Uticajni američki andergraund i avangardni reditelj i pisac Kenet Anger preminuo je u 96. godini.
Umetnik, proglašavan pionirom kvir estetike, koji je prkosio seksualnim i religioznim tabuima u svojim kratkim filmovima kao što su „Scorpio Rising“ i „Fireworks“, ali i u danas klasičnom literarnom štivu „Hollywood Babylon“, u kojem je izneo najgore tračeve o filmskim zvezdama, preminuo je prirodnom smrću još 11. maja u u Kaliforniji, prenela je agencija AP.
Kralj kvira rođen kao Kenet Englmajer 1927. godine, odrastao je u Santa Monici i tvrdio da se kao klinac pojavio u čuvenom filmu „San letnje noći“ još 1935. godine. Kad se preselio u Los Anđeles, upoznao je avangardnog reditelja Kertisa Haringtona, koji mu je otkrio Alistera Kroulija. I pod ogromnim utiskom opusa ovog engleskog okultiste Anger 1947, nakon kućnih filmova, realizuje nadrealistički, eksperimentalni film „Vatromet“ (Fireworks) u kojem kombinuje Kroulijeve ideje sa homoerotskim slikama. To ostvarenje vrlo brzo postalo je ozloglašeno zbog scene u kojoj jedan mornar otkopčava šlic iz kojeg „vadi“ sveću i pali je. Strasti zbog tog filma nikako se nisu smirivale, pa je čak i deceniju nakon premijere distributer Rejmond Rohauer osuđen zbog opscenosti, kad je „Vatromet“ prikazan u jednom losanđeleskom bioskopu 1957. godine. I na kraju se sve pretvorilo u pitanje građanskih prava, a Vrhovni sud Kalifornije je poništio presudu osnovnog suda, ocenivši da spominjanje homoseksualizma u filmu nije opscenost.
I nakon skandala s tim filmom, nastavio je Anger da snima niz kratkih ostvarenja, kao što su „Pleasure Dome“ ili „Scorpio Rising“, zbog kojih je zavredeo kultni status u andergraund krugovima. I divili su mu se mnogi, ne samo filmski stvaraoci poput Martina Skorsezea i Dejvida Linča, već i bendovi, kao što su Kleš i Rolingstonsi. A prijateljevao je sa Mikom Džegerom, Marijanom Fejtful, Džimijem Pejdžom, Džonom Polom Getijem mlađim. Frontmen Stonsa se čak pojavio i u Angerovom filmu „Invocation of My Demon Brother“, dok je Marijana Fejtful igrala u ostvarenju „Lucifer Rising“ iz 1981. godine.
Bio je to, kako se sećao u razgovoru za „Gardijan“, njegov najskuplji film jer je podrazumevao snimanje u Egiptu. Rok heroini i Džegerovoj muzi tada je poručio da nikako ne nosi narkotike u Egipat da je ne bi pogubili:
– Ali, sakrila je drogu u svoju pudrijeru. I ispalo je na kraju da je puderisala lice s heroinom…
Seks pistols i Kleš su čak na nekim od koncerata koristili inserte iz filmova ovog stvaraoca na video bimovima.
Iako je imao kultni status, nije međutim nikada uspeo da dođe do većeg novca od svoje umetnosti. I početkom osamdesetih odustaje od snimanja filmova. No, zato je bio autor jedne od najkontroverznijih knjiga ikad. U pitanju je delo nazvano „Holivudski Vavilon“ (Hollywood Babylon). Ova kolekcija priča o tamnoj strani Holivuda, ispunjena silnim, prljavim tračevima o filmskoj industriji i velikim zvezdama izazvala je toliko bure po izlasku 1959. da je bila zabranjena više od dve decenije u SAD.
O čemu je sve „nedodirljivom“ pisao Kenet? Primera radi o narkomanskoj agoniji i preranoj smrti „najlepše žene Holivuda“ Barbare La Mar, o tome da je Mari Nolan bila seksualni mazohista, o optužbama za silovanje protiv Erola Flina, mentalnoj bolesti i nimfomaniji Klare Bou, za koju je tvrdio da je imala seks sa čitavim fudbalskim timom Univerziteta Južna Kalifornija, misterioznoj smrti Merilin Monro, ubistvu ljubavnika Lane Tarner za koje je krivac maloletna glumičina ćerka, užasnoj smrti Džejn Mensfild u saobraćajnoj nesreći, satanističkom ubistvu glumice Šeron Tejt, biseksualizmu Džejmsa Dina i vezi s 12-godišnjim dečakom, pedofiliji Čarlija Čaplina.
Pisao je i da je Bet Dejvis ubila svog drugog supruga…
Usledio je 1984. godine i drugi deo knjige, a 2010. pričao je u razgovoru za „Gardijan“ da je hteo da objavi i treći deo „Holivudskog Vavilona“, ali da je bio onemogućen zbog „problematičnog“ poglavlja o Tomu Kruzu i slavnim sajentolozima.
Iz filmske penzije Kenet Anger izašao je na početku novog milenijuma i iznedrio nekoliko filmova, opet kontroverznih, bar po naslovima, među kojima je „Patriotski penis“.
Bonus video: Kan, crveni tepih