Imala sam čudan osećaj krivice, jer sam odrastala u Kopenhagenu sa toliko mogućnosti, sigurnosti, a moji rođaci ovde to nisu imali. Stalno sam imala želju da nekako pomognem, ali nisam znala kako, kaže glumica Danica Ćurčić za Nova.rs.

Uloge u Kraljevskom pozorištu u Kopenhagenu, nagrada na Berlinskom festivalu, prestižno dansko priznanje Bodil, hit serije koje se emituju na Netfliksu, izvrsno ocenjeni filmovi, poput „Tihog srca“ i „Da skratimo priču“ – sve to postigla je za kratko vreme danska glumačka zvezda Danica Ćurčić. A nakon što je osvojila evropsku kinematografiju i oprobala se i u američkoj televizijskoj produkciji, snimivši seriju „Izmaglica“ po romanu Stivena Kinga, Danica Ćurčić se prvi put u karijeri vratila svojim srpskim korenima. Glumica je zaigrala glavnu ulogu u novom filmu Dušana Milića „Mrak“ koji je premijeru imao za vikend na 50. Festu, a od 17. marta će se naći u bioskopskoj distribuciji kod nas i širom regiona.

#related-news_0

Povratak u rodni grad, iz kojeg je otišla kada joj je bilo samo godinu dana, za Danicu Ćurčić vrlo je emotivan. Susreli smo se uoči premijere „Mraka„, psihološkog horora u kojem igra Vukicu, koja živi s ćerkom Milicom i ocem Milutinom u planinskim zabitima Kosova. I svake noći povlači se s njima u zabarakadiranu kuću, prestravljena terorom koji dolazi iz šume, uz ključno pitanje – da li je taj užas odjek nedavnog rata ili je ogroman strah samo plod mašte, kako ih ubeđuju vojnici KFOR-a…

Uzbuđena što će se prvi put pokloniti publici Festa, počela bi za Nova.rs da priča najpre na srpskom, da bi se onda, ophrvana emocijama, vratila na „sigurnu“ komunikaciju – onu na engleskom. Iako je tokom detinjstva u Danskoj sa porodicom pričala srpski, prva uloga u karijeri na maternjem jeziku bila joj je, kako priznaje za naš sajt, veoma zahtevna:

– Kada sam bila mala dolazili bismo leti u Crnu Goru na odmore i srpski jezik je uvek bio tu kraj mene, ali školovala sam se u Kopenhagenu na danskom. Zato je glumiti prvi put na maternjem jeziku u „Mraku“ bilo više nego izazovno. Dok smo snimali, osećala sam se mnogo ranjivije glumeći na srpskom, nego da je bio danski ili engleski u pitanju. Čak i kada sam morala da izgovaram reči „mama“ ili „tata“ na srpskom, za mene je to nosilo mnogo dublje značenje – pojašnjava Danica Ćurčić.

Ne samo da je ovo prva glumičina uloga na srpskom jeziku, već je i prvo pojavljivanje u našoj kinematografiji, zbog čega je dirnuta:

– Veliki ponos osećam što sam prvu ulogu na srpskom filmu imala baš u „Mraku“, jer je u pitanju veoma izazovan film, priča koja se bavi tamnom stranom istorije ovog tla. Iako je to univerzalna priča o opstanku, o ratu u sebi samom, u porodici, okruženju u jednoj užasnoj situaciji, opet se tiče samo ovog prostora, Balkana. Gotovo ludački izbor se stavlja pred Vukicu – ili da ostane i bori se za svog oca, a time osudi čitavu porodicu na izglednu smrt ili da pobegne sa svojom ćerkom u neku neizvesnu, i opet mračnu budućnost. Nažalost, u pitanju je priča koja je naročito u ovom trenu relevantna – smatra glumica.

Iako je rođena u Beogradu 1985. a sa roditeljima se preselila u Dansku kada joj je bilo samo godinu dana, bila je vrlo svesna svih potresa u ovoj zemlji s početka devedesetih, ali i pogroma nad Srbima na Kosovu 2004. koji je i bio „inicijalna kapisla“ za „Mrak“:

– Živeli smo u Danskoj, ali moja porodica je vrlo emotivno doživljavala sve što se dešavalo ovde. Nismo fizički bili prisutni, ali rat je bio „prisutan“ tokom čitavog mog detinjstva. Iako smo bili daleko odavde, kao da smo mogli da ga osetimo… Čak sam imala i čudan osećaj krivice. Jer, odrastala sam sa toliko mogućnosti pred sobom i sigurnosti, a moji rođaci ovde to nisu imali. I stalno sam imala želju da nekako pomognem, ali nisam znala kako. Znate, moglo je vrlo lako da se desi da odrastam ovde, a ne u Danskoj. Bio je to prosto splet okolnosti. Ali, veoma sam zahvalna što sam u Danskoj bar imala normalno odrastanje – iskrena je Ćurčićeva, koja se seća i kako je „završila“ u svetu umetnosti:

– Moj otac Mihajlo je jedno vreme bio urednik Drugog programa Radio Beograda i odgovorni urednik Radija 202, a i majka je bila novinar, tako da sam uvek bila okružena kulturom. Otuda ljubav prema umetnosti. Ali, ne znam šta je presudilo, možda sudar srpsko-danskog mentaliteta, onaj temperament u meni koji je naprosto morao da izađe napolje. Oduvek sam imala želju da se izrazim kroz umetnost. Jedno vreme sam želela da snimam dokumentarne filmove i 2005. godine sam čak otišla u Sarajevo i uradila dokumentarac tamo. Mislila sam da će mi karijera krenuti u tom pravcu, ali opet imala sam potrebu da „koristim“ čitavo svoje telo u radu, pa je tako došla gluma.

#related-news_1

I kada je završila dansku Nacionalnu akademiju za dramske umetnosti Danica je prvu ulogu u teatru imala u čuvenom Vedekindovom komadu „Lulu“. Igrala je te 2012. godine naslovnu rolu u ovoj tragediji u Kraljevskom pozorištu u Kopenhagenu, i dobila izvrsne kritike.

– Bilo je to ludilo. Lulu je ogromna uloga. Gde ćete lepši scenario od onog da vam prva uloga u teatru bude izazovna Lulu. To je san za mnoge glumice, a još da stanu na scenu Kraljevskog pozorišta… Međutim, desila nam se stravična nesreća tokom proba. Na generalnoj probi srušio se deo scenografije i pao na jednog od najvećih danskih glumaca. Na sreću, niko nije stradao. Kome se još desilo tako nešto? Retkost su takve nezgode. Tako da ni zbog toga nikada neću zaboraviti svoj prvi „ulazak“ u pozorište. Bilo je to kao da se realnost sudarila sa izmišljenom, teatarskom stvarnošću – seća se Danica Ćurčić.

Kraljevsko pozorište u Kopenhagenu, kako naglašava glumica, nije teatar u koji se lako može ući:

– Ali, mislim da je to delom bio rezultat i napornog rada. I upravo zahvaljujući pozorištu usledile su uloge na filmu, tu su me primetili. Kopenhagen, cela Danska odlikuje se visoko kvalitetnom pozorišnom i filmskom scenom. No, san mi je da radim i ovde, jer smo uvek imali izuzetne glumce i reditelje, a i Srbiju odlikuju potpuno drugačije priče od onih koje dominiraju u Danskoj – misli naša sagovornica, koja je još 2014. godine dobila nagradu na Berlinskom filmskom festivalu za najbolju mladu glumicu, i od tad non-stop ide iz uloge u ulogu.

Iako je u Americi snimala seriju „Izmaglica“ (Mist), što joj je bilo divno iskustvo, i mogla je da ostane tamo i nastavi da gradi glumačku karijeru, ipak se vratila u Dansku:

– Ako bi naišao pravi projekat radila bih opet u Americi, ali ponosna sam što sam deo danske kinematografije. Zaista volim danski način pričanja priča. I pored svega što sam postigla, sanjam da i dalje radim svuda – ovde, u Evropi, Americi, da što je moguće više proširim vidike. U Americi imate sve te ludačke franšize o superherojima, sve te Marvele o kojima mi u Evropi možemo samo da sanjamo. Ali, ono što odlikuje evropsku kinematografiju jeste ta neka sirovost. U evropskim filmovima gledate stvarne ljude, stvarne priče. Imate to i u Americi, ali ne na taj način.

Već dve danske serije u kojima je igrala „Ekvinoks“ i „Kastanjemanden“ (The Chesnut Man) našle su svoje mesto na najpopularnijoj striming platformi – Netfliksu.

– Divno je što svako u svetu može da vidi naše serije, i što postoji interes za dansku TV produkciju. Doduše, striming sa sobom nosi i izazove, naročito za manje, nezavisne filmove i projekte. Veliki sam zagovornik odlaska u bioskope i mislim da je veoma važno da nastavimo da podržavamo bioskopsku kulturu. Najlepša stvar vezana za bioskope jeste što smo zajedno u sali. Važan je taj čitav ritual zajedništva, umesto sedenja ispred malih ekrana u našim sobama. I taj ritual je, nažalost, maltene nestao tokom pandemije. A ako je nešto pandemija pokazala to je koliko nam je umetnost pomogla da preživimo!

Posle srpskog, glumica je, kako nam otkriva, upravo završila snimanje prvog crnogorskog filma u režiji Senata Šahmanovića:

– U Beograd sam stigla iz Ulcinja i bilo je super iskustvo raditi tamo. Divan je scenario, i ne samo da sam drugi put glumila na srpskom, već i s crnogorskim akcentom. A uskoro počinjem da radim novi danski film koji će se snimati u Hrvatskoj. Za sada sam ovde na Balkanu – kaže na kraju Danica Ćurčić.

Bonus video:

Miki Manojlović na Festu