62
Darovitost i hrabrost u izrazu prvo je što su primećivale kolege i pozorišni kritičari u predstavama Igora Vuka Torbice. Nekada bi te osobine mladog reditelja odvele i na stranputicu, ali je, sa druge strane, uspevao da svoje komade radi tako da je za njim ostalo više nagrada nego predstava.
Igor Vuk Torbica, tragično preminuo u 33. godini, bio je jedan od najboljih i najintrigantnijih mladih reditelja u regionu. Već njegova ispitna predstava „Pokojnik“ sa treće godine studija dobila je glavnu nagradu „Studio festa“ i bila je stavljena na redovan repertoar beogradskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Tokom kratke karijere, Torbica je režirao i klasične komade poput Euripidovih „Bakhi“, Šekspirovog „Tita Andronika“, Molijerovih „Don Žuana“, „Mizantropa“ i „Tartifa“, čitajući ih na savremen i svoj način, te romantičarski „Razbijeni krčag“ Huga fon Klajsta, Tolstojevo „Carstvo mraka“, ekspresionističkog „Hinkemana“ Ernsta Tolera ili mračno poetičnu dramu „Krvave svadbe“ Frederika Garsije Lorke.
„Razbijeni krčag“ (JDP, Beograd)
Veliku pažnju publike i kritike na sebe skrenuo je 2015. predstavom „Razbijeni krčag“ u JDP-u, „ozbiljnoj komediji sa mračnom podlogom“. Svetozar Cvetković, koji je u igrao jednu od nosećih uloga, rekao je tada da se radi o „izvanrednoj rediteljskoj hrabrosti, kao i pozorišta“, da urade „Razbijeni krčag“.
Nebojša Glogovac, u ulozi sudije Adama kod štiti vlast, kao ključno pitanje kojim se komad bavi naveo je „održavanje sistema, njegovu moć samoodržanja, samoobnavljanja“, kao i to „na šta su sve spremni njegovi nosioci“. „Pregaziće i pravo i pravdu i sudbinu pojedinca i leševe ako treba – sve za sistem“, kazao je tad Glogovac.
„Hinkeman“ (ZKM, Zagreb)
Torbica je iste godine postavio i komad „Hinkeman“ u Zagrebačkom kazalištu mladih i to je njegova najnagrađivanija predstava. Na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“ u Užicu 2016, nagrađen je za najbolju režiju, a predstava je proglašena i za najbolju na festivalu. Ista priznanja će osvojiti i na 31. „Gavelinim večerima“. „Hinkeman“ je dobio i Nagradu hrvatskog glumišta za najbolju dramsku predstavu u celini, nagradu na novosadskom „Infantu“, a na 24. međunarodnom festivalu malih scena u Rijeci čak četiri priznanja žirija.
Tolerova tragedija preispituje posledice Prvog svetskog rata kroz lik izgubljenog pojedinca Eugena Hinkemana, koji je u ratu izgubio genitalije, i njegovo suočavanje sa razularenih društvom u kom se zatekao. Govoreći o predstavi, Torbica je isticao i da je „Hinkeman“ na neki način priča i o njegovoj generaciji „koja je zbog rata kastrirana“.
„Već dugo Zagreb nije vidio tako upečatljivu predstavu kao što je to ZKM-ov ‘Hinkeman’, nastao po motivima drame Ernesta Tolera. I već dugo u Zagreb nije došao redatelj najavljen kao vunderkind koji je zrelošću svog redateljskog rada opravdao sva očekivanja“, pisala je tada kritičarka Bojana Radović u „Večernjem listu“.
U kritici pod naslovom „Mračna i uznemirujuća predstava prema tekstu genijalnog dramatičara“, i kritičar zagrebačkog „Jutarnjeg lista“ Tomislav Čadež pohvalio je režiju tada 28-godišnjeg Torbice.
„Torbica je za redatelja, kad su iskustvo i razvoj posrijedi, još beba, ali očito je da je njegov ‘plač’ već sad autentičan. Ono što je u Tolera dramatično, on naglašuje, a što je u Tolera statično, pretvara u redateljske komentare. Glumci se ponekad obraćaju publici kao glumci, prekidaju ‘čaroliju glume’, i vjerujem da je to redateljeva posveta davnim sporovima oko komada, čije su izvedbe po Njemačkoj prekidali crni desničari“, piše, između ostalog, Čadež u novembru 2015. u „Jutarnjem listu“.
„Krvave svadbe“ (SNP, Novi Sad – Grad teatar Budva, 2018)
Tri godine nakon velikog uspeha sa „Hinkemanom“, Torbica se upustio u istraživanje sukoba strasti sa jedne i društvene hipokrizije i strogih nametnutih i lažnih moralnih okvira sa druge strane u komadu „Krvave svadbe“, u kom verenica beži u noći venčanja svom neprežaljenom ranijem ljubavniku čiji rođaci su nekada ubili verenikovog oca i brata, što poteže dalje krvnu osvetu…
„Lorkina dramska poezija je danas priličan teatarski izazov, može se reći i klizav teren, prostor lakog posrtanja, koji naročito traži rediteljsku maštovitost, istinski talenat i delikatnu scensko-poetsku osećajnost. Igor Vuk Torbica je svojom režijom potvrdio da poseduje ove osobenosti. Njegovo tumačenje ‘Krvavih svadbi’ je izuzetno, precizno, stilizovano, simbolički intenzivno i suptilno razigrano u svom osnovnom minimalizmu. Polazeći od poezije Lorkinih reči, Torbica je izgradio autentičnu scensku poeziju. Glumci nastupaju vrlo kompaktno, kolektivno, kao jedno telo, vešto preplićući govor i pesmu. Na sceni je stvorena posebna atmosfera, nalik oživljenom snu, ceremonijalna i iznutra napetaIgor Vuk Torbica je napomenuo da je to na neki način priča i o njegovoj generaciji, za koju je kazao da je zbog rata kastrirana“, zapisala je pozorišna kritičarka „Politike“ Ana Tasić u avgustu 2018. godine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
