Svi konflikti kojima svedočimo sada, od ekološke katastrofe, pa do rata koji se dešava u Ukrajini nažalost su povezani sa sistemom koji je već dugo na snazi u čitavom svetu, kaže za Nova.rs slavni švedski reditelj Ruben Ostlund.
Jedna influenserka, jedan model, jedan ruski bogataš, jedna čistačica i jedan luckasti kapetan koji citira Marksa svi su na jednom mestu – na luksuznom brodu. Da ne bi tog luksuznog krstarenja teško da bi se ekipa bezobrazno bogatih i razmaženih, s „običnim smrtnicima“ spojila. Ali, ta jahta se u jednom trenu nasuče na pusto ostrvo, te su putnici suočeni sa novom realnošću u kojoj njihov novac ne vredi ama baš ništa. Naopako ustanovljeni društveni red razbijen je u paramparčad, jer u bici za preživljavanje nema podele na bogate i siromašne. Ovo je siže filma „Trougao tuge“, koji je tako toplo dočekala publika u Sarajevu, na regionalnoj premijeri kanskog pobednika.
I ako je neko obeležio start 28. Sarajevo film festivala, onda je to slavni švedski sineasta Ruben Ostlund. Reditelj, dvostruki dobitnik Zlatne palme u Kanu, vratio se posle nekoliko godina na ovu filmsku smotru kako bi predstavio „Trougao tuge“, koji je očarao sve na Kroazeti, i otvorio Sarajevo film festival, ali i da bi primio još jedno priznanje – Počasno Srce Sarajeva za doprinos kinematografiji. I Ostlund je prva dva dana festivala bio nezaobilazna figura u Sarajevu.
Čas je bio u Narodnom pozorištu, čas na Festivalskom trgu gde je pio kafu, čas na žurkama i večerama, slikao se sa svakim ko mu se usudio ili mogao da mu priđe, a stigao je da održi i masterklas u Bosanskom kulturnom centru, pričajuči o svojim tajnama – kako stvara scenarije, koliko je uključen u produkciju svojih filmova, šta uči studente, ali i šta je zapravo „trougao tuge“.
U tom gustom rasporedu izdvojio je koji tren i za Nova.rs, priznajući koliko ga je obradovao povratak u Sarajevo posle četiri godine, kada je predsedavao festivalskim žirijem:
– Zaista je fantastično kada imate premijeru filma na jednom tako divnom mestu, kada maltene zajedno s publikom gledate film. A naročito mi je drago zbog publike koja eto geografski pripada istočnoj Evropi, jer često kažem kada dolazim u ove krajeve da delim istu vrstu humora, tame, mraka, satiričnog humora spram života s ljudima s ovog podneblja. I uvek sam srećan zbog toga. Ali, malo mi je bilo krivo što su zbog nevremena organizatori morali da prekinu projekciju na otvorenom i da premeste publiku u drugi, zatvoreni prostor. Želeo sam tako da na jednom mestu dožive ceo film. Ali, to je viša sila – požalio nam se švedski sineasta.
Upitan kako to da vidi sličnosti između Švedske, iz koje potiče, i ovog tla, s obzirom da će retko ko napraviti paralele između Skandinavaca i Balkanaca, naročito kada je u pitanju temperament, Ostlund ovako odgovara:
– Možda je to zbog mog porekla, koje nije skroz „severnjačko“, zahvaljujući mojoj majci. Ni sam ne umem to da objasnim, ali uviđam dosta sličnosti.
Reditelj, rođen nadomak Geteborga, jedan je od retkih koji se našao u odabranom društvu sineasta. Nakon što je za „Turistu“ nagrađen priznanjem žirija u selekciji „Izvestan pogled“ na Kanskom festivalu 2014, nastavio je da niže uspehe na najznačajnijoj filmskoj smotri na svetu.
Naime, 2017. osvojio je najveće priznanje u Kanu – Zlatnu palmu za ostvarenje „Skver“, a ista stvar pošla mu je za rukom krajem maja s „Trouglom tuge“. Ostlund je tako, uz Frensisa Forda Kopolu, Kena Louča, Hanekea, Kusturicu ili braću Darden jedan od malobrojnih dvostrukih laureata Zlatne palme, što, smejući se, ovako komentariše:
– Sjajno je dva puta dobiti Zlatnu palmu. Ali, kad dobijete i tu drugu, onda odmah poželite da postanete trostruki laureat. Čekam tako treću Zlatnu palmu…
Sve teme koje otvara u poslednjem filmu „Trougao tuge“ vidi kao odraz sveta u kojem živimo:
– Definitivno su povezane sa velikim stvarima koje tresu svet. Svi konflikti kojima svedočimo sada, od ekološke katastrofe, pa do rata koji se sada dešava u Ukrajini nažalost su povezani sa sistemom koji je već dugo na snazi u čitavom svetu. A iako na prvi pogled deluju bezopasno, teme konformizma, luksuza, potrošačkog društva, života kroz prizmu društvenih mreža i lajkova i jesu dovele do haosa – smatra reditelj.
Upitan da li smo onda osuđeni na propast, Ostlundu se „ne smeši“ kataklizma:
– Ipak, ne mislim da je ovo kraj svega. Ali, jeste na neki način kraj onog oblika izvitoperenog kapitalizma, koji dominira poslednjih decenija. Ako pogledate sve civilizacije, sve oblike života koji su nestali, to je obično postepen proces, jer lagano dolazi do izumiranja, ali kako se polako gasi tako se rađa nešto novo. Mi se, nažalost, pogrešno nadamo da će doći do nekog velikog praska, da ćemo reći: „Bum, nema više, kraj je, hajmo sad sve iznova!“ Međutim, neće biti tako. Čovek neće nestati, biće tu još dugo, dugo, ali verovatno uz još mnogo patnje – misli Ostlund.
Upravo zbog svega toga, ulogu reditelja danas vidi kao svojevrstan angažovani čin:
– Reditelj danas mora diskutovati kroz svoja ostvarenja o društvu u kojem živimo. Biti reditelj danas znači misliti o tome kako da kreiramo bolje društvo. I to kroz svoje filmove pokušavam da učinim – kaže Ruben Ostlund, koji već, kako nam otkriva, završava rad na novom ostvarenju, koje će se zvati „Entertainment System is Down“.
– U filmu priča počinje da se plete maltene na startu dugačkog, prekookeanskog leta. Vrlo brzo nakon poletanja putnici, na letu koji traje 15 sati, saznaju da tokom putovanja neće biti zabave, neće biti ničega što može da ih razonodi. Zapravo, posle 15 minuta im biva saopšteno kako je sistem za zabavu pao. I šta sad… Čini mi se da nije samo moj utisak kao da je svima danas analogni svet krajnje dosadan, dok život na mobilnom telefonu izgleda toliko bolje. Sve je zabavnije, lepše na smartfonu. E, kad ga nema, kako dalje, to je pitanje koje otvara film i koje postavlljam. Dakle, moji junaci se susreću sa „nenormalnom“ situacijom da čitavih 15 sati neće biti ničega što će moći da im odvuče pažnju, već će biti usmereni jedni na druge, samo čovek na čoveka…
Bonus video: Sve zvezde 28. Sarajevo film festivala
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar