Predstava o Srebrenici - Jevtović: 11. jul je dan žalosti

Predstava "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" u režiji Zlatka Pakovića i produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava biće premijerno izvedena 24. septembra u 20 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju, najavljeno je danas na konferenciji za novinare.Izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Izabela Kisić podsetila je da su predstavu  "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo" najavili 11. jula prošle godine istakavši da su, konačno, posle dugog procesa stvoreni uslovi za njeno izvođenje.- Helsinški odbor je sproveo istraživanje o vrednosnim orijentacijama mladih u Srbiji koje je pokazalo da oko 50 odsto srednjoškolaca nema nikakvo znanje o tome šta se desilo u Srebrenici, a oko 15 odsto njih poriče da se tamo dogodio genocid. Taj broj je verovatno i veći s obzirom da je deo istraživanja sproveden u Sandžaku, gde postoji veća svest i znanje o tome šta se desilo tokom rata u Bosni nego u ostalim delovima Srbije, uključujući i Beograd. Ti mladi ljudi ne snose odgovornost za to. Njima je ta laž nametnuta, a time i teret odgovornosti. Jedini način da se oslobode tog tereta jeste njihova znatiželja, radoznalost i traganje za argumentima. Iako su činjenice o genocidu u Srebrenici poznate, postoje sudske presude i brojni dokumenti o tome, kampanja poricanja je intenzivnija nego ikada - rekla je Kisić.

Ona je naglasila da u toj kampanji učestvuju brojni intelektualci i umetnici bez obzira kojoj političkoj stranci ili orijentaciji pripadaju.- Politika poricanja prisutna su i u nekim glavnim strateškim dokumentima ove zemlje, uključujući i strategiju razvoja kulture gde se na nekoliko mesta pominje pojam genocida i koliko je važno sećanje na genocid, međutim potpuno je jasno da se to ne odnosi na genocid u Srebrenici. Nakon 5. oktobra u Srbiji je unutar civilnog društva vođena debata u kojoj je jasno iskristalisan stav da je kolektivno poricanje moralni zločin. Misija Helsinškog odbora jeste da stvara i otvara prostor za artikulisanje alternativnog načina mišljenja zasnovanog na činjenicama u okviru različitih sfera kulture. Naše osnovno polazište jeste da bez dešifrovanja politike i ideologije koja nas je dovela u ratove i bez rasvetljavanja zločina, nema budućnosti društva - naglasila je Kisić, govoreći o motivima da produciraju predstavu Zlatka Pakovića, i dodala da im je u fokusu koncept zločina u Srebrenici i ideologija koja je njemu vodila.Cilj je, kako je objašnjeno, da se kroz "umetničku intervenciju razotkriju ideološki, psihološki i lukrativni mehanizmi koji su zločin genocida najpre omogućili, a potom poricali, sa fokusom na priznanje genocida u Srebrenici".

Reditelj Zlatko Paković je pažnju skrenuo na ansambl predstave u kome su, pored njega i operska pevačica Katarina Jovanović, glumci Boris Milivojević, Ivan Jevtović, Vahid Džanković i Andreja Kargačin.- Ima glumaca i glumica koji imaju talenat, ali nisu ličnosti i mi se danas suočavamo sa tim problemom u srpskom pozorištu. Glumac je javna ličnost. Glumiti znači na sceni ulaziti u javnu sferu i govoriti stvari iza kojih moraš stajati kao ličnost. Zato je ozbiljan rediteljski zadatak bio stvoriti ansambl. Meni to nije bilo teško, zato što su to glumci i glumice sa kojima sam već radio i taj prethodni rad nas je pripremio za ovu predstavu koja ima sudbinski zadatak u ovom društvu, predstavu o genocidu u Srebrenici, najvećem zločinu, počinjenom u nekoliko dana, u Evropi posle Drugog svetskog rata - naglasio je Paković.On je objasnio "kako se dolazi do toga da imate pravo da govorite o ovoj temi".- Katarina Jovanović je radila sa mnom predstavu "Filosofija palanke". To je anatomski rez na fenomenu srpskog savremenog nacionalizma. Ona je pevala i igrala ulogu Dobrice Ćosića i prošli smo kroz ceo opus onoga koga smatraju duhovnim ocem nacije. Zatim je bila sa mnom u predstavi rađenoj prema delu "Don Kihot" Migela Servantesa, koja je zabranjena. Igrala je Dulsineju koja je u mojoj predstavi revolucionarka, slobodna novinarka koja iznosi istinu ovog društva na videlo.Sa Ivanom sam prošle godine radio predstavu "Vox Dei - Građanska neposlušnost", koju smo izveli ispod prozora samog predsednika Republike i on je između ostalog igrao Aleksandra Vučića na suđenju. Sudio je ubijeni sudija Simeunović, a u poroti su bili ubijeni ljudi,  od Đinđića i Dade Vujasinović, preko Stambolića i Ćuruvije do Olivera Ivanovića. On je svoj veliki talenat stavio u službu građanske odgovornosti, što je retkost i samo jedan pozorišni kritičar se usudio da piše o toj predstavi: Aleksandra Glovacki. Boris Milivojević je igrao u predstavi "Bojite se Alaha" u Zenici i Novom Pazaru i igrao je Ratka Mladića i Dobricu Ćosića. Jednog teoretičara genocida i jednog naredbodavca genocida. Vahid je igrao ubijenog u Jasenovcu i tu je mlada glumica, studentkinja - ispričao je Paković.- Zamislite audiciju za predstavu "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo". Ko bi od glumaca koje gledamo svakodnevno u serijama hteo i smeo da igra u toj predstavi. Talenat nije ništa bez odgovornosti i ličnosti - dodao je Paković.

