2
Ugledni prevodilac, književni urednik i izdavač Aleksandar V. Stefanović preminuo je u 98. godini, saopštio je Srpski PEN centar.
Aleksandar V. Stefanović, koji je umro pre nekoliko dana u Beogradu, bio je višedecenijski član Srpskog PEN centra.
Rođen je u Nišu 25. aprila 1926. godine u građanskoj porodici. Školovanje je započeo u Nišu, a nastavio u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, a zatim i na Filološkom fakultetu na Grupi za engleski jezik i književnost.
Karijeru je započeo u Službi protokola Ministarstva spoljnih poslova, ali ubrzo ga napušta i posvećuje se prevodilačkom i uredničkom radu.
Bio je saradnik i urednik književnog lista „Danas“, kao i sekretar književnog časopisa „Savremenik“. Priredio je na francuskom jeziku antologiju jugoslovenskog eseja „Nouvel essai yougoslave“, koja je objavljena 1965. godine, kao izdanje PEN centra, povodom Kongresa Međunarodnog PEN na Bledu. Uoči Kongresa na Bledu pokrenut je, 1965. godine, časopis „Literary Quaterly“ čiji je urednik, pored Stefanovića, bio i Miloš I. Bandić.
Posle studentskih demonstracija 1968. godine, koje je podržao, odlučio je da napusti zemlju. Preselio se u Italiju, gde je napravio veliku karijeru kao urednik i izdavač. Radio je u izdavačkim kućama u Firenci, Milanu, Lucernu i Njujorku (Sansoni, Ricoli, Jaca Book, MekGrou-Hil, vlastita izdavačka kuća Arte e Pensiero). Među srpskim intelektualcima Aleksandar V. Stefanović imao je jednu od najznačajnijih međunarodnih karijera u izdavaštvu. Osim što je bio izdavač međunarodne reputacije, bio je i veliki promoter srpske književnosti i umetnosti u svetu.
Posle okončanja izdavačke karijere, decenijama je radio kao prevodilac, i to praktično do samoga kraja.
Erudita i poliglota, Aleksandar V. Stefanović je prevodio književnost, filozofiju, teoriju i istoriografiju s pet jezika (engleski, francuski, italijanski, nemački i ruski jezik). Preveo je na srpski jezik više od stotinu knjiga. Prevodio je dela Ernesta Hemingveja, Henrija Džejmsa, Tomasa Sterna Eliota, Vistana Hju Odena, Lorensa Darela, Dejvida Herberta Lorensa, Džona Stajnbeka, Irvina Šoa, Dejvida Džeroma Selindžera, Džejmsa Metjua Barija, Lajmana Frenka Bauma, Vikrama Seta, Džefrija Judžinidisa, Luja Ferdinana Selina, Albera Kamija, Žan-Pol Sartra, Renea Gijoa, Erika Hobsbauma, Keneta Vajta, Serđa Romana, Đakoma Leopardija, Tomaza Landolfija, Leonarda Šaše, Gracije Delede, Umberta Eka, Roberta Kalasa, Klaudija Magrisa, Roberta Musapija, Fler Jegi, Marka Danijelevskog…
U jednom od poslednjih intervjua, kazao je:
– Meni je prevod pitanje života, jer me održava u kondiciji koja mi pomaže da preživim ova teška vremena koja više nikome nisu prijatna. Prevođenje mi pomaže da ne gubim memoriju i da mi duh bude živ i prisutan. Ja radim sa jezikom koji sam naučio u svoje vreme, ali da li je on baš najmoderniji, to ne znam, to neka kritika kaže. Da li ću ostaviti iza sebe izvrsne prevode, to treba da ocenjuju drugi. Pokušavam da budem dobar prevodilac, ali mnogo zavisi i od toga šta mi sudbina donese da prevodim. A imao sam prilike da prevodim vrlo dobre pisce: Leopardija, Odena, Eliota, Selina, Eka, Deledu, Hemingveja…
Bonus video: Stazama pesnika iz prošlosti
