Radivoj Cvetićanin: Podivljala istorija bacala je Crnjanskog u epicentar epohalnih katastrofa

Pišu: Krokodilove novinarke na dan Jovana Miladinović i Angelina Životić

Jedan od gostiju nedavno završenog 17. Festivala Krokodil bio je diplomata, publicista i novinar Radivoj Cvetićanin, koji je zajedno s profesorom Draganom Boškovićem sa Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, publici predstavio svoju knjigu „Crnjanski između dva Berlina“.

U razgovoru za Nova.rs Radivoj Cvetićanin priča o svojoj višegodišnjoj potrebi da se bavi likom i delom Miloša Crnjanskog, osvrće se i na njegove odnose s drugim intelektualcima, kao i na značaj otkrivanja nepoznatih informacija.

Knjigu „Crnjanski između dva Berlina“ autor gradi iz više perspektiva - novinarske, diplomatske i publicističke - nastojeći da iz svih tih uglova sagleda život i delo jednog od najznačajnijih srpskih pisaca 20. veka. Cvetićanin duhovito priznaje da se njegov pogled na Crnjanskog razlikuje od pristupa drugih biografa i zahvaljujući, kako kaže, „odmaklom životnom dobu“ - koje, pored profesionalnih iskustava, pruža dodatnu širinu i dubinu u interpretaciji.

Govoreći o motivaciji za pisanje knjige „Crnjanski između dva Berlina“, Radivoj Cvetićanin ističe da mu je cilj bio da produbi i proširi sliku o životu i radu jednog od najvećih srpskih pisaca. Uložio je poseban trud da dođe do manje poznatih ili potpuno novih činjenica, ali i da precizira i koriguje već postojeće podatke.

- Popravljao sam, tako, druge, popravljao sam Crnjanskog - njegove su greške sa pisanjem godina i datuma klasične, a popravljao sam i samoga sebe i neke svoje ranije uvide. Računam da se, u neku ruku, sad iz knjige promalja figura jednog novog Crnjanskog - kaže Cvetićanin.

Od novih ili do sada nedovoljno obrađenih aspekata, koje knjiga otkriva, autor izdvaja skicu za povest „Seoba“, složen odnos sa Vasom Stajićem, pa sa „Politikom“ i Ribnikarom, kao i pamflet koji su o „Idejama“ Miloša Crnjanskog napisali Koča Popović i Marko Ristić. Posebno se osvrće i na lično preispitivanje književnika i osećaj odgovornosti za smrt mlađeg brata.

Čitaoci će u knjizi naići i na zanimljive dokumentarne dodatke, poput fotografije koja se nalazi na naslovnoj strani izdaja, preciznih adresa stanovanja Crnjanskog u Beogradu, kao i njegovog vojničkog kartona. Sve to doprinosi stvaranju potpunije slike o složenom i kontradiktornom piscu. Knjigu Cvetićanin vidi kao prilog Crnjanskom - i samo Crnjanskom - ali i kao potencijalno koristan izvor za sve one koji se bave proučavanjem njegovog opusa.

Upitan zašto je Miloš Crnjanski bio u fokusu njegovog istraživanja, Cvetićanin se ponovo šali:

- Video sam da se sa Crnjanskim ulazi u Akademiju, pa k'o velim, da probam...

Šalu na stranu, objašnjava da je u početku postojao i lični motiv - svojevrsna zemljačka opsesija - budući da su njegovo i rodno mesto Crnjanskog udaljeni svega dvadesetak kilometara. Taj osećaj bliskosti bio je, kako kaže, prvi podsticaj da se dublje posveti životu i delu velikana srpske književnosti.

Skupo prijateljstvo Andrića i Crnjanskog

Jedan od najzagonetnijih delova knjige „Crnjanski između dva Berlina“ jeste neobična beleška Ive Andrića, zapisana na poleđini jednog pisma Crnjanskog iz 1930. godine. U njoj se pominje ‟dete koje je tučeno u majciˮ - fraza koja je, po rečima Radivoja Cvetićanina, do sada ostala neprimećena među ostalim zapisima, i nerazjašnjena u pogledu toga na koga se odnosi. Autor postavlja pitanje da li se ta rečenica može ticati samog Crnjanskog. Zanimljivo je da je Andrić istu frazu kasnije upotrebio u delu “Omer-paša Latas”, opisujući lik majordoma, čiji ostali karakteristični detalji snažno podsećaju na Crnjanskog. Ta veza, kako Cvetićanin sugeriše, otvara nova tumačenja o dinamici odnosa između dvojice pisaca.

