Ja sam na Sarajevo film festivalu "domaći". Prije nego što sam ušao u politiku radio sam za festival s gospodinom Mirsadom Purivatrom kada ga je pokretao. A još za vrijeme rata imali smo ratno kino kada smo s VHS-a puštali filmove. Najbolje se osećam ovde, na Sarajevo film festivalu, kaže za Nova.rs premijer Kantona Sarajevo Edin Forto.
Vraćajući se u to daleko vreme, kada je pre tridesetak godina pokretan Sarajevo film festival, nekadašnji „medijski radnik“, a danas političar i premijer Kantona Sarajevo Edin Forto priznaje za Nova.rs da se niko tada nije nadao da će ova smotra postati tradicionalna:
– Bio je za vrijeme rata festival „Poslije kraja sveta“ po Vendersovom filmu, kada sam radio kao reporter radio stanice „Zid“, i tu su emitovani filmovi za koje nismo imali mogućnosti da budu titlovani. A ljudi su čekali da uđu u kino, dok je na raskrsnici pored kina dejstvovao sistem protivavionske odbrane… Život je visio o koncu, doslovno je ugrožen, ali ljudi ipak stoje ispred kina i čekaju da uđu i gledaju francuski film „Plavo“ Kišlovskog bez titla, iako većina ne zna francuski jezik. Ali, bilo je bitno da je kultura tokom tog rata bila vid otpora. Osim tvorca Obala art centra, koji je tada započela sve te filmske aktivnosti u Sarajevu, a danas vodi festival, Purivatre niko onda nije verovao da će to toliko narasti i postati uspešno. Ako postoji neko ko čega god da se dotakne pretvara u zlato u nezavisnoj kulturnoj produkciji, to je očito gospodin Purivatra, koji je znao šta će se desiti – naglašava Edin Forto.
I dok se seća tih prvih dana i svog novinarskog staža, tokom rata, naglašava kako je i tada ponajviše bio okrenut kulturi.
– Recimo, kad je došla Suzan Zontag u Sarajevo, dovela je sa sobom gomilu izvrsnih umjetnika iz Njujorka i imali su izložbu koja bi u tom trenutku bila jedna od najboljih u svijetu. Radio sam tada intervju s njom, i činilo mi se kao da je to nešto normalno. A u stvari okolo sve gori. Čudan je to bio period za rad, za izveštavanje, ali toliko toga kulturnog se tada u Sarajevu dešavalo da je to bio vid preživljavanja. Kao mlada osoba mislite da je to super, ali tek kasnije shvatite razmere tragedije koja nas je tada zadesila, kakva je to kataklizma bila.
Na pitanje koliko je ponosan što je premijer kantona koji se diči Sarajevo film festivalom, mestom okupljanja čitavog regiona, ali i sveta, priznaje da jeste, dodajući:
– Često mi ljudi kažu: „Zašto dajete pare za festival, kad imaju sponzore?“ A pokušavam to da objasnim i studijom, koju je radio sam festival, a govori da svaka marka uložena u festival kroz ekonomsku aktivnost se vraća u iznosu od preko tri marke. Kada država da novac ovakvom događaju, to nije transfer novca, već ulaganje. Jeste nam svima lijepo tokom festivala, ali ako uzmete u obzir još jednu dimenziju – da ulažete u ono što vam proizvodi ekonomsku aktivnost i pomaže svim firmama, biznisima da prežive i dalje ulažu, onda nema nikakve dileme da u ovom trenutku kada je SFF naš „case study“ uspjeha moramo zagovarati da i ostatak kulturne i kreativne industrije dobije podršku. Da nastavimo podršku ovom festivalu, ali da imamo mogućnost ulagati u druge slične projekte, koji mogu postati nešto ovakvo, recimo u gejming industriji, u muzičkoj industriji, u IT sektor. To je budućnost ulaganja u Sarajevo, koje će u mladim ljudima proizvesti želju da ostanu da žive ovde, ali i onima koji nisu ovde, da dođu i ulažu – odsečan je premijer.
Pominje s ponosom i kako kulturi i kreativnoj industiji, bar u Sarajevu, daju po visini slična sredstva kao poljoprivredi, s tim što je stava da u budućnosti kultura i kreativna industrija treba da dobiju primat. I dok u Bosni imaju deset kantonalnih vlada, dve entitetske i jednu državnu, jedino Kanton Sarajevo, na čijem je čelu, radi poticaj za filmsku industriju, dajući milion evra godišnje. A kad govori o BiH, situacija je malo drugačija:
– U BiH smo generalno propustili većinu vozova kad je u pitanju ulaganje u poljoprivredu, i poticaji u toj grani. Nažalost, sve što ide iz budžeta za poljoprivredu deli se bez sistema, praćenja, uz visok nivo korupcije. Ali, suština jeste da javnost mora podržati sve, da građani znaju da, kad radite transfer novca u ovakav projekat, to jeste ulaganje. Tek ćemo onda napraviti cijeli uspješan ekosistem. Dakle, da nemamo samo jedan uspješan „case study“, već još 30.
Na pitanje koliko je javnost zainteresovana da zna, opet kao primer navodi Sarajevo film festival:
– Kada su počinjali, htjeli su da budu festival građana, u čemu su uspjeli. Ako pogledate Narodno pozorište, koji je centralna tačka događanja, imate crveni tjepih, po uzoru na Kan, Berlin… Ali jedini tjepih kojim građani mogu prolaziti kad idu da gledaju film jeste ovaj u Sarajevu. Ta misija festivala je ispunjena, ali treba da služi i kao primjer kako podržati druge dok su mali. Bitno je prepoznati male, nezavisne kulturne projekte i gurati ih, dati im neku perspektivu – mišljenja je Edin Forto, a kao još jedan dobar primer izdvaja novosadski festival Exit.
– I oni su počeli kao poduzetnici u kulturnoj industriji, ali nakon određenog vremena država je shvatila da se to mora pomoći. I upravo razgovaramo s organizatorima Exita da možda već ove godine imamo neki zajednički događaj, u saradnji s lokalnim poduzetnicima i muzičkim promoterima. Također, i da od sledeće godine organizujemo festival i da svi lokalni poduzetnici znaju da ćemo mi stati iza toga.
Bez obzira na ružnu prošlost na ovom tlu, koju nikako ne treba zaboraviti, Sarajevo film festival još jedan je dokaz, po mišljenju našeg sagovornika, koliko je saradnja u regionu bitna:
– U rekordnom roku nakon rata i opsade Sarajeva, kako mi je rekao direktor festivala Jovan Marjanović, ovde su došli filmovi iz Srbije. To se već odavno živi. Ako znate istinu i ako razgovarate onda nemate nikakav problem. Upravo zato ta saradnja, pogotovu na kulturnom nivou, nikada nije ni prestajala. Ostatak društva samo treba da vidi kako se to radi – kaže Forto.
Ukazuje i na to da je u BiH, ali i regionu, politički sektor „zatrovan“. Izvesni političari izlaze na javne skupove i u medije s tvrdnjama da se nešto što se desilo zapravo „nije desilo“:
– Ako imate presude, hiljade dokumenata, dokaza ne možete reći da se nešto nije desilo. To je politika koja truje i sakriva istinu. Time truje i političke odnose. Malo dekontaminacije pomoglo bi. U kulturi i kreativnoj industriji najmanji je problem govoriti o industriji. Oni su mnogo dalje otišli od političara – stav je premijera Kantona Sarajevo, koji primećuje novi talas nacionalizma koji je zapljusnuo mnoge zemlje, počeo od Mađarske, Poljske, a prelio se i na Srbiju.
– Došle su generacije koje se ne sjećaju kako je liberalna demokratija nastala poslije Drugog svjetskog rata, šta su i koja su ljudska prava. Izvesni političari, počev od gospodina Orbana, pa nadalje, počeli su da zloupotrebljavaju činjenicu da bolje žive nego što su prije živjeli, upravo zahvaljujući liberalnodemokratskim vrijednostima koje su ujedinile jedno tržište u Evropsku uniju, i počeli to da izvrću. I sada uočavam da su i ovi naši to počeli da zloupotrebljavaju. Rade to mnogi ljudi u BiH, u Hrvatskoj gospodin Milanović, u Srbiji gospodin Vučić. Uviđam novi talas nacionalista, ali mislim da se s njima može izboriti.
Osvrće se premijer kantona Sarajevo i na još jedan problem, koji nije samo „odlika“ Balkana, već čitavog sveta, a to su klimatske promene i pretnja ekološkom katastrofom. I dok klimatske promene nisu nešto na šta, kako ukazuje, možemo individualno uticati, ono što jeste do nas prosta je stvar – promena načina života:
– BiH je najljepša zemlja na svijetu za mene, prije svega zbgo naših rijeka. Ali ako pogledajte naše rijeke, one su pune plastičnih kesa. Promeniti odnos, to je ključno. Ako životnu sredinu i cijelu državu posmatrate kao vašu dnijevnu sobu, onda ćete podići smeće s poda i staviti ga tamo gdje mu je mjesto. Naša bitka dakle tek počinje – poručuje na kraju Edin Forto.
Bonus video: Mads Mikelsen na Sarajevo film festivalu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar