"Poljubac" Jelene Jelače u galeriji u Šumatovačkoj

"Psihološke i emocionalne karakteristike ljudskog lica predmet su istraživanja Jelene Jelače u nekoliko ranijih serija slika koje su rađene tehnikom akrila na platnu ili papiru. U radovima koji su pred nama, autorka pravi iskorak ka apstraktnijem načinu prikazivanja kako u formalnom tako i u pogledu medija. Beskomrpomisni crtež koji ne ostavlja prostora za neistine, autorka koristi da izrazi snažnu ekspresiju i intrigirajući narativ. Jelača tretira sam čin poljupca, i prikazuje kontaktni deo dva lica dok ostatak lika ukida, usredsređujući se na kvalitet i osobenost odnosa koji se u aktu ostvaruje", piše istoričarka umetnosti Ksenija Marinković o ovoj izložbi.

Ona podseća da je u indijskoj "Kamasutri" poljupcu posvećeno posebno poglavlje, kao vidu fizičke bliskosti koja višestruko otkriva psihološke i emocionalne osobenosti odnosa, a da u savremenoj zapadnjačkoj kulturi poljubac ima romantično i erotsko značenje."Ugovori i savezi sklapani su poljupcem, te se i danas održao ritualni poljubac mladenaca na venčanju. Kao simbol popularne kulture, poljubac na velikom platnu, proslavio je mnoga filmska ostvarenja. Digitalno doba doprinelo je da stvarnost sagledavamo fragmentisano i eksplicitnije, što je u izvesnoj meri izmenilo i našu percepciju bliskosti i intime. Pandemija korona virusa, uvođenje fizičke i socijalne distance kao protokola ‘nove normalnosti’ u međuljudske odnose, baca novo svetlo na ovu temu. Poljupci sa Jelačinih crteža spadaju u visoko rizično ponašanje, koje praktikujemo samo ako smo spremni da sa nekim istinski delimo dobro i zlo. Zbližavanje podrazumeva uzajamnu razmenu i prožimanje. Da li će nas aktuelna stvarnost podstaći na savesnije i iskrenije odnose, ili će nas učiniti anksioznim i otuđenim? Možda se ispod neke higjenske maske kriju usne koje nose odgovor na ovo pitanje", navodi istoričarka umetnosti.

Jelena Jelača diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1998. i magistrirala je dve godine kasnije u istoj ustanovi. Radove izlaže na grupunim i samostalnim izložbama od 1994. u zemlji i inostranstvu. Bavi se položajem jedinke u odnosu na društvo, (re)konstruisanjem identiteta, rodnim odnosima u kontekstu kulturološke i psihološke dimenzije, a dominantni motiv je portret uz prisustvo autobiografskih detalja.

Izložba se može pogledati svakog dana od devet do 20 sati do 10. juna.