Uvek sam išao kontra svega; većina navija za Zvezdu, ja ću za Partizan. Išao sam kontra i kada sam slušao punk muziku. Išao sam kontra kad god sam mogao. Kad smo snimali u vreme Slobodana Miloševića, išli smo kontra njega, kaže reditelj Radivoje Raša Andrić u intervju za "Slobodnu Dalmaciju".
„Mislim da je svaka prilika i svaki trenutak, svaka, makar i mala mogućnost da pomogneš da se ljudi pomire, nešto što treba iskoristiti. Je li to bilo potrebnije pre dve godine ili će biti potrebnije za dve godine, sasvim je nevažno. Kad god postoji prilika, pokušaj svojim delima – ne samo filmom, govorim i o životu – učiniti svet boljim, a mireći ljude činiš svet boljim. Jer smanjuješ količinu svađa“, dodaje reditelj Radivoje Raša Andrić u intervju za „Slobodnu Dalmaciju“.
Na pitanje kako sa današnje distance gleda na devedesete godine, Andrić kaže da je taj period bio „stvarno strašan.
“ I sve to što smo gledali da se događa s druge strane granice, i u Hrvatskoj i u Bosni. Mi smo tada, ljudi koje ja znam i s kojima sam se družio, bežali od realnosti. Pošto nije bilo ni posla ni ničega, danju smo spavali, a živeli noću. Kada se taj rat najmanje video. Bežali smo u noćne klubove, bežali smo u “anderground”. Da li je to bilo najbolje moguće rešenje, ne znam. Ali tako smo uspjeli da preživimo i sačuvamo zdravu glavu jer propaganda je bila tako strašna da si nekako morao da sačuvaš duševno zdravlje. Borio si se da to sve ne utiče na tebe, da ostaneš normalan, da ostaneš čovek, a ne pripadnik nacije.
Tad smo o tome razmišljali i govorili “jebiga, malo je ovo sve eskapistički, ali sačekaćemo trenutak kad sve stane, pa tad da uložimo sve svoje snage da se cela ta stvar koja je uništena ratom obnovi”. I time smo se tešili, mi ništa ne radimo nego sebe čuvamo da bismo bili sposobni nešto da učinimo kada se sve završi. Učestvovao sam na svim demonstracijama koje su postojale, išao na fudbalske utakmice jer su one bile prilika za sukob s policijom. Sukobljavali smo se s policijom kad god je to bilo moguće. Pokazivali smo i iskazivali bunt kad god je bilo moguće. Pisali smo grafite itd. U svakom slučaju se s groznom nelagodom sećam tog vremena“, zaključuje Raša Andrić.
Bonus video: Prijem u Srpskom kulturnom centru povodom filma „Leto kada sam naučila da letim“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar