Rajin o izložbi Paket aranžman (3): A Zdenko čita Džuboks!

Jedan deo – ovde prvi put široj javnosti – predstavljenih fotografija, rečito govori o atmosferi u Studentskom kulturnom centru, mestu na kome se razvijala pomenuta scena, gde su se dešavale probe i koncerti grupa Šarlo akrobata, Idoli i Električni orgazam. Setićemo se sastanaka muzičara i urednika, izložbi i druženja… Ali, nije sve bilo tako lepo – tragedija je počela da se nadvija nad ovu generaciju mladih umetnika i rokera – kao što ćemo pročitati na kraju ovog nastavka našeg vođenja kroz izložbu sa uglednim rok novinarom i istoričarem umetnosti Momčilom Momom Rajinom u društvu.DRAGAN: Sad dolazi serija fotografija Gorana Vejvode sa Šarlom u dvorištu škole, koja se tad zvala “Pero Popović Aga”, a danas “Mihailo Petrović Alas”.MOMA: Ovo je prelepa fotografija - njih trojica okrenuti leđima, znamo već ko su i šta su - a onda i taj dečak u pozadini koji ih posmatra. 

DRAGAN: Naravno da smo postavili fotografiju sa tim klincem koji ih gleda, što je i na naslovnoj strani jedine njihove ploče - zbog poruke sa albuma: “Pazite na decu / Deca paze na vas”. Ali, u nastavku je kompozicija postavljena tako da Vd sedi u sredini i zauzima poze kao onaj majmunčić koji ništa ne vidi, ništa ne čuje i ništa ne govori. Ovo samo izgleda kao neko zezanje. Kad se bolje pogleda, ne može a da ne bude potresno.

MOMA: “Paket aranžman” je inače kasnio jedno 6 meseci sa izlaženjem, minimum. Navodno, nije bilo granulata za vinilne ploče, nestašica. Bila je priča da je njega navodno trebalo da objavi PGP, pa su odustali, onda su bili pregovori sa Škaricom iz Jugotona, koji su malo trajali… i, na kraju, kad se album pojavio, bendovi su već svirali te pesme skroz drugačije, još dinamičnije i energičnije. Iz sadašnje prespektive to možda i nije toliko važno, ali je onda i te kako bilo bitno.ZORICA: Meni je fantastično šta sve Koja ovde radi u školskom dvorištu - mislim, naterati njega da nešto izvodi i zauzima poze…

DRAGAN: …pri tom, oni su i sami bili u školskim klupama možda dve-tri godine ranije.MOMA: Ali, tek sad kad pogledaš, vidiš da su zapravo voleli da poziraju. Oni su sve vreme anti-sve, ali fenomenalno poziraju.ZORICA: Ovde smo takođe rekonstruisali unutrašnji omot ploče Šarla akrobate, ali sa nekim drugim varijantama fotografija. Na primer, Milan na originalnom omotu stoji na zemlji i gleda u stranu - ali smo od Gorana Vejvode dobili snimak na kome on, na istoj lokaciji skače uvis. Kojina fotografija je isečena na omotu, verovatno da bi on sam bio krupniji - a ovde je data autentično, kako on stoji ispred šlepera sa opremom nekog stranog benda koji je u to vreme svirao u Beogradu.

MOMA: Meni je njihova ploča iz mnogo razloga fascinantna: zanimljiv aspekt je recimo i to što je u pitanju jedna od retkih ploča klasičnog rok trija – gitara, bas, bunjevi – koja je skoro bez i jednog klasično dugačkog gitarskog sola.ZORICA: A tu je još jedna serija legendarnih fotografija Šarla akrobate u tadašnjem Beogradu – Goran Vejvoda nam je rekao da je ova devojka na slici verovatno polagala vozački ispit kod “Crvenog signala” (tada najpoznatije auto škole za vozače - prim. aut.), dok Vd sedi pored nje i kao posmatra šta ona to sprema…

MOMA: Ovde vidimo Idole ispred Doma sindikata, u vreme FEST-a 1981: oni su veoma zahvalni za slikanje, jer je svako od njih neki lik, sam za sebe - imaš iždžigljalog tinejdžera, onda običnog momka iz komšiluka, pa štrebera, koji izgleda kao Gručo Marks, te jednog pravog lepotana… 

ZORICA: Koji uvek gleda pravo u kameru!MOMA: …i na kraju - čistog šljakera (Zdenko Kolar – prim. aut). Ja sam jako voleo Zdenka kad se pojavio u grupi Zvuk ulice - oni su imali snažan zvuk, moćan, kao The Stranglers, a onda bi se u nekom trenutku on bacio na kolena i svirao bas klizajući na njima. Obožavao sam to, a i Koji se mnogo sviđalo (smeh).DRAGAN: Zapravo su ovde panoi sa bendovima u gradskim situacijama - Šarlo kod Pionira, Idoli na FEST-u, Gile i Krle kod neke advokatske kancelarije, Električni orgazam kog u nekom hodniku slika Papić, popevši se na postament dok mu oni poziraju… Neverovatno je da imamo toliko snimaka fotografa-koji-slikaju-fotografe-kako-slikaju-bendove. To su retki istorijski dokumenti na kojima se vidi do koje su mere oni bili deo zajedničke scene i sarađivali. 

MOMA: Očigledno su ih ponekad zajedno slikali u to doba, verovatno su se fotografi dogovarali da ih okupe za foto sešn i snime. I bendovi su se međusobno pomagali, bez problema – jedan drugom su pozajmljivali instrumente i pojačala, tim pre što tada to nije bilo baš lako nabaviti u Beogradu. Kritičari su se takođe međusobno družili, kao, recimo, mi sa kolegama iz Zagreba – tražili su od nas da objavljujemo tekstove tamo, mi od njih ovamo, tako je to išlo. U pitanju je bila prava – scena. Beograd i Zagreb su u tom trenutku bili najbliži, u umetničkom smislu. Ideje su se razmenjivale, filmski kritičari su se družili, muzičari i muzički kritičari su se družili takođe. Zaista su svi bili – nikad bliži. DRAGAN: Sledeće tri fotografije zauzimaju cele panoe, jer su na njima predstavljene umetničke vizije ova tri benda, od strane Brajana Rašića (Idoli), Branka Gavrića (Električni orgazam) i Gorana Vejvode (Šarlo akrobata), koje ih možda u tom trenutku i najbolje reprezentuju. Umetničke ideje izbijaju i iz načina poziranja bendova, koji uzimaju aktivno učešće u osmišljavanju fotografija. Pogledajmo samo Električni orgazam - tu se vidi da je taj bend slušao i Gang of Four i Talking Heads, odnosno da ima tu kopču sa art bendovima onog doba… 

MOMA: Gile je sve to stvarno pratio, a vidi se da je i on umeo da pozira, u najpozitivnijem smislu te reči.DRAGAN: …Jovec izgleda kao da je član grupe Wire, recimo, Marina je pojava za sebe, a tu je i Ljuba koji pokušava da se obuhvati sopstvenim rukama (smeh).ZORICA: Kod velikog portreta Idola imamo Vladu oslobodioca, a ostali su nezainteresovani, mada svi sede takoreći ispred Skupštine. Isto je neki dim, smog u Beogradu…

MOMA: A Zdenko čita Džuboks!DRAGAN: To je definitivno fotografija koja hvata taj trenutak – sa jedne strane simbolika revolucije, koja nije ugašena, ali već imaš kemp odmak od svega toga, život je otišao dalje.ZORICA: I onda imamo ovaj predivan portret Šarla akrobate u školskom dvorištu, sa svim ovim devojčicama koje hodaju oko njih u pozadini. Takva fotografija danas verovatno ne bi mogla ni da se napravi – baš smo to u razgovoru sa autorom Goranom Vejvodom konstatovali: vi kad biste danas ušli u dvorište neke osnovne škole, momentalno bi se pojavilo obezbeđenje da vas izbaci – gde sad smeš da sediš i pušiš u školi i nameštaš se i snimaš, a devojčice se šetaju okolo…

DRAGAN: Još jedan produžetak poruke: “Pazite na decu/Deca paze na vas”. Ova fotografija se inače pojavila tek sad na reizdanju vinila kog je objavila Croatia Records.ZORICA: Za mene je neverovatno da na njoj sve devojčice nose suknje ispod kolena, i da nema nijedne devojčice u pantalonama. Nije se gledalo baš dobro na to da male devojčice u osnovnim školama nose pantalone. Znači da je Marina Vulić i u tom smislu bila potpuno nova pojava, odnosno simbol nečeg novog.MOMA: Da, da, čak mislim da je ranije ponegde bilo i zabranjeno da devojčice nose pantalone u osnovnoj školi.ZORICA: Sledeći pano je apsolutno prekrasan – ideja je bila da predstavimo atmosferu u SKC-u tog doba. Tako ovde imamo situaciju sa izložbe Dragana Papića u ”Srećnoj galeriji”, sa nekom mrtvom ribom kojom mu mašu iznad glave, pa onda mladog Dejana Kneza iz Laibacha, u tom trenutku na odsluženju vojnog roka u JNA u Beogradu, ovde snimljenog kako ulazi na neki koncert aprila 1981, možda baš na Aprilskim susretima, te atmosferu u publici sa koncerta “Poslednja igra” gde su tri benda sa “Paket aranžmana” nastupila u novembru 1980. Konačno, tu je i portret same Marine Vulić.

MOMA: A tu sam i ja, kako se obraćam publici sa scene na tom zajedničkom nastupu. Naime, iz publike su neprestano pljuvali sve ove muzičare, jer su ukapirali da muzičare treba pljuvati, kao - to je pank. Ali Goranku niko nikad nije pljunuo. Polomila bi ih (smeh). 

DRAGAN: Evo te i ovde, na sastanku muzičara u Velikoj galeriji SKC. Kompletan Šarlo i Jovec iz Orgazma bili su na okupu, koliko vidimo. O čemu toliko važnom je bilo reči? 

MOMA: Mi smo organizovali razgovor o panku i novom talasu. Generalno su svi bili “za”, naravno (smeh). Osim njih, tu su i Goran Vejvoda i mlada Bebi Dol (njih dvoje su u tom trenutku grupa Annoda Rouge – prim. aut.), naravno i Dragan Papić, Slavko Timotijević, Kori Udovički koja je takođe ‘visila’ u SKC-u, a tu je i Kele (kasnije bubnjar Discipline Kičme – prim. aut.) …DRAGAN: Moma je mršav kao i uvek…MOMA Da, ja tu nešto pričam, vidiš da me svi gledaju, mada se ovaj jedan drži za glavu (smeh). Ne mogu da se setim o čemu smo razgovarali, ali ovo nije bila tribina, nema publike, jer ovo je sastanak u Galeriji, samo za muzičare. 

DRAGAN: Sledeće fotografije su snimljene ispred SKC, i na njima je Annoda Rouge, odnosno mladi Vd, Goran Vejvoda i Dragana Šarić, kasnije Bebi Dol. Nismo nikad ranije videli ove Gorankine slike, snimljene u tadašnjoj General Ždanovoj, danas Resavskoj ulici.MOMA: Bebi Dol je inače strašno volela Joni Mitchell u to vreme – odlično je umela njenu muziku da interpretira. I onda je krenuo novi talas, pa su Goran i ona napravili nešto što je bilo više art rok, to su već pomenuti Annoda Rouge.ZORICA: Da, ta fascinacija Joni Mitchell vidi se pomalo na odeći Šarićeve, koja je kao iz Laurel Canyona. Vejvoda je super cool i totalno savremen sa svojim perfektnim outfit-om, a Vd ovde izgleda kao neki mali Slavko Štimac, gotovo kao dete. 

MOMA: Vd je bio jedno predivno, pitomo biće. Imao sam sjajan odnos sa njim - znaš, kad praviš te grupne svirke, onda uvek postoje ta pitanja, ko će da donese pojačala, da li i drugi smeju da na njima sviraju, ko će da donese bubnjeve i tako dalje. Bubnjevi su uvek bili najbolnije pitanje - jer, ne možeš pet bubnjeva da nosiš kad nastupa pet grupa, nego jedan, pošto ne može da se stigne da se razmontiraju prethodni i smontiraju novi bubnjevi za svaku grupu. Neka mi bude oprošteno, ali sam s vremenom ukapirao da je najbolje da Vd-a uvek pitam za njegov komplet bubnjeva, jer neću imati problem, pošto je on bio toliko blagorodan. Posle trećeg-četvrtog puta, samo me je onako zamolio: “Dobro, u redu, ali im molim te reci da svako od bubnjara bar donese svoj doboš”, pošto je doboš najosetljiviji i puca prvi. Nikad nije rekao “ne”.ZORICA: Da li se ti sećaš onoga o čemu se sad može slobodnije pričati - u kom trenutku se heroin, kao teška droga, uopšte pojavio u Beogradu? Po svedočanstvima, njega ranije nije bilo. Da li se on pojavio odmah posle Titove smrti, tog leta 1980?MOMA: Ne, posle toga, leta 1981. ZORICA: Kažu da je došao iz Makedonije i da je bio strašno jeftin.MOMA: Navodno, postoji i ta priča da je u tom trenutku, kad je heroin stigao u grad - on bio jeftiniji od marihuane. I to je ono što je dovelo do toga da se mnogi navuku.DRAGAN: Neko je svesno pravio tržište za tu robu.