Puno nas se stidi reći da je iz Jugoslavije, ali ne i ja, kazao je večeras hrvatski glumac Igor Galo na Festivalu evropskog filma Palić.
Nikada nije ni razmišljao o glumi, upisavši studije šumarstva, no postao je jugoslovenski Alen Delon. Reč je o jednom od najpriznatijih hrvatskih glumaca koji je večeras na Paliću ovenčan nagradom „Lifka“ za doprinos regionalnoj kinematografiji. Uz imena kakva su Bata Živojinović, Ljubiša Samardžić ili Boris Dvornik, salve oduševljenja i uzbuđenja izazivao je svojevremeno u bivšoj Jugoslaviji i u Pulskoj areni Igor Galo.
Direktor Festivala evropskog filma Palić, Radoslav Zelenović, predstavljajući drugog laureata ove regionalne nagrade, posle prošlogodišnje dobitnice Milene Zupančič, prisetio se kako ga je prvi put gledao 1968. u filmu Kreše Golika „Imam dvije mame i tate“, što je već bila najava velike karijere:
– Do 1972. snimio je 15 filmova, a skoro sam saznao da 15 drugih nije snimio jer nije imao vremena. Igor je hrabar čovek, koji se još sedamdesetih iz Zagreba vratio u rodnu Pulu sa idejom – ako me trebaju doći će ovde i angažovaće za svoje filmove. Bio je jugoslovenski Alen Delon, čovek koji je radio sa svim najznačajnijim rediteljima tog vremena. U njegovoj karijeri stoje dva najgledanija filma s bivšeg jugoslovenskog prostora – „Most“ i „Valter brani Sarajevo“. Tek je 2005. godine otišao u Kinu i uverio se da se ti filmovi prikazuju tamo i danas, kao nekad. Ali, ostaje jedinstven po jednoj stvari, a to je da nikada nije izneverio film. Čitavu karijeru posvetio je isključivo filmu – napomenuo je Zelenović, uručivši Galu nagradu „Lifka“.
Primajući priznanje hrvatski glumac priznao je publici kako je ganut, ali požalio se što kraj sebe nema, poput Dušana Kovačevića na otvaranju 29. Palića, Miru Banjac:
– Eto, Rale me je uvalio u ovaj problem da sada treba da sročim neke mudre misli… Ali, kad vas neko pozove da mi kaže da sam dobio nagradu bio sam zatečen. Kad sam malo kasnije video listu dosadašnjih dobitnika nagrade „Aleksandar Lifka“, od Milene Dravić na početku, do divne dame, Milene Zupančič prošle godine, onda sam ostao zblanut – priznao je Galo.
Kao dobitnik regionalne nagrade, napomenuo je kako svi danas pominju region, koji je zapravo eufemizam za eksjugoslovenski prostor:
– Puno nas se stidi reći da su iz Jugoslavije, ali ne i ja! Hvala na divnom prijemu i ukazanoj časti – kazao je na kraju hrvatski glumac.
Nakon dodele nagrade, pred publiku na Letnjoj pozornici izašli su dvojica sineasta čiji su filmovi bili na repertoaru druge večeri Palića – Ditrih Brugeman i Stefan Arsenijević.
Sa filmovima „Ne“ i „Banović Strahinja“, koji su prikazani druge večeri Palića, prošlog leta „poharali“ su Filmski festival Karlove Vari, dobivši silne nagrade, a ovde su svojim pojavljivanjem izazvali smeh do suza. Prevashodno se to odnosi na Brugemana koji je rešio da održi pozdravni, smešni govor na „tečnom“ srpskom:
– Dragi Palićani, tvrdiće neko da ne znam šta pričam – započeo je Brugeman sričući reči na srpskom, a onda dodao:
– Ali, zaista ne znam šta govorim. Ovo nije šala. Život je depresivan osim na Paliću – poručio je sineasta, izborivši se na jedvite-jade s njemu nematernjim jezikom.
Ispraćen je velikim aplauzom, uz sve kuče lutalicu koje je „zalutalo“ na Letnju pozornicu usred obraćanja, a Stefan Arsenijević, svestan da ne može da nadmaši govor svog kolege bio je kratak:
– Ne mogu da dodam ništa bolje od ovoga. Uživajte u filmovima!
Bonus video: Druženje s glumicima „Banović Strahinje“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar