0
"Museu de l'Art Prohibit", što se prevodi kao "Muzej zabranjene umetnosti", sadrži 42 umetnička dela koja su u nekom trenutku "napadnuta, osuđena, skrivena ili povučena iz opticaja" zbog društvenih ili verskih razloga.
Muzej, koji je otvoren prošle nedelje u srcu Barselone, opisan je kao prvi takve vrste, sa saopštenjem u kojem se kaže da se muzej „igra sa konceptom cenzure i nastoji da uspostavi vezu sa posetiocima“, piše „Dejli mejl“.
Među umetničkim delima – sva koja su navodno „izazvala uvredu“ ili bila „cenzurisana“ u nekom trenutku – nalazi se skulptura Ronalda Mekdonalda koji visi sa krsta, instalacija molitvenih prostirki ukrašenih štiklama i prikaz nagog Donalda Trampa.
Tatkso Benet, katalonski novinar i biznismen, počeo je da sakuplja umetnost koja ispunjava muzej 2018. godine, stičući preko 200 kontroverznih dela tokom narednih pet godina.
Kolekcija obuhvata dela velikih umetnika poput Franciska Goje, Gustava Klimta, Endija Vorhola i Pabla Pikasa, kao i savremenih umetnika poput Zulike Buabdala, Amine Benbučta i Čaro Korales.
Uključuje raznolik spektar umetničkih dela – slike, skulpture, gravure, fotografije, instalacije i audiovizuelne komade – koji su uglavnom nastali tokom druge polovine 20. veka i u 21. veku.
Tu su dela umetnika iz SAD-a, Evrope, Afrike i Azije, od kojih mnoga pružaju verske i socio-političke komentare.
Neki od zapaženijih radova u muzeju, smeštenom u istorijskoj zgradi u kvartu Ešample u Barseloni, uključuju fotografiju pod nazivom „Potapanje (J***og Hrista)“ Andreasa Serana iz 1987. godine, koja prikazuje malu plastičnu krstionicu uronjenu u staklenu posudu umetnikovog urina.
Crvenkasto obojena fotografija privukla je kontroverze tokom više od dve decenije, pri čemu su je mnogi verski kritičari označili kao bogohulnu.
Druga dela osuđena iz verskih razloga uključuju instalaciju „Zapadna i hrišćanska civilizacija“ Leona Ferarija iz 1965. godine, koja prikazuje Hrista skoro u prirodnoj veličini razapetog na američkom borbenom avionu.
Mnoga dela kritikuju poznate političare, poput neprijatnog prikaza Donalda Trampa sa malim penisom u slikarstvu Ilme Gore pod nazivom ‘Učiniti Ameriku ponovo velikom’, ili prikaz Franciska Franka, španskog diktatora, unutar frižidera Koka-kole u delu Eugenija Merina.
Takođe je prikazana slika Fabijana Čaireza koja prikazuje meksičkog revolucionara Emilijana Zapatu, na kojoj je oslikan nag, osim roze sombrera i crnih štikli, na konju.
Benet je rekao: „Iako neka od ovih dela mogu izazvati nelagodu, poštovanje prema onome što se razlikuje od naših vrednosti prvi je korak ka većoj slobodi, a to je glavni cilj ove kolekcije.“
Bonus video: Plava izložba za osobe sa invaliditetom