0
Živo i bogato - tako bi se mogla sumirati godina za nama u polju likovne i vizuelne umetnosti. A ako je nešto obeležilo 2023. godinu bilo je to pregalaštvo brojnih privatnih galerija u Beogradu.
Arte, Neon, Haos, Štab, Remont, Monolog, Kvaka 22, Rima, U10, Dots, Novembar, Sanjaj… Neke privatne galerije su se odavno ustoličile, ali kao da smo u proteklih 12 meseci imali utisak da nove „niču“ na svakom ćošku.
U privatnim, ali i institucionalnim likovnim prostorima podsetila se publika nekih velikana likovne umetnosti, ali otkrivala je i nova imena. Obeleženi su i silni jubileji – 125 godina od rođenja velikog vajara Sretena Stojanovića, 150 godina od rođenja Nadežde Petrović u Narodnom muzeju, Umetničkoj galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku i Galeriji RTS-a, stogodišnjica rođenja Miće Popovića i Milorada Bate Mihailovića, 90. rođendan Milića od Mačve, dok je Miodrag Tabački 50 godina rada proslavio postavkom u Galeriji nauke i tehnike SANU.
Izlagalo se mnogo i u Galeriji SKC-a, UK Parobrodu, Dorćol placu, galeriji Doma omladine, Bioskopu Balkan, a Srbija je imala zapažen nastup na Venecijanskom bijenalu arhitekture s postavkom „U refleksijama…“ iza koje je stajao autorski tim Iva Njunjić i Tihomir Dičić.
U godini za nama državne institucije su se bavile i otkupom. Na sva zvona obnarodovano je prošlog meseca da je Muzej grada Beograda kupio sliku Paje Jovanovića „Odmor bašibozuka“ za skoro 350.000 evra na aukciji u londonskom Sotbiju, dok je proletos Istorijski muzej Srbije otkupio je za 12.000 evra pečat Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić od aukcijske kuće „Artemide Aste“ iz San Marina.
Doajen likovne kritike i istoričar umetnosti Jerko Ješa Denegri kao primer uspešne privatne galerijske prakse u 2023. izdvaja beogradsku galeriju B2:
– Tu su bile izvrsne izložbe Marka Pogačnika „Manifesti“ iz Slovenije, pa Jusufa Hadžifejzovića „Prodavnica praznina“ . A evo pred kraj godine otvorili su izložbu Neše Paripovića „Gledanje u svemir“. Sve su to bile jako dobre postavke. Pratili smo i rad galerije U10. Tu su bile brojne izvanredne kolektivne izložbe mlade generacije. Veliku pažnju privukla je i izložba Milovana Destila Markovića jednog od pionira nove slike na ovom tlu u Modernoj galeriji na Dorćolu, koju vodi Vojislav Noveski. I galerija Vasić je imala odlične izložbe – sud je Denegrija.
Kad su u pitanju institucionalne likovne ustanove Denegri pominje odličnu retrospektivu Zorana Naskovskog u Muzeju savremene umetnosti, a vredno je pomenuti i Salon Oto Bihalji-Merin. Izdvaja i Galeriju Kulturnog centra Beograda, u kojoj su već u toku pripreme za idući Oktobarski salon:
– Biće to pravi znak međunarodne saradnje i svetska izložba, koja će sigurno biti dragocena, ali o tome ćemo više pričati u narednoj godini. Kraj 2023. obeležila je i hit izložba u Galeriji SKC-a „Nove tendencije `60“ na kojoj su dela, između ostalih, Mire Brtke i umetnika s kojima je sarađivala dok je šezdesetih godina živela i stvarala u Rimu – napominje naš sagovornik.