Cvetićanin o odnosu Crnjanskog i Andrića govori na osnovu pisama koje je Miloš Crnjanski slao Ivi.

- Utisak je da je odnos u početku bio čak intiman, da bi se vremenom hladio, te da je Crnjanski postajao inferiorna strana. Milošev prikaz “Ex Ponta” ocenio sam u knjizi najlepšim esejom srpske književnosti. Andrić se nije odužio nikad, mada je najavljivao. Njegovo je prijateljstvo bilo skupo. Teško je reći da je Andrić nekoga uzeo za prijatelja - ističe Cvetićanin.

Pojašnjava i zašto je odabrao upravo dva Berlina kao okvir svoje knjige:

- Dva Berlina jednostavno su ovo: prvi, u koji je Crnjanski stigao na službu 1928, još uvek je razuzdani, neukrotivi vajmarski Berlin. Nije mu bio prirastao za srce, prijateljima je pisao da je ‘Vavilon perverzija’. Kad drugi put stiže 1936, to je već Berlin nacista. Ali tu staje i moja priča. U deceniji između desile su se najdramatičnije promene u životu Crnjanskog. Podivljala istorija bacala ga je posred epohalnih katastrofa 20. veka, a zaticao se u njihovom epicentru.

Ova idejna lutanja i unutrašnje previranje najbolje oslikavaju složenost ličnosti književnika, koja se ne može svesti na jednu ideološku kategoriju. Cvetićanin ističe da se Crnjanski tokom života kretao između nacionalističkih i internacionalističkih ideja, jugoslovenskog integralizma i koncepta srpske Jugoslavije, ali je na kraju odustao od svih tih ideoloških okvira. Zbog toga, kako napominje, Crnjanskog ne treba smestiti ni u kakav kalup koji bi ograničio njegova previranja i složenost ličnosti. Ono što je sigurno jeste da levu stranu ideološke lestvice nikada nije podržavao.

- Ako moramo locirati, onda je to desnica. Povremeno i krajnja. Ali, to nije nikakava blasfemija, desnica je legitimno, mada meni tuđe, uverenje - kaže autor.

Sukobi sa Markom Ristićem i Miroslavom Krležom ukazuju na to da je Crnjanski imao suprotan, ne samo ideološki, već i književni pravac.

- Crnjanski jeste bio modernista, ali nije bio avangardista, Ristić je pripadao avangardi i nadrealizmu. Kasnije je Ristić u ideološkom smislu krenuo levo, Crnjanski desno. To prijateljstvo je jednoga dana moralo da pukne i to tako što je Marko Ristić objavio tekst protiv modernističke književnosti u kom je negirao doprinose posleratnih modernista, a Crnjanski mu je odgovorio pismom u kom nagoveštava da raskidaju ‘buržoasko’ prijateljstvo - objašnjava Cvetićanin.

Sukob s Krležom imao je drugačiji motiv - raspravljali su o ratu.

- Crnjanski je u “Oklevetanom ratu” napisao, između ostalog, da je rat veličanstven, a Krleža potom da je Crnjanski belicista, i da slavi rat na liniji Gebelsa - podseća Cvetićanin.

Autor priznaje da su i njega mučile te reči Crnjanskog, ali da je uz pomoć profesora Boškovića shvatio dublje značenje koje stoji iza tog izraza.
- Ispravnom razumevanju ovog iskaza koji je nosio crnu slavu odlučujuće je, mislim, doprineo profesor Bošković. On je ideološko tumačenje zamenio širim, uključujući i estetičku i filozofsku ravan, pa se onda inkriminisani iskaz Crnjanskog pokazao u širem svetlu, kao ekstatični momenat ljudske egzistencije. Njegov sam stav preuzeo u knjizi.

