"Da li sam dovoljno puta pomenuo Čačak?": Prijatelji o svom zemljaku Bori Đorđeviću

Likovni umetnik Milan Čakajac, navodi za Nova. rs da njegovo poznanstvo sa Borom traje već dvadeset godina.

- Upoznao nas je doktor Prle Savić, načelnik patologije u Čačku, Borin drug iz detinjstva. Tada je krenula i naša intenzivna saradnja. Ja sam tada naslikao jedan novi ciklus akvarela sa temom Morava. Naravno, pokazao sam ih Bori, a on je već imao spremnu pesmu "Sve mi reke na Moravu liče", koju je čitao na mojim otvaranjima izložbi" – priseća se Čakajac za naš portal.

Bori je bilo dovoljno, dodaje, samo da ga pozovem na telefon, i rekao bi:

- Čaki, gde ti je izložba, dolazim. Jednom je čak došao sa polomljenom petom, bila mu je noga u gipsu, hodao je na štakama - priseća se naš sagovornik.

Bora je, kako ističe, bio svestrana ličnost. Pored muzike gajio je veliko interesovanje prema slikarstvu, hteo je i da upiše srednju umetničku školu u Nišu.

- Otvorio mi je sedam samostalnih izložbi. Pet u Beogradu, jednu i na Rudniku, i naravno, izložbu u Čačku 2013. godine, pred njegov koncert za Srpsku novu godinu. Poslednje dve godine smo baš bili intenzivno na telefonskoj vezi. Verovatno je tome doprinela njegova vezanost za rodni Čačak. Prošle godine je osmislio i slogane za moju seriju akvarela grada Čačka: "Dobili ste šta ste hteli, grada Čačka akvareli" i "Izmislio tvorac i Žele i Borac", kaže Milan Čakajac.

Poslednje stihove koje mi je napisao i poslao 14. jula ove godine, tada već mnogo bolestan, namenjeni su mome selu Slatini i manifestaciji koja se u tamo održava - "Dani Banje u Slatini".

Saša Kurčubić kaže za naš list da je krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka obeležila muzika onakva kakvu bi uvek Čačani želeli da se ponavlja. Novi talas i Bora Čorba nisu možda imali direktno i implicitno zajedništvo, ali je energija koju su nosili bila identična kao i kod klinaca rođenih 60. godina.

- Ostalo mi je u sećanju sve što je u vezi sa našim zemljakom. Bio sam na prvom koncertu u Domu kulture, mislim da je bila 1979. godina. Sve što su oni doneli bilo je novo, taj duh roka je bio fascinantan. Volim da slušam sve, ali najviše pesmu "Rasprodaja bola", "Kad hodaš" koja je najbolja balada u istoriji rokenrola, "Dva dinara druže", "Nazad u veliki prljavi grad" i "Pogledaj dom svoj anđele" - ispričao nam je Saša.

Žana Nenadović će Boru pamtiti kao velikog pesnika i po tome što je bio najveći ambasador Čačka. Svako ko je čuo za njega, zna za ovaj grad, priča naša sagovornica.

- Bila sam na njegovom koncertu u Novom Sadu. Kada je sišao sa bine, prišao je nama i nije pitao da li je bio dobar koncert, već nas je zapitao "Da li sam dovoljno puta pomenuo Čačak?" – svedoči nam Žana i ističe da rok scena nikada neće biti ista bez Bore.

Dr Prvoslav Savić se družio sa Borom od svoje sedme godine. Ispričao nam je i anegdote iz njihovih mladalačkih dana.

- Mi smo živeli u blizini. On od "Vodovoda" počinje da svira i dere se kao lud i kada ga čujem obavezno izađem na terasu. I tako je bilo godinama. Takođe, u to vreme je bilo moderno da idemo da sviramo u Ovčar Banju gde su bili kampovi. Mislim da je bila 1968. godina, naše dve komšinice, tetka Rola i Duda išle su "fićom". U to vreme je bilo moderno da ljudi stopiraju što smo i mi činili. Dakle, tetka Rola je vozila, a Duda sedela pored. U legendu je ušla Dudina rečenica Roli: “Nemoj da staješ, možda su "Bitlsi" – priča nam doktor Prle.

Kada su išli da sviraju u bašti KUD "Abrašević", za sve su morali, pa i za svirke, da pitaju direktora Badžu, koga su postavili komunisti.

- Bio je autoritet. Boro je govorio samo - pusti mene. Boki ulazi i kaže: “Dobro veče, čika Badžo”, a ovaj odmah:”Izlazi napolje. Baš me briga za tebe i direkora Gimnazije” - priseća se dr Savić.

Prletovo i Borino druženje trajalo je čitav život. Nažalost, očekivao je Borinu smrt.

- Sestra Jelena mu je umrla pre deset godina. Sin Boris, supruga Dubravka i mi, bili smo mu sve, Bora će biti sahranjen u Aleji zaslužnih Čačana, ali ne smemo žuriti. I o Sonji Savić smo se ogrešili i ne smemo dozvoliti da se to ponovi. Bora nije bio samo muzičar. On je pisao poeziju. Uvek sam govorio da pesma "Pogledaj dom svoj anđele" treba da uđe u udžbenike. Ona bi morala da bude u obaveznoj literaturi u srednjim školama – naglašava Prle.

Borin prijatelj Zoran Nenadović teško je primio vest o njegovoj smrti. Bio mu je, kako kaže, kao brat. Smatra da je Čorba stavio Čačak na listu rokenrol gradova sveta.

Sreli smo i mladog Darka Nidžovića, koji Boru pamti po mnogo nastupa.

- Bio je legenda. Dobar čovek, prijatelj… Volim sve njegove pesme - kaže Darko napominjući da je uvek bio tu da pomogne kome god zatreba.

Borin komšija Miroslav Đorđević plakao je kada je čuo da je pesnik preminuo. Njegova majka mu je predavala srpski jezik u OŠ "Dr Dragiša Mišović".

- Bio je dobar dečko. Voleo je muziku, život, i smatram da ova ulica treba da ponese njegovo ime.
Bora Đorđević je preminuo juče u Ljubljani. Biće sahranjen u svom rodnom gradu u subotu. Opelo je zakazano za 14 sati, a sahrana će se obaviti 30 minuta kasnije.

Bonus video: Anketa: Bora Đorđević je obeležio našu mladost i odrastanje