Kako je dragoceni pečat Stefana Nemanje završio na Malti i za koliko novca ga je Srbija otkupila

Pečat velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjić otkupio je Istorijski muzej Srbije od aukcijske kuće "Artemide Aste" iz San Marina, saopšila je ova institucija.Nakon što olovni pečat iz druge polovine 12. veka bude donet u Srbiju Istorijski muzej Srbije će održati konferenciju za medije na kojoj će predstaviti ovaj značajan kulturno-istorijski predmet i upoznati javnost s detaljima njegovog otkupa.Da se dragocen artefakt nalazi daleko od Srbije, na Malti, otkrio je nedavno stručni sajt ArcheoSerbia, kao i da će se pečat naći na aukciji 6. i 7. maja. I tada su se oglasili mnogi tražeći da država reaguje i predmet vrati u Srbiju.

"Radi se o pečatu iz druge polovine 12. veka, iz vremena nakon 1166. godine, koji je izrađen od olova. Težine je oko 21 gram, a prečnika 35 milimetara. Na aversu je prikazana stojeća figura Svetog Stefana koji u rukama drži kovčežić i kandilo, a pored je natpis na grčkom koji u prevodu glasi - Pečat Stefana, velikog župana Nemanje", naveli su tada i ocenili da ovaj do sada nepoznati pečat predstavlja značajno otkriće, s obzirom da su pečati naših srednjovekovnih vladara veoma retki.Istorijski muzej Srbije se odmah uključio u aukciju za otkup pečata, a Ministarstvo kulture pozvalo je ostale ustanove kulture da ne daju ponude kako ne bi jedni drugima podizali cenu.

Početna cena ovog retkog dragulja, objavljena na sajtu aukcijske kuće iz San Marina "Artemide Aste", bila je 1.200 evra, a s obzirom da Istorijski muzej Srbije još uvek nije otkrio cifru za koju je kupljen, istoričar umetnosti Nikola Kusovac za Nova.rs ukazuje za koju je moguću cenu "otišao":- Računam da je pečat otkupljen za cifru koja je između pet i šest hiljada evra. Kada je objavljeno da pečat ide na aukciju, javili su mi se mnogi naši rodoljubi i rekli da su raspoloženi da skupe sav potreban novac kako bi ga otkupili. Nisu marili za cifru i govorili su mi da će uskočiti i da će pomoći, ako Ministarstvo kulture i Istorijski muzej nemaju sredstava. Cilj im je bio da se vrati pečat u našu zemlju - priča Kusovac.Istoričar umetnosti i višedecenijski kustos Narodnog muzeja u Beogradu smatra da, iako pečat velikog župana Stefana Nemanje nije sasvim unikatan artefakt, svakako mu je mesto ovde, u Srbiji:

- Narodni muzej ima tri primerka. Taj pečat je obrađen, zna se za postojanje nekoliko crteža. Čak se i u Ermitažu čuva još jedan pečat, koji je doduše veoma oštećen. Jedan će sad biti u Istorijskom muzeju, ali negde postoje još minimum tri crteža ovog pečata - objašnjava Kusovac.S obzirom da je pečat načinjen od olova, to određuje, kako ukazuje naš sagovornik, i cenu artefakta:- Da je pečat napravljen, ne daj Bože, od zlata, bio bi znatno skuplji. Zapravo, bila bi to onda hristovulja, koja je ubedljivo najskuplja na tržištu.Ono što je najbitnije u čitavoj priči jeste, kako sugeriše naš sagovornik, da se otkrije na kom se predmetu originalno nalazio ovaj pečat:- Onda bismo znali mnogo više o samoj likovnoj obradi, o predstavama koje su na aversu i reversu predmeta, ali i kako je završio na Malti, a onda i u aukcijskoj kući iz San Marina. Može se desiti da je Stefan Nemanja darivao nekom taj predmet, pa je tako došao van granica Srbije...Bez obzira na sve otkup ovog retkog dragulja, kakav se retko viđa, je stvar koja ima, po sudu našeg sagovornika, nacionalnu vrednost:- Sve što je vezano za naše vladare značajno je za nas. I dok ovaj pečat iz 12. veka nije sasvim unikatan, opet je značajno otkriće jer sve što je vezano za naše pretke od izuzetne je važnosti za nas - zaključuje Nikola Kusovac.Bonus video: Otvorena izložba "Neviđeni Lubarda"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=nikolakusovaclubardads-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3150324"]