0
Kenet Brana je u svet filma hrabro zakoračio adaptacijom „Henrija V“ iz 1989. godine, čime je zaradio dve nominacije za Oskara. Imao je tek 28 godina i pred njim je bila karijera koja obećava. Danas ima 60 godina, a ime na svetskoj sceni je izgradio nizom upečatljivih interpretacija Šekspira, a tokom poslednjih nekoliko godina i kroz visokobudžetne holivudske megahitove koji su zaradili brdo para - „Tor“ (2011), „Pepeljuga“ (2015) i „Ubistvo u Orijent Ekspresu“ (2017).
U poslednjem filmu je igrao i lik Erkula Poaroa, u kojoj će se pojaviti i „Smrti na Nilu“, filmu koji izlazi sledeće godine. Međutim, možda najveći izazov njegove karijere mogao bi da bude rad na delu koje je mnogo manje i skromnije, ali zato neuporedivo ličnije. Reč je o poluatobiografskom filmu „Belfast“, čija je premijera zakazana za 12. novembar, a koji je zasnovan na ikustvu Brane i njegove porodice tokom Nevolja u Severnoj Irskoj 1969. godine. Film koji Kenet Brana potpisuje kao scenarista i reditelj već se spominje kao jedan od glavnih kandidata za Oskara, prvi put od ranih dana njegove karijere, piše „Njujork tajms“.
Kenet Brana i njegova porodica su te prelomne 1969. godine bili prinuđeni da napuste Belfast i upute se Englesku, a on danas kaže da nikada nije o tom događaju razmišljao kao nečemu što mu je odredilo život. „Možda je postojao strah od toga da se govori o toj temi. Mislim da je moja prorodica verovala da je sve bilo vredno žrtvovanja, a pitanje da li je tada napravljena pogrešna odluka nikada nije ni postavljano. Ali sigurno je to pitanje postojalo ispod površine“, kaže glumac za „Njujork tajms“.
Film „Belfast“ je napravio da bi mogao da razume situaciju koju danas ocenjuje kao najveći lom u privatnom životu. „Pre nego što je ta rulja nagrnula niz ulicu, imao sam osećaj da znam ko sam i bio sam smiren. Od tog trenutka nadalje, konstruisao sam čitav niz identiteta i maski. Sada sam hteo da ih jedan po jedan oljuštim. Hteo sam jednostavno da otkrijem to što su skrivali. Jer, to što sam ja danas je formirano u periodu kada sam imao 8 godina i pre nego što su nemiri izbili“, priča Kenet Brana.
Na konstataciju da je upravo opisao posledice traume, on odgovara da okleva da koristi tu reč, jer su drugi ljudi imali mnogo gora iskustva. „Nema dileme da biste morali kao traumatično da nazovete iskustvo kojem sam bio izložen kao 8-godišnji dečak. Ali, drugi kardinalni greh bi bio da se valjam u samosažaljenju“.
Glumac napominje da danas živimo u svetu koji je oštro podeljen na „nas“ i „njih“. „Tribalizam s kojim sam se suočio u Belfastu – da si s nama ili si protiv nas – ipak dozvoljava da se između tih pukotina pojavi i malo ljudskosti. U tim pukotinama se rađaju najrazličitije vrste ljudskog ponašanja. Nekada je to ponašanje herojsko, a nekad neodgovorno“.
Budući da je u vreme Nevolja u Severnoj Irskoj imao samo 8 godina, jasno je da nije mogao da razume političku pozadinu drame koja se odvijala na ulicama njegovog grada, kao ni zašto su porazbijani prozori njegovih katoličkih komšija.
„Iako je pstojala fascinacija katoličkom verom, moj otac je uvek bio jasan u tome da je jedino bitno da li su ljudi pošteni i dobri, a ne to odakle dolaze. Koliko god to delovali sladunjavo, tako sam se osećao. Želja da se razume ‚druga strana‘ je nešto za šta je veoma lako da čovek bude lenj. Ali ja verujem da moramo da čujemo glasove ljudi. I ne samo da ih čujemo, nego da ih razumemo, a to je najteži deo, jer morate da radite na tome“, kaže Kenet Brana.
Porodica poznatog glumca i reditelja je protestantskog porekla, ali on napominje da je njegov otac oduvek podsticao nezavisno razmišljanje. „Mislim da se mišljenje mnogih ljudi o politici u Severnoj Irskoj promenilo tokom godina, posebno posle Sporazuma iz Belfasta (Good Friday Agreement). Ako ništa drugo, morate biti spremni za seizmičke promene u svetu mogućnosti. Kreativni pragmatizam je prisutan mnogo više nego ranije“, kaže Brana.
Kada je reč o njegovoj karijeri, zanimljiva je promena koja se desila nakon prvobitnog strelovitog uspeha sa filmom „Henri V“, posle čega je usledio niz promašaja zbog kojih ga je kritika sasekla.
Bonus video: Svemirska stanica
