Premijera u Kostolanji Deže pozorištu. Andraš Urban: Vitezovi Lake male.
Autorski projekat Andraša Urbana, pod nazivom “Vitezovi Lake male“, nastao je u saradnji sa dramaturzima Kornelijom Goli i Tamašem Olahom, kao najmlađa predstava subotičkog Kostolanji Deže pozorišta u ovoj sezoni. Sama Laka mala, bez vitezova, je izuzetno popularna peštanska opereta s početka prošlog veka, frivolna storija o devojci koja se po društvenoj lestvici uspinje zavodeći muškarce. Lagani operetski sadržaj upakovan u šljokice i golišave žene verovatno je duhovno i intelektualno najniži nivo koji pozorište može da ponudi, istina i dalje neuporedivo benigniji od tabloidne i rijaliti forme koje nam je donelo vreme jedan vek mlađe od budimpeštanske Lake Male. Ipak, opereta ostaje simbolom malograđanštine, koketirajući sa erotikom, nacionalizmom i kič pastoralom – omiljenim zaklonima u koje mali građanin voli da se zavuče i sakrije od odgovornosti prema svetu. Na tu pojavu se i ovom prilikom okomljuje Urban, istina na malo drugačiji način – može on to i pesmom da nam kaže.
Jer mali građanin nikako ne voli provokativne teme u pozorištu. Pa tako, tobož, i glumci Kostolanji Deže pozorišta, umorni od provociranja publike svojim golim telima, ulaze u štrajk, u otvorenu pobunu protiv Andraša Urbana. Sa gole scene, u radnim odelima, sumorni i umorni, pred publiku iznose sve one primedbe i otvorene kritike koje su Urbanove predstave zaradile. Najdirektnije, samoironično u odnosu na sopstveno delo, Urban otvara Vitezove Lake male. Ironično i u odnosu na sopstvenu ličnost, jer pojavljuje se glumac koji igra Andraša Urbana kao pozorišnog ego manijaka, opsednutog golotinjom, koliko i samim sobom. Bespoštedno izvedena karikatura samog sebe i sopstvenog rada!
A ratoborni glumci koji više nemaju šta da izgube, jer je njihovo očajanje pozorišnom politikom dostiglo vrhunac, ne odustaju od pobune i izlaze kao pobednici iz ovog sukoba. Pa se konačno postavlja predstava koja će svima prijati – opereta “Laka mala“. Scena istog časa dobija novo ruho – islikane rikvande u pastoralnim motivima, siva radna odela smenjuju jarke boje, izmučeni glumci zasijaju u ovoj parodiji, u kojoj se okvir operete koristi da se zapravo postradmski, svakim songom kao posebnim segmentom, iskomentarišu pozorište i njegovi saučesnici – autori koliko i publika, ali i svet koji ih okružuje i određuje. Na kraju te dvosatne pevačko-igračke revije vrhunskog izvođenja, svi su srećni i zadovoljni. Jedini koji se buni je polni organ u gaćama jednog glumca, koji bi da se opet pokazuje i producira u urbanovskim predstavama, a ne da sedi skriven od javnosti. Ako se pitate kako je to izvedeno, pa kroz dijalog glumca i njegovog… već pomenutog organa.
„Vitezovi Lake male“ su duhovita i razigrana predstava na vrlo ozbiljne teme. Njom se propituje suština pozorišta, njegovi ciljevi i stvarni dometi. Nosi je taj vrhunski ansambl koji jednako fantastično glumi, peva i tancuje. To su Boris Kučov, Timea Filep, Gabor Mesaroš, Andrea Verebeš, David Buboš, Dina Dedović Tomić i Blanka Horvat. Kompozitor je Arpad Serda, kostimografkinja Marina Sremac, koreografkinja Timea Filep.
(Kritika je nastala u okviru projekta Kritičarski karavan, podržanog od Ministarstva kulture)