2
Ljudi danas očekuju da im sve bude objašnjeno kao deci. To je širi društveni problem, kaže za Nova.rs Rastko Ćirić, multimedijalni umetnik.
Profesor, animator, primenjeni grafičar, ilustrator, muzičar, čovek sa četrdesetak izložbi iza sebe, sedamdesetak nagrada, nekadašnji saradnik „Njujork tajmsa“ tako bi se ukratko mogao opisati Rastko Ćirić. Glavni predmet koji predaje na Fakultetu primenjenih umetnosti jeste ilustracija, ali iako mu je animacija „sekundaran posao“ ona sintetizuje sva njegova zanimanja. Jer, sastoji se od slike, pokreta i zvuka. A upravo je za zvuk, tačnije muziku, nedavno dobio prvu nagradu.
RSP is a multimedia art concept to creatively reinvent unheard and unpublished Beatles songs http://t.co/0ZplvbVztm pic.twitter.com/rXRCAMdwOK
— Rubber Soul Project (@RubberSoulPR) June 18, 2015
Multimedijalni projekat Rastka Ćirića i pisca Gorana Skrobonje „The Rubber Soul Project Collection“ osvojio je Zlatnu medalju na velikom svetskom konkursu „Global Music Award“, sa sedištem u Kaliforniji. Još jedan učesnik „Rubber Soul-a“ Nebojša Ignjatović na ovom konkursu osvojio je bronzanu medalju za muziku za najnoviji animirani film Rastka Ćirića „Svetlosti i senke“.
– Iznenadila me je nagrada. Nada Kolundžija, koja je 2019. dobila Zlatnu medalju na tom konkursu, nagovorila me je da se prijavim za „Global Music Awards“. Svako ko se prijavljuje na neki konkurs, uvek se nečemu nada, ali nisam ni sanjao da ćemo tako dobro da prođemo. Navikli smo se u prošlog godini na neke neočekivane stvari i nedaće, tako da je vest o nagradi bila potpuna kontrateža – ističe za naš sajt Ćirić.
Album „The Rubber Soul Project“ iz 1995. godine bio je zamišljen kao kreativna rekonstrukcija nepostojećih pesama „Bitlsa“, izmaštanih na osnovu neobjavljenih naslova. Tandem Goran Skrobonja (stihovi) i Rastko Ćirić (muzika), potpisali su sve pesme, a za produkciju i aranžmane bili su zaslužni Nebojša Ignjatović i Miroslav Cvetković. A 20 godina kasnije, čuveni strip crtač i ilustrator Igor Kordelj je producirao drugi album sa 17 pesama, uz pomoć podmlađene ekipe – Damjana Dašića i Marka Ćalića iz grupe „The BestBeat“.
Luksuzno opremljeni boks-set ovenčan „Globalnom svetskom nagradom“ pored dva albuma, sadrži i DVD sa dugometražnim dokumentarcem Dinka Tucakovića iz 2004, novelu „Gumena duša“ i knjigu „RSP Putovanje“ Gorana Skrobonje.
A Rastko Ćirić se priseća kako je čitav projekat započet kako bi se obeležilo 30 godina od izlaska ploče „Rubber Soul“ grupe „Bitls“. Priznanje koje su sada dobili ima oznaku „Best of Show“ za koncept, kreativnost, i inovativnost. Na pitanje da li bili svesni pre 26 godina da stvaraju nešto unikatno, multimedijalni umetnik priznaje da je u početku sve „delovalo blesavo“:
– Kada sam došao na tu ideju, čak mi je to „zazvučalo“ i bezobrazno da pokušavam da se uporedim sa „Bitlsima“, nečemu što pripada klasici, legendi. Ali, prošli smo fazu lažne skromnosti i neverovatno uživali u stvaranju albuma. A to su bile teške godine, 1994. bila je možda i najgora. Sankcije, inflacija, odjeci ratova… I u tom projektu pronašli smo spas. A i drugi su se odmah „primili“ na tu ideju, jer su im „Bitlsi“ nekako u krvi. Meni su bar „Bitlsi“ simbol kreativnosti, pritom uz jednu nostalgičnu notu. Stvaranje albuma je bila divna avantura. I čim smo završili album, krenuli smo sa koncertima, ali bombardovanje nas je zaustavilo. Na ideju Pece Popovića započeli smo „beogradsku turneju“ – koja je podrazumevala koncerte na sedam punktova u gradu. Krenuli smo od „Britiš kaunsila“ i uspeli smo da stignemo do petog koncerta, koji je održan u Kinoteci. Ali, kada smo izašli iz sale u hol Kinoteke posle nastupa na radiju je saopšteno da je proglašeno vanredno stanje. Već sutradan je počelo bombardovanje. I turneja je bila grubo zaustavljena. A ceo grad je bio oblepljen plakatima za „Rubber Soul Project“, na engleskom. I odjednom je to imalo negativan odjek u javnosti, a mi smo delovali kao domaći izdajnici, pošto su nas Amerikanci i Englezi bombardovali. Samo se sve srušilo – seća se Ćirić.
