Reditelj Ivan Ostrohovski: „Sluge režima“ govore o svima nama

Kultura 11. apr. 202122:19
Podeli:
Ivan Ostrohovski. Foto: Servantes/Promo

Film "Sluge režima" nije namenjen masovnoj publici. Ne zavaram se da svojim filmovima mogu da promenim celokupno društvo, ali ako dotaknem bar deo, onda je moja misija ispunjena, kaže za Nova.rs reditelj Ivan Ostrohovski.

Film slovačkog sineaste „Sluge režima“ uvršćen je u selekciju prvog zajedničkog regionalnog festivala, koji organizuju filmske smotre iz Beograda, Zagreba, Sarajeva i Herceg Novog. Ostvarenje je dostupno na platformi ondemand.kinomeetingpoint.ba na regionalnom festivalu, koji će, kao deo Mreže festivala Jadranske regije, trajati do 17. aprila, što je bio i povod za razgovor sa nagrađivanim slovačkim rediteljem, scenaristom i producentom preko Zuma.

Film „Sluge režima“ premijerno je prikazan na prošlogodišnjem Berlinskom festivalu, što slovačkom sineasti, iza koga su nagrađivana dokumentarna i igrana ostvarenja, kao što su „Plišani terorista“, „Koza“, „Iz pepela“, nije prvo iskustvo sa Berlinalom.

Na jednom od najznačanijih evropskih filmskih festivala „probio je led“ sa izvrsnim dokumentarnim filmom „Plišana revolucija“, a pre šest godina ostvarenje „Koza“ takođe je prikazano na Berlinalu:

– Svaki dolazak na Berlinale je kao da se vraćam kući. Prošle godine bili smo vrlo srećni što smo uvršćeni u novoustanovljenu takmičarsku kategoriju „Susreti“, i što smo imali priliku da upoznamo nov programski tim festivala. Zaista je bilo divno iskustvo, i vrlo smo bili počastvovani što smo ponovo pozvani. A ne zaboravite da je prošlogodišnje Berlinale bio je jedan od poslednjih festivala koji je održan u tradicionalnom formatu. Naravno, mi toga tada nismo bili svesni. Ali, kada sad pogledam unazad zaista smo bili srećne ruke što smo svetu premijerno mogli da predstavimo „Sluge režima“ na velikom ekranu, u bioskopu, na tako značajnom festivalu – priznaje Ostrohovski.

Tada, kako dodaje, nije bio svestan da će narednih godinu dana film predstavljati na onlajn festivalima, a sa medijima pričati, kao što je i sada bio slučaj, preko Zuma.

– Ovo vreme donelo je mnogo pitanja na koje još uvek nismo našli prave odgovore. Kako da bioskop živi i preživi vreme pandemije? Predajem i filmsku istoriju i čini mi se kao da smo se vratili u doba komunizma. Ili, primera radi, u period previranja 1968. godine. I to je bio značajan istorijski trenutak, ali film je sada u nezavidnoj situaciji. Da biste napravili jedan film, potrebne su vam dve-tri godine, a to je u celoj ovoj situaciji, naročito za holivudsku produkciju, bilo neostvarivo. Možda je ovaj trenutak dobar za holivudske filmove iz domena fikcije. Kada se sve ovo završi, nadam se do kraja ove godine, možda će nastajati filmovi koji će se ticati čitavog ovog fenomena – kaže Ostrohovski.

Slovački sineasta istovremeno primećuje da, za razliku od holivudskih blokbastera, autorski, umetnički film je namenjen probranoj publici, ne masovnom auditorijumu, koja voli da se zamisli i promišlja o onome što je videla.

– Pandemija nije toliko naštetila autorskom filmu. U Evropi mnogi filmovi iz ovog žanra zavisni su od državnih fondova, jer se sponzori baš ne utrkuju da ih dotiraju, za razliku od Amerike. Zato mislim da je evropski sistem, gde nije sve u profitu, u ovom trenutku bolji za umetnost. Autori i dalje prave filmove, to se nije zaustavilo uprkos situaciji, jedino imamo probleme sa distribucijom. Ali, kroz istoriju Evropa je preživela mnoge strašnije trenutke, naročito bioskop za vreme ratova. Zato je ovo sada momenat kada treba da usporimo i razmotrimo kakva je budućnost – smatra slovački umetnik.

Film „Sluge režima“ smestio je u osamdesete godine prošlog veka u Čehoslovačkoj, kada dvojica studenata teologije raskrinkavaju sveštenike Katoličke crkve zbog veza sa Komunističkom partijom. Iako se film tiče konkretne odrednice, i kada je u pitanju vreme, ali i lokacija, to nije, prema rečima reditelja, „brana“ za iskazivanje univerzalne poruke koje njegovo ostvarenje nosi.

