1
Teatar je jedno razmišljanje o životu, artificijalni vid ljudskog bivstvovanja, navika, potreba, želja, strahova, ljubavi, nešto što živimo, interpretirano i tumačeno kroz pozorišni život, kaže za Nova.rs Miodrag Tabački, uvaženi scenograf, kostimograf, arhitekta, univerzitetski profesor i dopisni član SANU.
Trenutno je u Galeriji nauke i tehnike SANU izložba „U glavnoj ulozi Miodrag Tabački – povodom pedesetogodišnjice rada“. Cenjeni umetnik se predstavio u okviru ciklusa „Susreti sa stvaraocima – Masterklas“, a danas je bio priređen naučni skup „Umetnik scene Miodrag Tabački: od avangarde do baroka i nazad“.
– Odgovaralo mi je da izlažem u ovoj galeriji jer sam imao potrebu da ovaj jubilej obeležim dokumentima, koji nisu eksponati za Galeriju SANU namenjenu likovnoj umetnosti gde sam ionako obeležio četiri decenije rada. Za 50 godina rada postavio sam 50 panoa, na kojima su raznorodni dokumenti. Nešto su fotografije realizovanog dekora i kostima, nešto postavke izložbi, primanja nagrade, rad sa studentiima, predavanja… Problem je bio jer sam profesionalno deformisan, da od tog panoa ipak napravim neku sliku, grafiku, ugođaj – objašnjava Tabački.
Priznaje da je priprema izložbe bila veliki posao, pošto je trebalo prikupiti sve podatke, a potom izabrati i selektovati one najznačanije, a da ipak deluju kao likovna celina i da nisu neprijatni i dosadni.
– Olakšavajuća okolnost je bila što sam čuvao svoje radove, skice, fotografije, priznanja. I pošto se desilo da su skenirani dokumenti, fotografije, i u koloru i crno-bele, trebalo je to sve objediniti i zato sam uključio crvenu boju.
Miodrag Mića Tabački prvi je i jedini primenjeni umetnik koji je primljen u članstvo SANU, u Odeljenje umetnosti koje je formirano pre dve godine. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu, a dve godine kasnije scenografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti. Penzionisan je kao redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti. Autor je više od 300 scenografija i 100 kostima za dramske, baletske, operske i lutkarske predstave u Srbiji, bivšoj Jugoslaviji i inostranstvu.
– Uvek me je pozorište zanimalo. Mada sam primljen na Odsek kostimografije na Primenjenoj akademiji, upisao sam arhitekturu. I kada sam se približio diplomskom ispitu, shvatio sam da sam dovoljno pripremljen da zaplivam u profesionalne vode i da mi je logičnije da nastupim kao diplomirani inženjer a student scenografije, nego student kostima. Činjenica je da se arhitekte snađu u scenografiji, kao i slikari, i obrnuto, ali meni je značilo i bilo korisno što sam bio na oba fakulteta, i tehničkom i umetničkom, jer na njima stičete različite kvalitete znanja. Moje iskustvo je bilo da ne bi bilo loše da sam još nešto studirao, ali nastavio sam da učim – priča Miodrag Tabački, nosilac titule doctor honoris causa Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Pored talenta i učenja, kako kaže, neophodna je i sreća da vam neko ukaže poverenje da pokažete šta umete.
– Moj prvi korak je bio presudan za dalju karijeru. Ivan Lerik, nekadašnji direktor gimnazije u Zrenjaninu koju sam pohađao, pomogao mi je u tehničkom smislu. Predavao mi je latinski, bio je veliki intelektualac, između ostalog, i pozorišni kritičar. Tek što sam diplomirao arhitekturu, on me je preporučio glumcu Savi Damjanoviću, tadašnjem upravniku pozorišta, da me angažuje, probaju, kad njihov scenograf ode u penziju. Sava me je znao jer sam u pozorište dolazio kao dečak, igrao i neke uloge. Tako sam preko zrenjaninskog pozorišta počeo da se bavi scenografijom. Umetnički mi je pomogao Ljubiša Ristić, sa kojim sam tada imao sreće da se sretnem. Odmah posle te prve predstave ”To se nikad ne zna“ Bernarda Šoa, radili smo drugu, treću, četvrtu, i zajednički ostvarili jugoslovensku karijeru – priseća se jedini naš umetnik koji je predstavljen u „Svetskoj enciklopediji umetnosti spektakla druge polovine 20. veka”.
Tabački slovi za estetu, u punom smislu te reči, magom prostora u svim žanrovima, čije su scenografije istinska umetnička dela. Na pitanje kako gleda na trend da danas scenografiju sve češće rade reditelji, naš sagovornik odgovara da ako reditelj zna šta hoće, ako se setio da mu treba sto sa tri stolice, na primer, onda nije problem da to realizuje i potpiše sebe kao autora.
– Predavao sam studentima pozorišne režije i moj zadatak je bio da ih uputim u tu profesiju, da im otvorim mogućnost kako da koriste vizuelnu komponentu u predstavi, kako da je postignu, kreiraju. I u tom smislu sam jako ponosan kada vidim da je neko ko je kod mene slušao scenografiju i kostimografiju može time da se bavi. To je s jedne strane, a sa druge, stvarno ne mogu a da ne konstatujem da je to nelojalna konkurencija i s obzirom na to da znam šta sam ih učio, mogu da budem ponosan što se u tome snalaze. Ali, pošto znam tu materiju, mogu da prepoznam da je to snalaženje ipak krajnje amatersko.
Bogat opus Tabačkog, ovenčan je brojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a on smatra da su i one u njegovom slučaju išle po prirodnom redosledu, od manjih ka većim.
– Prva je bila za lutkarstvo, za dečju predstavu, pa je sledilo priznanje na Susretima profesionalnih pozorišta Vojvodiine, onda su se ređale na nivou Srbije, pa Jugoslavije… I na kraju članstvo SANU. Sve je to neka logična progresija. I to je dokumentovano na ovoj izložbi i jako sam srećan što mi je više akademika prišlo i izrazili veliko zadovoljstvo da je to što sam postao akademik nešto što je sasvim razumljivo, prepoznatljivo i dobro što je tako učinjeno – kazao je Miodrag Tabački, koji priprema scenografiju za mjuzikl „Žena na ivici nervnog sloma“ u režiji Nebojše Bradića koji će biti postavljen na sceni Pozorišta na Terazijama.
Izložba „U glavnoj ulozi Miodrag Tabački – povodom pedesetogodišnjice rada“ trajaće do 13. maja 2023. godine.
Bonus video: Beseda Miodraga Tabačkog na otvaranju 67. Sterijinog pozorja
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