Glumac Ivan Jevtović zahvalio je Pakoviću na još jednoj prilici, nakon predstave "Vox Dei", uveren da pozorišna predstava može da dovede do "oslobađajuće revolucije od ove diktature u kojoj živimo".- Kada me je Zlatko pozvao da radim predstavu "Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo", imao sam spoznaju da ne znam dovoljno o tom delikatnom istorijskom događaju, iako sam poslednja generacija Jugoslovenske narodne armije. Meni je cela teritorija od 224.000 kvadratnih kilometara moja i to pravo ne može niko nikad da mi oduzme. Zakletva koju sam položio u septembru 1990. da ću je braniti, za mene i dalje stoji. Mogućnost da je branim kroz profesiju je veličanstvena i zahvaljujem Zlatku na tome. Pozorište mora da postavlja pitanje i da daje odgovor. Zbog svoje interakcije je možda i najmoćnija umetnost - rekao je Jevtović.Smatra da su "napravili uzbudljivu i neočekivanu predstavu, zasnovanu na izvanrednom Pakovićevom komadu".- Posebno me je interesovalo kao vojnika da shvatim na koji način je moguće da se taj zločin desio. Reditelj mi je dao knjigu "Beara" Ivice Đikića koji je na kvalitetatn i tačan način izneo podatke koji su mi bili neophodni da bih mogao da se upustim u proces. U građenju lika bilo mi je ključno da je taj čovek bio i pre nego što je stigao na teritoriju Srebrenice kriminalac.On je ucenjen i uradio je nešto što je neprihvatljivo za jednog vojnika. Narod u Srbiji, omladina kojoj ne uspevamo da predočimo šta se dešavalo u ratovima devedesetih godina i zlonamerni političari koji zloupotrebljavaju to neznanje, moraju da budu svesni 11. juli treba da bude dan žalosti u Srbiji povodom genocidnog čina koji je izvršila kriminalna grupa. To što su Beara, Mladić i svi ostali sebe nazivali Srbima, nema veze sa njihovim kriminalnim aktom. Krivica koja se nameće od strane kulturne elite svih ovih godina je nešto sa čim možemo da se suočimo. Ja to činim kroz ovu predstavu - rekao je Ivan Jevtović.Produkciju i izvođenje pozorišne predstave podržali su Kancelarija Hajnrih Bel fondacije u Beogradu, Nacionalna zadužbina za demokratiju, Ambasada Kanade, i Evropska unija preko programa Evropa za građane i građanke. Partneri u izvođenju pozorišne predstave su Documenta-Centar za suočavanje s prošlošću iz Zagreba, Narodno pozorište Tuzla, i organizacija Međunarodno partnerstvo za ljudska prava iz Brisela.- Očekujemo širu publiku, onu koja ne pristaje na laž i obmanu i ćutnju, jer laž umrtvljuje građane i čini ih neosetljivim na patnje drugih. Umetnost koja dešifruje ideologiju zločina i to na način na koji radi Zlatko Paković, secirajući na živo ideologiju još uvek vrlo prisutnu, uznemirava građane, ali i otvara prostor i mobiliše građane da dođe do promene. To je zapravo jedini način da izađemo iz užasa poricanja i nacionalističkog porinuća - podvukla je Izabela Kisić i naglasila da niko neće sprečiti izvođenje predstave.Predstava će biti snimana sa nekoliko kamera i biće emitovana i onlajn u više termina, a u nedelju je planiran prenos uživo.https://www.youtube.com/watch?v=wZv_xj1hxb8