Reditelj Janez Burger: Šta bi bilo da su svi koji su gledali snimak ubistva i nisu zvali policiju kažnjeni - "oko za oko, zub za zub"

Reditelj, scenarista i producent ostavio je traga kako u Sloveniji, tako i na mnogobrojnim svetskim festivalima, sa filmovima - "Idle Running" (1999), "Ruševine" (2004), "Tiha sonata" (2010) i "Ivan" (2017), na kojem je započela saradnja sa Srđanom Koljevićem, koji nas je napustio u julu ove godine.Na ideju za “Posmatranje”, kako za naš list priča Burger, došli su inspirisani istinitim tragičnim događajem u Sloveniji.- Momci su se svađali na ulici, jedan je do smrti pretukao momka, a drugi je sve to prenosio uživo na Fejsbuku. Snimak je 20.000 ljudi pratilo, od dva miliona koliko Slovenija ima stanovnika, a niko nije pozvao policiju. Taj fenomen, da ljudi gledaju zločin i ne čine ništa, jer se događa na internetu, nažalost nije samo slovenačka priča, već svetska. Zato smo i Srđan i ja smatrali da o tome mora da se progovori – kaže reditelj.

Sećajući se svog kolege i prijatelja, ističe da je bio poseban i divan čovek s kojom se prepoznao u trenutku kada se upoznao:- Saradnja sa Koljevićem je bila fenomenalna, prava poezija. Srđan je bio divna osoba. Takvog čoveka nisam sreo nikada do sada, a mislim da teško i da hoću ikada više. Sada mi je jako teško, jer smo postali pravi prijatelji. Stvarati film sa Koljevićem bilo je nešto najbolje i najvrednije što mi se u životu desilo. Najsrećniji sam, jer je video završen film i zaista je bio zadovoljan. Počeli smo da radimo na mom drugom scenariju, ali, nažalost, nije stigao da pročita prvu ruku – kroz dubok uzdah priča Burger.Navodi kako su radeći na „Posmatranju“ napisali čak 13 ruka, te da je sada posebna emocija u njemu, jer će se prikazati konačno u Srđanovom Beogradu i na njegovom Festivalu autorskog filma.

- Obojicu je pomenuti događaj u Sloveniji pogodio. Znali smo da o ovome moramo da pričamo, da treba isprovocirati debatu, jer se niko ne bavi tim problemom. To je zapravo jedan fenomen koji mi nije jasan. Psiholozi su istraživali šta je to u ljudima kada gledaju ubistvo ili neko nasilje i ne reaguju. Kada se to raširi na društvene mreže, dobije enormne razmere, kao i posledice – smatra reditelj dodajući da je ipak bilo drugačije kada je 30 ljudi gledalo ubistvo Kiti Đenoveze.Ovo ubistvo iz 1964, podsećamo, postalo je poznato medijima, a kasnije i celom svetu zbog činjenice da su mu svedočile komšije iz susednih zgrada, od kojih niko nije adekvatno reagovao, niti pozvao pomoć.- Pojave neobaziranja na nevolje ljudi koji su se našli u teškoćama, pa i u smrtnoj opasnosti, i nepristizanje u pomoć, postale su podsticaj za sistematska empirijska istraživanja. Takvo ponašanje "posmatrača koji ništa ne preduzima" bilo je šezdesetih godina povod za radove mnogobrojnih psihologa. U slučaju u Sloveniji 20.000 ljudi uživo prati preko interneta, a ne radi ništa da pomogne. Ni Srđan ni ja nismo došli do toga zašto se to zapravo dešava. Da li je ideja u tome da nemamo empatiju, ne verujem, moguće da je to do društvenih mreža i tehnologije, na koju se, izgleda, još nismo navikli i nismo svesni posledica istih. Osećamo se bezbedno na ovoj strani telefona. Pravimo se kao da to nije problem - objašnjava reditelj.

U filmu su zato odlučili da postave fikciju u kojoj oni koji su gledali snimak umiru iznenada jedan za drugim...https://www.youtube.com/watch?v=Wx04ykUXTAA- Postavlja se pitanje - šta je sa nama? Gde je empatija? Kako to rešiti, odnosno kazniti? I najvažnije, šta bi bilo da se kazne svi ljudi koji su gledali, a nisu uradili ništa. Zub za zub? Zato i ostavljamo mračan kraj. Iskreno, bilo mi je čudno kada je publika nakon špice aplaudirala, tu nema ničega za aplaudiranje. Naprotiv – zaključuje reditelj Janez Burger.Bonus video: Sećanje na scenaristu, reditelja, profesora Srđana Koljevića