Ksenija Marinković, istoričarka umetnosti, kustoskinja i koosnivačica jedne od najpopularnijih privatnih galerija u nas X Vitamin, koja je pre neki dan obeležila šesti rođendan, kao jedan od bitnijih događaja u 2023. izdvaja to što je oformljena Asocijacija umetničkih galerija Srbije:
– Ta naša asocijacija primljena je nedavno u Beču u Evropsku asocijaciju umetničkih galerija. Mislim da se u tom polju dešava napredak, pogotovo u smislu standardizacije i kriterijuma poslovanja u galerijskom sektoru – sud je Marinkovićeve, kojoj je u sećanju iz 2023. godine ostalo nekoliko izložbi koje su bile, kako kaže, značajne i za publiku:
– Najpre, to su izložbe iz stalnih kolekcije dva muzeja – Muzeja grada Beograda i Muzeja savremene umetnosti. U Salonu Muzeja grada Beograda, relativno novom izlagačkom prostoru, održana je izložba dela iz u stalne muzejske zbirke, koje je publika posle dugo vremena imala priliku prvi put da vidi, neka i premijerno, što je veoma dragoceno. I u Muzeju savremene umetnosti održana je postavka „Grad, mesto identiteta“ koja je donela lep, sveobuhvatan pregled jednog veka dela, od radova Bete Vukanović i Barilijeve do Žolta Kovača, kroz zanimljiv koncept šireg kustoskog tima. Imali smo prilike da vidimo veliki broj dela iz zbirke MSU.
Značajni su, po oceni naše sagovornice, i novi izložbeni prostori, odnosno novi prostori vizuelne umetnosti koji su se ove godine otvorili.
– U Novom Sadu bio je to Distrikt koji je nastao kao rezultat Evropske prestonice kulture. Upravo tamo ove godine održana je veoma lepa izložba kustosa Save Stepanova „Na putevima srpske umetnosti 1923-2023: Od Konjovića do Marine Abramović“ – podseća Ksenija Marinković.
Kada govori o izložbama u Beogradu, koje su na nju ostavile utisak, prevashodno izdvaja postavku Mihaela Milunovića „Ukrštanje: Teritorija i sopstvo“, koja je otvorena nedavno u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, pa će „zagaziti“ i u 2024. godinu:
– Bila je tu i izvrsna izložba Olivere Parlić u Salonu Muzeja savremene umetnosti „Vežbe prolaznosti“. Definitivno jedna od izuzetnijih izložbi u Beogradu ove godine. Ali, i obeležena su dva jubileja odličnim postavkama. Obeležavanje godišnjice rođenja Nadežde Petrović u Narodnom muzeju donelo je njena dela iz kolekcije ovog muzeja, a izvrsna je u Galeriji SANU bila postavka „Mića Popović – slikarstvo permanentne pobune“.
Sezona je, kako naglašava Ješa Denegri, svakako bila veoma bogata.
– Ali, mislim da smo u 2023. imali jedan pravi fenomen vredan pažnje, a to je nicanje i razvoj brojnih privatnih galerija širom Beograda. One, ipak, ulažu svoj kapital, zapošljavaju mlade kustose i trebalo bi to posmatrati kao novi, dragocen trend u našem likovnom životu.
Na to se, iz pozicije nekoga ko vodi privatnu galeriju šest godina, nadovezuje Marinkovićeva ističući da se raduje što se u Beogradu otvara sve veći broj galerija:
– To me ohrabruje, jer znači da ovo čime se mi bavimo jeste potrebno, da postoji publika, interesovanje, i potreba kod onih koji stvaraju i kreiraju vizuelnu umetnost za saradnjom tog tipa. Privatne galerije donose diverzitet, obogaćuju scenu, nude interpretaciju umetnosti na različite načine, intenzivnije i snažnije prisustvo u javnosti. Donose višeglasje koje je neophodno i na svaki način može da obogati kulturni život, poboljša i produkcijske i sve ostale kvalitete kako bi se u našem poslu sve to lepo razvijalo – smatra Ksenija Marinković i poziva publiku da do 9. februara vidi izložbu „The Truth is Shaped in Darkness“ Jelene Jelače u X Vitaminu, kao i još jednu nedavno otvorenu postavku – onu Neše Paripovića u galeriji B2.
Bonus video: Slika Paje Jovanovića na aukciji u Londonu
