2
Želeo sam da napravim moderan, savremeni film o tradicionalnoj priči. Ideja je bila da starim stvarima unesem novi život. U srži je između ostalog i pitanje svakog muškarca, a to je da li je u životu bitnije prvo steći ekonomsku stabilnost, pa onda graditi porodicu ili bi ipak ljubav i porodica trebalo da budu inspiracija za poslovna dostignuća, rekao je reditelj Petar Ristovski o svom novom filmu "Bilo jednom u Srbiji".
Nakon premijere u Leskovcu, film će biti prikazan sutra 9. marta u Beogradu u Kombank dvorani, nakon čega će se naći u redovnoj bioskopskoj distribuciji.
Autor i producent Zvonimir Šimunec istakao je da je ova priča traje celog njegovog života jer je u Leskovcu živeo 20 godina.
– Leskovac je poseban grad u kojem ljudi doživljavaju svet na svoj način, stalno se smeju i žive život radi života. Dobio je oficijalno priznanje „srpski Mančester“ jer je bio sinonim za progres i početak industrijalizacije. Imao sam veliku tremu i strah kako će moji sugrađani da prihvate film, ali reakcije su sjajne, svi su rekli da su Leskovčani napokon dobili film kakav zaslužuju – rekao je Šimunec na današnjoj konferenciji za medije odajući ovom prilikom počast svojim kolegama koji su nažalost preminuli tokom snimanja – Ivan Bekjarev i Vladimir Andrić.
– Jedan od autora scenarija bio je veliki Vlada Andrić koji je ostavio nemerljiv trag na ovom ostvarenju i voleo bih da je doživeo da ga vidi. Bekjarev je takođe jedva čekao da snimamo, nažalost nismo uspeli, ali će njegova uloga biti upamćena u seriji koja će doći u nekom trenutku.
Petar Ristovski je istakao da je bilo jako teško i zahtevno snimati u okolnostima pandemije, ali da je zadovoljan učinkom.
– Scenografija je bila posebno zahtevna ali i zanimljiva. Srećan sam što smo uspeli da snimimo reku Vučjanku jer je ona jako važna jer je druga najmekša reka u Evropi. Zanimljivo je da u njoj živi crv koji doprinosi toj mekoći. Zato se tu raširila proizvodnja vune. Prelepa je celokupna priroda u kojoj smo snimali i ona je uticala da film dobije tu neku englesku estetiku. Želeo sam da napravim moderan savremeni film o tradicionalnoj priči. Želeo sam da starim stvarima unesem novi život. U srži je između ostalog i pitanje svakog muškarca, a to je da li je u životu bitnije prvo steći ekonomsku stabilnost, pa onda graditi porodicu ili bi ipak ljubav i porodica trebalo da budu inspiracija za poslovna dostignuća – objašnjava reditelj.
Priča filma je smeštena tokom i posle Prvog svetskog rata – dva mladića i dve devojke iz Leskovca: Cone i Dine, i Zorka i Ružica imali su različite sudbine. Dineta su saveznici odveli do Pariza, gde je naučio sve o lepotama života i svetlima metropole. Cone je, posle ranjavanja i amnezije, završio u Mančesteru, tadašnjoj prestonici industrijskog razvoja, gde je načio kako se samo kroz crni fabrički dim i težak rad stiže do uspeha. Opijeni pobedom u ratu i nepovratno inficirani „duhom slobode i napretka“ koji su osetili u „velikom svetu“, dva mladića vraćaju se u svoj oronuli Leskovac. Dine u svoj mali, sada već nepostojeći bioskop, a Cone svojoj verenici Zorki, koja posle pet godina čekanja, nevoljno daje pristanak da je otac uda za ratnog liferanta. Cone će pokušati svoju staru ljubav da vrati, a Dine da svoju novu ljubav pronađe.
Coneta igra Viktor Savić koji je istakao da je najvažnija poruka zajedništvo, kao i to da se iz blata uvek moramo dizati iznova i iznova kako bismo došli do cilja. Sloboda Mićalović igra Ružicu koja od „urokljive žene postaje cvet jednog grada“.
– Leskovac je grad u kojem sam odrastala i veoma mi je drago što sam imala prilike da igram u ovom filmu. Ružica je slika tog vremena, mentaliteta i male sredine koja često ume itekako da uguši. Žena nema prava da ostane sama, odmah joj lepe etiketu kao da s njom nešto nije u redu. U slučaju mog lika, neko je pustio tu neistinu da je ona urokljiva i da svako ko poželi da bude s njom ne prođe dobro. Zato je ostala sama sa majkom, usedelica. Promena se dešava kada njeni drugari i još jedan od momaka primeti kao ženu i probudi u njoj taj cvet. Mislim će ovaj film imati dug život. Ima sjajnu glumu, ali i fantastičnu fotografiju – kazala je Sloboda.
Kao okvir filma „Bilo jednom u Srbiji“, ova leskovačka drama u tri čina spaja bajku sa istorijom, pripoveda kako je Leskovac od jedne kasabe postao „Mali Mančester“ i prikazuje kada je orijentalnu nošnju zamenila bečka i pariska moda…
Drugu glavnu žensku ulogu igra Teodora Ristovski koja ističe da joj nije bilo teško da se poveže sa svojim likom.
– Inače sam neko ko se bori i ne odustaje. Pobornik sam hrabrosti. Zorka i ja imamo tu sličnu liniju. Rekla bih da je ona predstavnica savremene žene. Ona je arhaična, ali i žene ispred svog vremena – objasnila je Ristovski.
Priča o srpskom Mančestoru nakon bioskopske distribucije biće nastavljena i u seriji, a uloge pored pomenutih ostvarili su i Nemanja Oliverić, Radovan Vujović, Zoran Cvijanović, Predrag Miki Manojlović…
Bonus video: Sloboda Mićalović o ulozi u kazastanskom filmu „Suncokret“