0
Muzički dokumentarci su ovih dana „vruća roba“, i to najviše zahvaljujući striming platformama. Filmovi o Velvetima, grupi Sparks i Led Cepelin, slavnim koncertima Stivija Vondera i albumima Bitlsa, dobro zarađuju i vraćaju bendovima popularnost i dobijaju novu mladu publiku.
Citat koji se često pripisuje muzičkom producentu Brajan Inu je: „Prvi album Velvet Andergraunda prodat je u samo 10.000 primeraka, ali svi koji su ga kupili oformili su bend.“
Izreka rezimira duboki uticaj Velveta, koji je uključivao tekstopisca Lu Rida, gitaristu Sterlinga Morisona, velškog muzičara Džona Kejla i bubnjara Moa Takera. Uz nemačku pevačicu Niko, zaslužni su za inspiraciju drugih generacija umetnika, od Dejvida Bouvija do Nirvane i U2, piše „BiBiSi“.
Sada je Tod Hejns, reditelj filmova nominovanih za Oskara, uključujući „Kerol“ i “I’m Not There” (o životu Boba Dilana), snimio dokumentarni film o muzici njujorške grupe iz 1960-ih.
Film se u velikoj meri fokusira na zvuk benda – njihovo muzičko eksperimentisanje, provokativne tekstove – i na to kako su na njih uticali avangardni film i savremena umetnost.
Ali iako je pop umetnik Endi Vorhol bio njihov menadžer i pokrovitelj, Hejns se slaže da bend u to vreme nije imao komercijalni uspeh ili podršku kritike.
„Tada nisu prodavali ploče“, slaže se on.
„Mislim da smo ipak naučili da preispitujemo vrednost umetnosti van tržišnog uspeha. Često ono što je izgubljeno u senci ima najviše izdržljivosti, a ono što je najsjajnije zasijalo i zaradilo najviše novca gubi smisao Mislim da nećete dobiti jači primer toga u rokenrolu od Velvet Andergrounda“, kaže Hejns za Varajeti.
Velvet Anderground nije jedini skorašnji film uticajnog reditelja o bendu ili bendovima iz tog doba. Ranije 2021. godine britanski režiser Edgar Rajt objavio je “The Sparks Brothers”, osvrćući se na muzičko nasleđe Sparksa, koje su osnovala dva brata, Ron i Rasel Mil, početkom 70-ih.
“Summer of Soul”, u režiji muzičara Kvestlava, prikazuje izvanredan koncert 1969. godine u Harlemu, u Njujorku, na kojem se pojavljuju crne superzvezde, uključujući Stivi Vonder, Sly and the Family Stone i Ninu Simone.
Oskarovac Piter Džekson spreman je da na istoj platformi objavi trodelni dokumentarni film o Bitlsima, pod nazivom “Get Back”, zasnovan na snimanju njihovog albuma iz 1970. godine, “Let It Be”. Osim toga, “Becoming Led Zeppelin”, koji se fokusira na muzičku istoriju i uticaje koji su doveli grupu do formiranja 1968. godine, premijerno je prikazan na filmskom festivalu u Veneciji prošlog meseca.
Želja ovih slavnih reditelja da dokumentuju muziku tog vremena može se delimično objasniti njihovim godinama – rođeni su 60 -ih ili ranih 70 -ih.
„Nema sumnje da su 60-te bile decenija sa tako intenzivnom vitalnošću i energijom da izazovu konvencije i osete nove mogućnosti u vazduhu“, kaže Hejns.
„Bio sam dete šezdesetih godina prošlog veka, ali čak sam i ja osetio nešto u vazduhu, osećali ste se kao da bi trebalo da odete i napravite nešto. Bio je to neverovatno bogat period i ponovo pokrenuti bilo koji od tih osećaja samo je nešto što nas danas ponovo inspiriše. “
Ali muzički kritičar časopisa “Varajeti“ Kris Vilman kaže da su usluge strimovanja glavni faktor u omogućavanju ovih dokumentarnih filmova.
Dok je dokumentarni film Amif Kapadia iz 2015. nagrađen Oskarom, o Ejmi Vajnhaus, zaradio 24 miliona dolara na blagajnama, to je bilo retko za muzički dokumentarac. Ali bioskop više nije očigledna ruta za filmove ovog žanra.
„Mislim da bi kad bi se svi ovi filmovi u početku prikazivali samo u bioskopima, nazvali bismo to prenatrpanošću i pitali zašto ih ima toliko jer tržište ne bi izdržalo“, kaže Vilman.
„Sa strimingom, tržište može da podnese bilo šta. Publika razmišlja:’ Sjajno je što ne moram da izlazim da bih ovo video. ‘ Dakle, muzički filmovi su sada žanr za koji bih očekivao da će ga danas gledati isto koliko i akciju, triler ili komediju. “
Takođe ovi dokumentarci mogu biti profitabilni: “Summer of Soul” je prodat za 12 miliona dolara nakon što je premijerno prikazan kritici u januaru 2021. I Vilman se slaže da bi servis za striming kao što je Dizni+ trebao da ima koristi, čak i privremeno, od nove demografske grupe pretplatnika zbog serije o Bitlsima.
„Mnogi ljudi su se prijavili na Dizni+ da bi pogledali mjuzikl “Hamilton”, koji bi inače bio malo zainteresovani za gledanje drugog sadržaja, a tako bi moglo da bude i dvostruko više za Bitlse, ne bih se iznenadio“, kaže on.
Postoji i mogućnost povećane prodaje muzike ili karata nakon što fanovi budu inspirisani dokumentarcem, ili da bend bude „ponovo otkriven“ – ili čak „otkriven“ u slučaju dokumentarca Edgara Rajta o Sparksima. Pušten je u bioskope u SAD -u ovog leta i zaradio je 500.000 dolara za jedan vikend tokom kratkog perioda.
Na svojoj premijeri, Rajt je rekao za “BiBiSi -jevu” filmsku emisiju Talking Movies: „Pokazao bih to ljudima koji uopšte nisu poznavali Sparks, i bili bi zabezeknuti, rekavši:“ Kako sam propustio čitavo ovo poglavlje istorije muzike? “
„Baš me raduje pomisao da dokumentarac može da oživi interesovanje za karijeru benda“, dodaje Vilman.
„Posebno za Sparks, to se oseća kao dugotrajna priča o Pepeljugi, u kojoj su se toliko borili da dobiju priznanje. Neočekivano rasprodaju datume turneje i zaista je zadovoljstvo to videti. To se ne bi dogodilo bez dokumentarnog filma“.
Hejns se takođe nada da će nova generacija otkriti Velvet Andergraund kroz svoj dokumentarni film. Nada se, kao i njihova muzika, da će njihov stav inspirisati one koji žive u 2020 -im.
„Uvek su zadržali stav autsajdera“, objašnjava on. „I veoma je teško pronaći precizne paralele sa današnjim danom, gde je korporativna kultura toliko apsorbovana i tako sveobuhvatna.
„To je njihova ideja da stoje izvan sistema i da su zapravo opskurni, ili ideja otpora koji su imali. To nije nešto što čujete da mladi ljudi žele da budu vrlo često, ali je toliko elementarno za to kako sam ja pronašao svoj stavove kada sam bio mlad.”
„Na kraju, njihovo nasleđe je bilo pokretanje kreativne reakcije drugih umetnika da rade svoje stvari – i mislim da je to vrednije nego što bismo mogli da odredimo”, kaže Hejns.
Bonus video: Goran Marković o svom ocu Radetu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