Kao fan „Bitlsa“ odvajkada, ističe da se bend, iako ne postoji još od 1970. godine, „još uvek ne da“. Tome je doprinela i čitava protekla decenija, tokom koje su obeležavane pedesetogodišnjice albuma koje je sastav objavljivao tokom šezdesetih godina 20. veka:
– Možda je to veštački održavano, ali dobri su povodi da se osveži sećanje na „Bitlse“. Oni su klasika. Kada smo testirali našu ploču među prijateljima, pozanicima, ali i nepoznatima videli smo da pesme nailaze na odjek kod svih generacija. Nekakva svežina, neposrednost, pozitivna energija izlaze iz tih pesama, i to je razlog što su toliko bili i još uvek jesu popularni – smatra naš sagovornik.
Kao što je bombardovanje onomad zaustavilo „Rubber Soul“ projekat, isto je pandemija učinila kada su poslednji film i solo album Rastka Ćirića u pitanju.
Animirani film „Svetlosti i senke“, umesto na Martovskom festivalu, prikazan je premijerno kod nas na „Balkanima“ festivalu krajem oktobra prošle godine.
– Srećom pa je „Balkanima“ održan uživo, što je velika pobeda i festivala i animacije. A moj film je čak dobio i nagradu na festivalu. Ideja za film tavorila je u meni tridesetak godina, a da ga konačno završim nagovorila me je ćerka Iva, koja i sama već renomirani autor animacije. Taj film trebalo je da radim odmah posle filma „Ale i bauci“, u studiju u „Avala filmu“, koji smo osnovali Vera Vlajić, Ranko Munitić i ja. Ali, sve se „pokarambasilo“ – krenuo je rat u Bosni, „Avala film“ je promenio rukovodstvo, ime… I „Svetlosti i senke“ ostale su samo u obliku storiborda.
Ali, dodatnih 30 godina iskustva u animaciji i razvoj tehnologije omogućili su mu da film, kako ističe, daleko bolje napravi. A lajmotiv filma od početka je bio Geteov „Faust“. Ćirićeva „verzija“ gledaocima nudi srećaj kraj, a na pitanje koliko je taj hepiend potreba svih nas, društva, kaže:
– Ne verujem da društvo to uopšte razume. Nažalost, danas mnogi ne znaju ko je Gete, niti ko je Faust. Film barata simbolima, a čini mi se da su ljudi danas lenji da ih tumače. Lenji su da se mentalno angažuju tokom gledanja filma. Očekuju da im sve bude objašnjeno kao deci. Zašto smo postali lenji? To je širi društveni problem. Ljudi danas manje čitaju, manje znaju, svi sadržaji na internetu i televiziji su površni, sve je na prvu loptu i bukvalno predstavljeno. A i vrlo je malo sadržaja koji su uopšte vredni dešifrovanja – smatra naš sagovornik.
Kada je objavljen boks-set „Rubber Soul Project Collection“, Ćirić je mislio da su zaokružili čitavu priču, međutim u decembru se pojavila nova pesma koja „štrči“. A uradio ju je kao neku vrstu narudžbine:
– Zamolio me je moj Fejsbuk prijatelj Viktor Morošević koji drži „Bitls kafe“ u Minsku, u Belorusiji da napravim jednu pesmu povodom velikog koncerta sa više od 50 muzičara, kojim je obeleženo 80 godina od Lenonovog rođenja i 40 godina od njegove smrti. Odmah sam se obratio za pomoć Goranu Skrobonji, i bukvalno mi je iste večeri poslao tekst za novu pesmu koja se zove „The Minsk Sunrise“, ja sam je iskomponovao, snimio kod prijatelja u njegovom kućnom studiju i poslao u Minsk. I sa tom pesmom završili su, počasno, koncert, uz ogroman aplauz… A „Rubber Soul“ se sad i zbog ove nagrade, što bi rekao Goran Skrobonja, „povampirio“ – priznaje Rastko Ćirić, koji je prošle godine stigao da objavi i svoj samostalni album „Tropical Breakfast“.
Predstaviće ga koncertno kada se završi ova, kako kaže, „fertutma“, a do tada nastavlja intenzivan rad na interaktivnom udžbeniku za animaciju, uz nadu da će ga završiti do leta.
