Priča o "petom Bitlsu" - Život Brajana Epstajna na filmu

Švedski reditelj Jonas Okerlund, koji je režirao spotove Pola Makartnija, režiraće i film "Midas Man" ("Midin čovek") o životu čuvenog impresarija i (pop kulturnog) vizionara koji je napravio pravi bum u muzičkoj industriji šezdesetih godina, otkrivajući svetu Bitlse i druge bendove "britanske invazije" poput sastava Gerry and the Pacemakers, muzičara kao što su Sila Blek i Bili Džej Kramer, i vlasnika dvorane odakle su "lansirani" Džimi Hendriks i bend The Who, piše britanski "Gardijan".Epstajnov uticaj na muziku i doprinos popularnoj kulturi i danas je nemerljiv.- Epstajn je jedan od najizuzetnijih ljudi 20. veka, a njegova priča nije još ispričana na pravi način. Njega je javnost često uzimala zdravo za gotovo, ali je on bio čovek ispred svog vremena po svojim vizijama u muzici i popularnoj kulturi, kao i po svom identitetu. Bio je gej u vreme kada je homoseksualnost bila nelegalna. Živeo je tajni život. Donosio je riskantne odluke vodeći svoj posao i karijere svojih zvezda, ali one i nisu bile toliko riskantne u poređenju sa načinom na koji je živeo - rekao je za producent Trevor Biti za "Gardijan".Epstajnov uspeh još je veći kada se uzme u obzir to da je on preminuo sa samo 32 godine, na vrhuncu slave Bitlsa, od predoziranja pilulama za spavanje.- Epstajn se prvi put susreo sa Bitlsima u novembru 1961. godine, kada je imao 25 godina, a umro je u avgustu 1967. godine. Njegova priča je tragična, ali i inspirišuća po život, ona je trijumf ljudskog duha. Za tako kratko vreme, on je zauvek promenio popularnu kulturu - ističe Biti.

Producent podseća da je sve počelo u klubu 'Kavern' 1961. godine.- Brajan je tamo video četvoricu razbarušenih momaka u kožnim jaknama, kako piju, puše i psuju na sceni. Fascinantno je to što u tom trenutku, kada ih je otkrio, još nisu svirali autorske pesme Lenona i Makartnija. Pevali su pesme Čaka Berija i Litl Ričarda, ali je Brajan video u njima potencijal. On ih je obukao u odela, naveo ih da promene frizure i stvorio je čuveni izgled Bitlsa - dodaje Biti.Epstajn je u jeku popularnosti "liverpulskih buba" napisao i autobiografiju "Tavan pun buke", u kojoj je dao insajderski pogled na rad Bitlsa i drugih bendova kojima je bio menadžer.Bilo je i ranijih pokušaja da se snimi film o Epstajnu, ali oni nisu urodili plodom. Ovaj put snimaće se u Liverpulu i plan je da film bude završen i prikazan sledeće godine. Zanimljivo je da su, prema pisanju "Gardijana", producenti dobili i višemilionsku investiciju iz Kine, gde su Bitlsi naširoko popularni. Ko će igrati Epstajna i Bitlse još nije poznato, s obzirom na to da je kasting još u toku.Biti, u čijoj produkciji je izašao i dokumentarni film “Nurejev”, navodi da je dve godine istraživao Epstajnov život i razgovarao sa ljudima koji su ga poznavali, a da je veliku pomoć dobio od Gerija Marsdena iz liverpulskog benda Gerry and the Pacemakers.- Rekao mi je stvari kakve do sada nisu objavljene i njih ćemo predstaviti u filmu - kaže Biti.