0
Ćerka Renea Gosinija, jednog od dvojice autora koji stoje iza poznatog francuskog crtanog stripa o Asteriksu, za nemački Špigl je otkrila da je njen otac za sobom ostavio nedovršenu skicu priče o simpatičnom galskom ratniku.
„Često razmišljam o tome, reč je o dvadesetak stranica, a to je pola stripa“, rekla je Ana Gosini u intervjuu koji je tokom vikenda izašao u nemačkom nedeljniku Der Spiegel.
Reč je o scenariju pod nazivom „Astérix au cirque“ (Asteriks u cirkusu), pronađenom u porodičnoj arhivi o kojoj je brinula Ana. Hronološki je trebalo da usledi nakon stripa „Astérix chez les Belges“ (Asteriks među Belgijancima).
Dodala je da bi posthumno dovršenje priče bez njenog oca bio „vrlo zamršen“ zadatak.
„Morali bismo da okupimo mnogo ljudi, uronimo u priču i ponovo da ‘čujemo’ Reneov glas“, kazala je Ana, dodavši da će se, uz ekipu saradnika u dogledno vreme sigurno u tome i okušati, jer bi se radilo o izuzetnom poduhvatu.
Asteriksa, branioca poslednjeg galskog sela koje se odupiralo napadima Rimskog Carstva, osmislili su 1959. Rene Gosini, autor stripa koji je umro 1977. i Albert Uderzo, koji je bio zadužen za ilustracije, a umro je prošle godine.
Nakon Gosinijeve smrti, Uderzo je nastavio rad na stripu uz pomoć novih saradnika.
Crtani stripovi o Asteriksu prevedeni su na 77 svetskih jezika, uključujući klasične jezike i dijalekte. Rene Gosini bio je ključan za profesiju pisca stripova, koja pre serije crtanih stripova o Asteriksu nije postojala.
Stripovi o Asteriksu i njegovom pomoćniku Obeliksu prodati su u stotinama miliona primeraka širom sveta.
Ključ uspeha je u tome što su primereni za svaki uzrast – sasvim maloj deci privlačni su vizualno, dok odrasli mogu da cene brojne aluzije i povezanost sa istorijskim događajima i njihovim ismejavanjem.
Imena likova takođe sadrže aluzije, pa stoga njihovi prevodi variraju od jezika do jezika. Po nekim od stripova napravljeni su animirani ili igrani filmovi.
Bonus video: Najava podcasta Ceca Bojković – Bizarne ljude gledam kao pozorište