– Svako ko se bilo gde u svetu suočava sa moralnim odlukama može shvatiti suštinu filma. Moralni kompromisi prisutni su u svakom kutku, bez obzira na deo sveta, režim… Ovaj film, smešten u komunističko vreme u mojoj zemlji, bavi se periodom o kome su napisane mnoge knjige, snimljeni filmovi. Ali, želeo sam da stavim akcenat na tu moralnu dilemu, pribegavanju kompromisa u okviru crkve, korupciji u toj instituciji, koju bi trebalo da odlikuje najviša etika. Ako je neko u to doba komunizma bio radnik, on bi obično bio član radničkog sindikata, i Partije, ali sa sveštenicima to nije bio slučaj. I oni su želeli da ustanove neku vrstu organizacije koja bi iznela svoj stav sa onim što se dešava. Efektnije je prikazati moralno posrnuće sveštenika, jer to više boli. Sveštenik je, po svojoj vokaciji, u obavezi da se ponaša u skladu sa moralom. Posrnuće sveštenika zato je mnogo strašnije nego moralno posrnuće radnika, uočljivije je, jače…

I dok je u svojim dosadašnjim ostvarenjima Ivan Ostrohovski uglavnom sarađivao sa naturščicima, ili ljudima kojmi su zbog njega prvi put stali ispred kamere, u „Slugama režima“ igra profesionalni glumac, Rumun Vlad Ivanov.

– Vlad je takav profesionalac i za mene je bilo otkrovenje raditi sa jednim takvim iskusnim glumcem. Doživeo sam ga zapravo kao zamenika reditelja. Dao je tempo, ritam filmu, i sada sam shvatio koliko glumac može da pomogne, doprinese jednom ostvarenju – ocenjuje reditelj.

Suptilna poruka koju provlači kroz film jeste i da ne smemo dozvoliti da se osećamo ugroženim i da nas kroz život vodi strah, zbog čega ga pitamo koliko je pandemija samo pojačala te zebnje?

– Veoma je pojačala, i učinila je da dozvolimo da nama potpuno manipuliše strah. U tom smislu moj film je takođe univerzalan. Snimljen pre nego što se sve desilo govori baš o toj temi – strahu. O tome da vrlo lako možemo da budemo odgurnuti od svega ako se prepustimo svojim strahovima. Primera radi, u mojoj zemlji, u istočno-slovačkim selima imamo mnogo geta koje naseljavaju Romi. I prva stvar koja se desila kad je izbila pandemija jeste da su ta romska naselja zatvorena, praktično odsečena od ostatka zemlje, sveta. U neko normalno vreme to bi bilo nezamislivo, ali strah i korona poslužili su kao argument da se učine stvari neprihvatljive za jedno društvo. Desilo se da su sadašnje vlasti preuzele recept komunističkog režima – misleći da koriste „dobra sredstva“ koja će dati „dobar rezultat“. Ali, ne shvataju, kao ni oni pre njih, da su sredstva loša, i da je neminovno i ishod loš – ukazuje reditelj, koji je još prošle godine počeo rad na filmu o jednom obdaništu koje je smešteno usred jednog ženskog zatvora u Ukrajini:

– To je projekat koji režiram, ali sam i koscenarista i koproducent. Za sada se zove „Centar“ i trenutno je u fazi postprodukcije. Sporo se doduše privodi kraju, ali da li će biti prikazan do kraja godine sada je veliko pitanje zbog čitave situacije. Nadam se da će u narednom periodu film nekako biti vidljiv…

Rad Ostrohovskog inače karakteriše hvatanje ukoštac sa „neprijatnim“ i bolnim temama, presudnim momentima u istoriji svoje zemlje, i umetničko-društveni angažman. To je za njega, kako priznaje, i motiv da se bavi umetnošću:

– Moramo se doticati važnih tema. Film „Sluge režima“ nije namenjen masovnoj publici, i kada sam ga pravio nisam se zavaravao da će ga videti deset miliona ljudi. Mnogi, zapravo 90 odsto stvaralaca ide lakšim putem, žmureći na loše stvari. Prosto, pretvaraju se da se ništa ne događa. Ali, zato imate i uzak krug društva kome se ja obraćam sa svojim filmovima. I u ovo loše vreme ako pogledate film kakav su „Sluge režima“ mislim da možete mnogo toga da uvidite i možda promenite stav. Iako se ne zavaram da svojim filmovima mogu da promenim celokupno društvo, ako dotaknem bar deo, onda je moja misija ispunjena – kaže na kraju Ivan Ostrohovski.

Komentari

Vaš komentar