Susret s Hitlerom

Jedna od najkontroverznijih tačaka u biografiji Miloša Crnjanskog jeste njegovo dvostruko susretanje sa Adolfom Hitlerom, zbog čega mu se često upućuju najteže zamerke. Cvetićanin je ove događaje u knjizi „Crnjanski između dva Berlina“ smestio u širi istorijski i diplomatski kontekst, razotkrivši pritom i sporedne aktere tih susreta, koje do sada niko nije pominjao.

- Sastajanje je, pre svega, bilo po službenoj liniji. Te događaje treba demistifikovati - ništa on tu nije primio u sebe, samo je posmatrao. Crnjanski nije Hitleru dao nijednu atribuciju, bio je hladan - naglašava Cvetićanin i dodaje da nije očekivao da će kontekstualizacija tih sastanaka nužno promeniti javni doživljaj Crnjanskog, ali se to, kaže, ipak dogodilo u izvesnoj meri.

- Jedan značajan autor, naime, pišući ovih dana marginalije o mojoj knjizi, kaže - uprošćavam - da je imao razumevanja za lutanja Crnjanskog sve do ovih susreta, kad ga je, kako piše, potapšala po ramenu ‘mala nacistička nakaza’ - napominje Cvetićanin.

Nakon lutanja kroz ideološke i istorijske lavirinte u kojima se Crnjanski zaticao - od razuzdanog vajmarskog Berlina do njegovog nacističkog pandana, od polemika sa Ristićem i Krležom do diplomatskih susreta sa Hitlerom - postavlja se ključno pitanje: gde je u svemu tome bio pesnik? Gde je bio onaj Crnjanski koji je, vođen sumatraističkim načelom, tražio bekstvo od surove stvarnosti u neposmatranim vezama i duhovnim utočištima?

To utočište, za Crnjanskog, bila je - Hiperboreja. Mitska zemlja večnog mira i sunca, koja u njegovom delu postaje simbol za ,,san na javiˮ, bekstvo od istorije i ,,tačku osloncaˮ u haosu. Upravo zato, upitan koja je od svih piščevih strasti bila istinski najveća, Cvetićanin odgovara:

- Traganje za Hiperborejom.

Jednostavan, poetičan odgovor postaje osnova za kompleksno, višeslojno pitanje koje direktno cilja u srž Cvetićaninove knjige i njegovog razumevanja ‟novog Crnjanskogˮ.

Crnjanski i naša stvarnost

Čini se da je ta potraga bila utoliko intenzivnija ukoliko je stvarnost bila mračnija. Taj unutrašnji kompas vodio ga je kroz najburnije decenije 20. veka, nudeći protivtežu istorijskim katastrofama čiji je bio neposredni svedok. Ovu neraskidivu vezu između pesnikovog unutrašnjeg mita i njegovog spoljašnjeg života, istražili smo dalje s našim sagovornikom postavljajući mu pitanje koje rezonuje sa delom Crnjanskog, a reflektuje se na našu stvarnost. I tiče se masovnih studentskih protesta u Beogradu, naročito onog na Vidovdan. Mogu li se oni posmatrati kroz vizuru i delo Miloša Crnjanskog?

Cvetićanin naglašava da ne može da pruži politički komentar, budući da se već duže vreme nalazi van aktivnog političkog života. Ipak, ukazuje gde bi se moglo potražiti dublje značenje ovih događaja:

- Odgovor se možda može potražiti u ovoj epizodi: Crnjanski je pesmu „Spomen Principu“ objavio 1919, na petu godišnjicu atentata, bacajući drzak izazov u lice velikim pobednicima iz Velikog rata, kad kliče da se ubici - ne uzimajte tu reč u direktnom, bukvalnom značenju - kad kaže, dakle, da se njemu, raji, i riti diže Vidovdanski hram, ne lažnoj prošlosti, vlasteli, vojvodama i despotima. Koji, veli, behu sram - kaže Radivoj Cvetićanin, ostavljajući prostor čitaocu da sam pronađe vezu između istorijskog trenutka i pesnikovog stava o pobuni, žrtvi i smislu otpora.