Mi smo ušli u ovu priču da uperimo prst u nepravdu, ne zaboravljajući da pored nas ima mnogo zapostavljenih ljudi koji rade u popularnim sferama društva i trpe sve ove stvari, kaže za Nova.rs reditelj Andraš Urban posle premijera predstave "Vitezovi Lake male, subotička sindikalna operetska gala", izvedene 30. marta u pozorištu "Deže Kostolanji".

Ovo je jedna živa predstava o celokupnoj zavrzlami kakvo pozorište želimo ovde kod nas. Stalno se sukobljavamo oko toga da li hoćemo tradicionalni, čak i malograđanski teatar u Subotici, a na kraju ne znamo šta nam je potrebno, kaže Urban.

Radnja komada vrti se oko pobune gumaca ovog teatra koji, u želji da se izbore za svoja prava, osnivaju samostalni sindikat.

Glumci su se organizovali da sa sebe skinu „jaram terora reditelja Andraša Urbana“. Da li su vas smenili?

– Ne, ne (smeh), imali smo vrlo uspešnu premijeru. Bavimo se sopstvenim položajem i zloupotrebom glumca, koji često postaje žrtva u odnosima svojih šefova i same vlasti. Naravno, služeći se ironijom, bavimo se tim htenjima kakav teatar nam je potreban. To je sukob umetničkog i komercijalnog pozorišta, čiji je rezultat jedna živa predstava koja vrlo direktno komunicira sa svojom publikom. Mislim da to spada u okvir mojih predstava gde se bavim konceptom narodnog pučkog pozorišta koje na slobodarskiji način, od najprimitivnijih do „visokointelektualnih“ težnji, pokušava da uspostavi kontakt sa publikom.

Koristili ste formu operete. Zašto i kakve su reakcije?

– Da, kao što je ona prava u 19. veku kada je krenula kao vrlo drska forma sa provokativnim političkim sadržajem čak i optimizmom, tek je kasnije postala model kada su se autori takmičili u površnosti i u tome da ne govori ni o čemu. Nije ovo predstava za pučanstvo, ali koriste te metode pučkog pozorišta gde ništa nije sveto i gde možemo da počeprkamo sve stvari, koristeći formu operetskih ideala. Za sada su sve reakcije pozitivne, videćemo, dosta kritičara je gledalo predstavu. Svako pozorište koje radi, makar na lokalu, ima svoju publiku. Odmah je iskazano interesovanje, ali da ne pričam unapred, kovid još drži sve pod svojim okovima.

Glumački svet je danas često u žiži javnosti ne samo zbog umetničkih razloga. Kako gledate na dešavanja povodom optužbi za silovanje koje pune medijski prostor?

#related-news_1

– Često se bavimo time i u predstavama. Ima mnogih primera zloupotrebe. Ne može se osuditi čovek samo na osnovu toga što je neko nešto rekao, niti se može relativizovati nikakvo kriminalno delo, ni silovanje, ni izvesni pritisci. Istovremeno, ne smemo zaboraviti da moramo da stanemo na stranu žrtve. To ipak nije tako jednostavno. Nije pitanje da li ste za crvene ili plave, a često imamo slučaj da se traži takvo izjašnjavanje. Kada je u Holivudu pokrenuta priča o silovanjima, to je bio razlog da se usmeri pažnja #metoo pokreta ka odbrani zlostavljanjih žena, sekretarica, čistačica, a sada je postala priča o šou biznisu, pozorišnom i filmskom svetu. Mi se uglavnom bavimo seksualnim zlostavljanjem, a bilo bi zanimljivo inicirati pokret koji se bavi ljudima koji su na bilo koji način bili naterani da donesu odluke pod pritiskom političke vlasti i moći.

„Vitezovi lake male“ ukazuju na nepravdu jer im je „dojadilo da budu svedeni na marionete, obezvređene i protraćene egzistencije“?

– Mi smo ušli u ovu priču da uperimo prst u nepravdu, ne zaboravljajući da pored nas ima mnogo zapostavljenih ljudi koji rade u popularnim sferama društva i trpe sve ove stvari. To je fundament ove priče. Ne smemo da dozvolimo da malograđanski puritanizam na velika vrata uđe u umetnost i odredi šta sme, a šta ne sme.

U glumačkoj ekipi predstave „Vitezovi Lake male, subotička sindikalna operetska gala“ su pored Timee Filep još i Andrea Verebeš, Blanka Horvat, Dina Dedović Tomić, Gabor Mesaroš, Boris Kučov i David Buboš. Dramaturgiju potpisuju Kornelija Goli i Tamaš Olah, asistent reditelja je Žofija Serda, kostimograf Marina Sremac a kompozitor je Arpad Serda.