilično nezapaženo – „Ghosts… of the Civil Dead“ Džona Hilkouta.
Kada je Rasel Krou pozvao Kejva sa idejom da napiše scenario, muzičar je bio prilično iznenađen, kako se prisećao:
„Pozvao me je i upitao da li želim da napišem `Gladijator 2`. A za nekoga ko je napisao samo jedan scenario u životu to pitanje bilo je prilično teško“.
Ali, nije to bio jedini problem. Glavna prepreka za muzičara bila je nešto sasvim drugo.
„Hej, Rasele, zar ti nisi umro u `Gladijatoru`?“, upitao ga je, na šta je od Kroua dobio lakonski odgovor:
„Da, pa reši to!“
Međutim, Kejv je uprkos silnim preprekama koje su se našle pred njim, seo, razmislio i došao na sledeću ideju za scenario:
„Maksimus odlazi u čistilište, ali biva ponovo poslat na zemlju, jer su tako hteli bogovi. Ti bogovi umiru na nebesima jer postoji jedan `bog`, nalik Isusu Hristu, na Zemlji koji je tamo dole obožavan. Bogovi to ne mogu da podnesu i odlučuju da pošalju Maksimusa nazad na Zemlju da ubije tog `Hrista` i njegove pratioce i poklonike“.
Mesecima je Nik Kejv bio zaključan u kući, pišući scenario za Kroua i Skota. Izazov je uspešno savladao, mislio je, i osećao veliku satisfakciju.
„Želeo sam da scenario nazovem `Hristov ubica` (Christ Killer). A glavna `kvaka` u čitavoj priči jeste da je taj `Hrist` zapravo Maksimusov sin. Dakle, treba da ubije sopstvenog sina. Bogovi su mu, zapravo, smestili… I on postaje neka vrste večnog ratnika, a scenario se okončava epskom 20-minutnom ratnom scenom u kojoj se prepliću svi ratovi kroz istoriju, sve do Vijetnama. Scenario je bio potpuno ludilo. Pravo remek-delo“, tako je Kejv opisao svoje spisateljsko delo.
Ali, kada je poslao scenario Raselu, koji se već uveliko psihički i fizički pripremao da reprizira ulogu Maksimusa, glumac mu je rekao:
„Druže, ne sviđa mi se… Šta bi to na kraju? Ne sviđa mi se, druže!“
I uprkos nespremnosti Rasela Kroua da se pojavi u ulozi, kakvu je osmislio Kejv, reditelj Ridli Skot dao je sve od sebe da muzičarev scenario „proradi“ na filmu.
„Pokušali smo sa Kejvovim scenarijem. Ni Rasel nije hteo da ga bacimo… Mogao je dobro da funkcioniše na filmu. Kada kažem da bi dobro radio, ne mislim tu na uspeh na tržištu. Kao scensko delo dobro funkcioniše, kao kazivanje priče je izvrsno. Mislim da je Kejv uživao pišući ga, jer je pošao od premise da ako se već radi nastavak može da pusti mašti na volju i vrati Maksimusa iz mrtvih“, izjavio je reditelj u jednom intervjuu pre nekoliko godina.
I Nik Kejv se kasnije složio sa Skotovim opaskama, rekavši:
„Zaista sam uživao pišući ga, iako sam u dubini duše bio svestan da nikada moj scenario neće biti pretvoren u film!“
I taj scenario i danas postoji, ali je u fioci. U međuvremenu se Skot udružio sa piscem i scenaristom Piterom Kregom za nastavak priče. Američki sajt „Dedlajje najavio je 2018. da se scenario neće vraćati u prošlost već će, naprotiv priča biti smeštena 30 godina nakon originalne storije. A Kreg, jedan od najtraženijih holivudskih scenarista, inače sin glumice Sali Fild, svoju priču fokusira na Lucija Vera, unuka Marka Aurelija koji se upravlja prema hrabrosti i herojstvu mrtvog Maksimusa, koji mu je spasio život…
