14
Sve što se želi napraviti, treba napraviti sad. Naprosto, nema vremena. Možda je kraj sveta. Ja imam takav osećaj. Čini mi se da je za mene najsigurnije da nikuda ne idem i nikoga ne viđam, proročke su reči Mire Furlan, koje je izgovorila krajem maja prošle godine.
– Najviše na svetu volim čitati lepe knjige, a sada sam toliko prezauzeta i to mi se uopšte ne sviđa – govorila je još Mira Furlan krajem prošlog proleća, koja je još u februaru 2020. počela da piše i kolumne za Nova.rs.
Umesto da radi ono što najviše voli – da čita knjige glumica, koja je preminula 20. januara u 66. godini, morala je da zbog predavanja svojim studentima na Filmskoj akademiji u Los Anđelesu uči nove tehnologije i savlađuje aplikaciju Zum:
– Sad je stalno neko učenje, ti Zumovi… Strašno. Jedna potpuna pretumbacija u nešto drugo – jadala se Mira Furlan u video razgovoru u okviru serijala „Alone Together“, koji je organizovao usred vanrednog stanja Kulturni centar Grad.
Dok je sedela u bašti svoga doma u Los Anđelesu, uprkos haosu koji je tada vladao u Americi, što zbog koronavirusa, što zbog rasnih nemira, Mira Furlan se otvorila i pričala o svemu. Od politike, pandemije, do toga koje knjige preporučuje za čitanje.
Osvrćući se tada na političku i zdravstvenu krizu u zemlji u kojoj je živela od devedesetih kao da je predvidela ono što će Ameriku zadesiti nekoliko meseci kasnije:
– Ovde više nema nikakvog sistema, nikakve kontrole u dilanju s virusom, stvar je postala apsolutno politična. Republikanci otvaraju, demokrate zatvaraju. Republikanci hoće da biznis ne stane. Sigurno znate da je bilo predloga od strane jednog visokog republikanskog funkcionera da stari ljudi treba da se žrtvuju za mlade. Ako si star, sorry, time to go – kroz ciničan osmeh opisivala je situaciju Furlanova, dodajući:
– Zemlja je potpuno podeljena, što znamo i od ranije. Šta reći? Pa, Tramp ne zaslužuje da se o njemu toliko govori. U tome je greška svih nas, celog sveta što mu dajemo ono što mu treba. Samo dolivamo ulje na vatru. Ljudi se bave njegovim tvitovima, a zapravo se iza kulisa događa potpuna transformacija zemlje – proročke su reči glumice, koja je povukla i paralelu Amerike tada sa nekadašnjom Jugoslavijom.
– Mi smo veterani raspada, znamo kako to izgleda. Zato je meni sve ovo što se događa u Americi deža vi. Narativ, reči, apsolutna podela zemlje na dva tabora. Duh je pušten iz boce, baš kao kod nas. A naš primer nam kaže da jednom kada ga pustiš, on neće samo tako ući unutra…
Isticala je i kako zbog pandemije koronavirusa sada svako strahuje od blizine drugog čoveka, jer je „potencijalni neprijatelj“.
– Sada se više ne boje samo ljudi druge boje kože, drugog pola, seksualne orijentacije, nego svakoga. Svaki čovek je potencijalni neprijatelj. Zato sve što se želi napraviti, treba napraviti sad. Naprosto, nema vremena. Možda je kraj sveta. Ja imam takav osećaj – kazivala je Furlanova, kao da nesvesno predoseća kraj…
I kada je govorila o „eksperimentu“ u koji je bila uključena u Americi, u organizaciji Unije režisera SAD, o tome šta treba uraditi kako bi se filmska industrija vratila na staro posle pandemije, opet kao da je predvidela neke stvari:
– Imali smo jedan dan snimanja, nosili najozbiljnije maske, savlađivali kako da se kontrolišemo, disciplinujemo… Ja, recimo, nemam tu koncentraciju, tu vrstu prisebnosti i fokusa. Čini mi se da je za mene najsigurnije da nikuda ne idem i nikoga ne viđam…
A onda je konačno došlo vreme da se u razgovoru, emitovanom na Fejsbuk strani KC Grada, posveti onome što najviše voli – knjigama.
– Najviše na svetu volim čitati lepe knjige. Imam tri knjige koje mogu preporučiti svima. Jedna se zove „Šuma nad šumama“ (The Overstory, kod nas objavila Dereta, prim. aut.), napisao ju je Ričard Pauers koji je za nju dobio Pulicerovu nagradu. Knjiga je o odnosu čoveka i prirode, tačnije odnosu čoveka i drveta. Svaki lik u toj knjizi ima svoje drvo, drvo s kojim ima neki odnos. Apsolutno je predivna knjiga – s oduševljenjem je pričala Mira, pomenuvši potom još jedno „predivno delo“:
– To je „Milkman“ Ane Burns, koja je dobila Man Buker nagradu. Prekrasna knjiga iz ženske perspektive o Irskoj i o teškom vremenu tokom šezdesetih godina 20. veka i Severnoirskog sukoba u toj zemlji. Zanimljiv spisateljski pristup koji nikad u životu nisam pre videla. Jer njena odluka kao spisateljice je bila da ne imenuje nijedan lik. Čini se da je to neshvatljivo i nemoguće za pričanje priče. Ali, suštinski ima toliko smisla. Baš kao i kod nas – ti nikad nisi znao u našim predratnim i ratnim pričama ko je ko. Sve je bilo negde ispod žita, tu su se stvari događale…
A apsolutni vrhunac za Miru Furlan bila je knjiga „Na Zemlji smo nakratko predivni“ (On Earth We Are Briefly Gorgious, Kontrast izdavaštvo) inače debi roman vijetnamskog pisca Oušna Vuonga:
– Taj mladi vijetnamski pesnik ima samo 30 godina. Celu knjigu napisao je kao pismo svojoj mami koja je emigrirala s njim kao bebom iz Vijetnama posle celog ratnog užasa toj zemlji. To je apsolutno remek-delo – ocenila je Mira Furlan i na kraju uz osmeh priznala na kome bi mestu u tom trenutku volela da bude:
– Otok Vis! To je naš otok, zbog osećanja i lične istorije. Puno smo išli na Vis i volimo ga jako!
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare