0
Nesnosna gužva na ulicama, dosadna kiša koja je lila celo popodne, reke ljudi koji hrle, uprkos svemu, da pazare nešto po jeftinijoj ceni zbog Crnog petka, prizori su koji su se mogli videti večeras u Beogradu.
Ali, bilo je, na sreću, onoliko ljudi koje nije zanimao ni Crni petak, ni popusti, ni hladnoća, niti kiša… Zanimao ih je samo film!
I svi oni, a bilo ih je mnogo, sjatili su se večeras u Mts dvoranu na otvaranje 29. Festivala autorskog filma.
Uoči svečanog otvaranja, ali bez uobičajenog crvenog tepiha, tiskali su se Beograđani i ini kako bi pogledali film koji je, ne slučajno, odabran da „zavrti“ novo izdanje Festivala autorskog filma – „Lost Country“.
Među njima, bilo je silnih zvanica iz kulturnog života. Mogli bismo ređati do prekosutra ko je sve došao u Mts dvoranu, ali pomenimo neke…
Bili su tu Lordan Zafranović, Srdan Golubović, Goran Marković, Darko Bajić, Janko Baljak, Branka Petrić (igra epizodnu ulogu u filmu „Lost Country“, prim.aut.), Darko Lungulov sa sinom Vukom Lungulovim-Klocom, Mladen Kovačević, Predrag Perišić, Mira Adanja Polak, Božidar Đurović, Ivan Medenica, Filip Ejdus, Tanja Pujin, Stanislas Pjere, Vanja Ejdus…
Ispunjena je bila sinoć i velika sala Mts dvorane na prvoj večeri 29. Festivala autorskog filma.
I ne čudi to s obzirom da je za start FAF-a odabran jedan od najhvaljenijih i najnagrađivanijih srpskih filmova iz ove godine „Lost Country“ Vladimira Perišića.
Na svečanoj ceremoniji otvaranja FAF-a s prisutnima u dvorani umetnički direktor Festivala autorskog filma Srđan Vučinić podelio je jedno zanimljivo „uputstvo za upotrebu“.
A to „uputstvo“, koje se zapravo tiče filmova i samog FAF-a, započinje time da je potrebno dobro protrljati magičnu lampu filmskog umetnika, a onda sačekati da dobri duh iz nje izađe i da vam skroz prekrije vidno polje:
– Zatim širom zatvoriti oči i zamisliti želju, na primer, jedan „Crveni kofer“ iz koga će iskočiti jedna „Himera“, jedan „Mešanac“ i jedna „Zver“. Gajiti istrajno svoj „Hir“, ne bi li se „U žutoj čauri“ dospelo u „Kritičnu zonu“, odakle se do mile volje mogu posmatrati „Jadna stvorenja“ i praviti „Nacrt za utopiju“, meditira „O suvom bilju“, te pada u sve dublju „Nostalgiju“. Pratiti pažljivo svoj „Horoskop“ koji će vam pružiti „Objašnjenje za sve“, kako biste izbegli da vas pošalju na „Posmatranje“. Smisliti, ipak, u tom „Kraljevstvu životinja“ i „Kako se kresnuti“, kako biste posle sebi rekli – Ah, to su bili „Savršeni dani“…
Sve ovo neophodno je, kako je precizirao Vučinić, uzimati tri puta dnevno na praznu glavu i čisto srce, tokom osam dana, od petka do petka. Ali, ima i kontraindikacija ovom „filmskom leku“, a one su – TV sapunice, rijaliti programi, blokbasteri, političke kampanje, reklamne kampanje, crveni, pink tepisi, žuta štampa, crna hronika… I potrebno je „čuvati to na toplom mestu, po mogućstvu u svom sećanju, van domašaja odraslih umova“.
– Rok upotrebe je neograničen – završio je Vučinić ovo šarmantno „uputstvo za upotrebu“ 29. Festivala autorskog filma, ispraćen aplauzom.
Direktor FAF-a Igor Stanković naglasio je da u ovim danima, kada nas fikcija i omama očiju spasava od stvarnosti sveta, ima nečeg paradoksalno buntovnog i moćnog u ljudima koji sede u mraku:
– Gledaju u platno boreći se sa nepodnošljivom težinom svakodnevnice okruženi lošim vestima, za koje današnje društvo i čitava civilizacija nemaju snage niti odgovornosti da im se suprotstave – kazao je Stanković, poželevši svima dobrodošlicu na 29. Festival autorskog filma, zajednički nam „Pogled u svet“, a onda, uz veliko odobravanje čitave sale, podsetio na reči koji je pre deset godina, opisujući FAF, izgovorio reditelj i profesor Boro Drašković koji sutra uveče dobija nagradu za životno delo „Pogled u svet: Vojislav Vučinić“ FAF-a.
„Na festivalu sam viđao decu i za mnoge od njih ovaj festival je na neki način fakultet za prenatalnu digitalnu estetiku. Mnoga od te dece ste sada vi, sada ozbiljni gledaoci koji prepoznaju, žive i doživljavaju autorski film i zato njegov značaj prevazilazi značaj jednog događaja posvećenog filmu….“
Stanković se zahvalio svim partnerima, institucijama, ovdašnjim i evropskim, kao i bioskopima u kojima se održava ovogodišnji festival, a prisetio se i svih onih koji su pre 29 godina osmislili jedinstveni „Pogled u svet“, a nažalost nisu više među nama:
– Sećamo se našeg dragog člana saveta festivala Srđana Koljevića, sa kojim je pre više od 20 godina ova nova iskra i energija festivala još jače zasjala, a koji nas je nažalost prerano napustio…
Usledio je ogroman aplauz za reditelja, scenaristu i profesora, koji je preminuo u julu u 56. godini.
Igor Stanković je potom, uz zahvalnost publici što „veruje Festivalu autorskog filma, jer još uvek ima više smisla verovati dobroj fikciji nego lošim vestima“, pozvao na scenu člana Saveta festivala, selektora programa „Band A Part“ FAF-a, reditelja i scenaristu, čiji novi film je „zakotrljao“ 29. FAF – „Lost Country“ Vladimira Perišića da se obrati publici i zvanično otvori festival.
– Posebno mi je drago da „Lost Country“ otvara festival. Moj prethodni film „Ordinary People“ je zatvorio Festival autorskog filma. Od tada je prošlo mnogo godina, ali taj sam film radio kao neku vrstu uvrede publici, sa puno besa. U međuvremenu sam naučio da filmovi treba da se prave kao ljubavna pisma. I ja se zaista nadam da ćete to ljubavno pismo večeras da primite – kazao je Perišić, a potom je i beogradska publika konačno imala priliku da vidi film koji je ovenčan nagradama u Kanu, Sarajevu, Herceg Novom…
Intiman, potresan film koji donosi priču o razapetosti jednog mladog bića, Stefana, kojeg tumači naturščik Jovan Ginić, između majke, visoke funkcionerke vladajuće partije (igra je Jasna Đuričić) i drugova, koji ga vuku na „suprotnu stranu“, Perišić je smestio u turobne devedesete, tačnije u 1996. godinu. U doba kada su se studenti u ovoj zemlji digli protiv režima Slobodana Miloševića. A taj, po mnogima preloman trenutak u skorašnjoj istoriji ove zemlje, reditelj i koscenarista je ispričao kroz prizmu sve komplikovanijeg odnosa majke i deteta…
Malo je reći da je film dočekan toplo. Kad je krenula odjavna špica prolomio se aplauz koji je trajao i trajao… A prekidali su ga povici: „Bravo Giniću!“
I zaista je 16-godišnji Jovan Ginić, kojeg je prva uloga na filmu privremeno „izvukla“ iz škole, ali i iz bazena, bio zvezda večeri! Čak četiri puta vraćala ga je publika, kako bi ga još jednom nagradila burnim aplauzom.
Nisu izostajali aplauzi ni za Jasnu Đuričić, Borisa Isakovića, takođe naturščike Anu Simeunović, Miodraga Jovanovića, Lazara Kocića i čitavu autorsku ekipu. Naravno i za Vladimira Perišića, čije je „ljubavno pismo“ dočekano s velikim emocijama!
Nakon što je završena premijera, usledila je, zbog velikog interesovanja publike, još jedna projekcija filma „Lost Country“, koji će se od 30. novembra naći i u srpskim bioskopima.
A Festival autorskog filma, koji pred publiku donosi osamdesetak ostvarenja iz celog sveta, trajaće do 1. decembra.
Bonus video: Sećanje na Srđana Koljevića
