0
Na desetine i desetine filmova, dve takmičarske selekcije, jedinstveni prateći program, specijalni gosti, povratak Gran prija za najbolje ostvarenje i omaž Zoranu Simjanoviću, kratak su sadržaj Martovskog festivala koji počinje večeras (18.00) u Domu omladine i prvi put se publici predstavlja u duplom izdanju.
S obzirom da prošle godine jedan od najstarijih festivala u nas, Martovski prvi put u svojoj bogatoj istoriji nije održan zbog pandemije koronavirusa, tokom narednih sedam dana publika će biti u prilici da gleda duplo veći broj filmova, one predviđene za neodržano, 67. izdanje festivala i ostvarenja selektovana za 68. po redu manifestaciju.
– Još prošlog leta počeli smo sa pripremama dvostrukog izdanja festivala, iako niko do sada praktično nije organizovao duplo izdanje. Dogovorili smo se da filmove koji su bili u takmičarskoj selekciji za 67. izdanje prikazujemo u okviru programa, predviđenog za 2020, i dodelimo nagrade, a u međuvremenu smo krajem decembra raspisali konkurs za takmičarski program 68. festivala i selektovali filmove. Tako da po prvi put imamo dupli takmičarski program, ali i duplu dodelu nagrada – objašnjava za Nova.rs umetnički direktor Martovskog Dejan Dabić.
Naš sagovornik napominje da je kao umetnički direktor iskoristio svoje pravo da, pored tradicionalnih Gran prijeva za posebne festivalske kategorije, vrati Gran pri, koji je postojao u zlatno doba Martovskog festivala – za jedno ostvarenje kao najbolji film festivala.
– Naravno biće dodeljene i tradicionalne nagrade – za dokumentarni film do i preko 50 minuta, eksperimentalni film i video art, animirani film i kratki igrani film, kao i četiri strukovne nagrade – za režiju, kameru, muziku i ton, i montažu, o kojima će odlučivati žiri u sastavu: Želimir Žilnik, reditelj i scenarista (predsednik), Vera Vlajić, rediteljka, scenaristkinja i animatorka, Igor Bezinović, hrvatski reditelj, Dimitris Kerkinos, profesor i estetičar filma iz Grčke i Radoslav T. Stanišić, doktor dramskih umetnosti iz Crne Gore – priča Dabić, navodeći da će Martovski obeležiti i bogat prateći program, koji podrazumeva projekcije u okviru svetske, regionalne i domaće panorame, masterklasove, radionice, tribine…
Festival počinje večeras od 18 časova u Velikoj dvorani Doma omladine, no svečano otvaranje imaće, nažalost, i tužan „prizvuk“. Još prošle godine, na predlog našeg sagovornika, Odbor festivala je doneo odluku da Nagradu za životno delo dobije kompozitor Zoran Simjanović, ali bilo je dogovoreno da se to ne objavljuje… I onda je 11. aprila stigla vest da je kompozitor preminuo:
– Dogovorili smo se sa njegovom suprugom Ljiljanom Erić-Simjanović da joj večeras na otvaranju uručimo nagradu namenjenu Zoranu, a biće prikazan i kratki film o kompozitoru. Iako ćemo na tužan način početi festival, odlučili smo i da najvećem filmskom kompozitoru u ovoj zemlji i regionu priredimo omaž, osvrćući se na onaj deo njegovog opusa sa kojim je mali broj ljudi upoznat – a to je muzika za kratke filmove, dokumentarce, i animirane filmove. Simjanović je i ranije dobijao nagrade na Martovskom, primera radi za film Veljka Bikića „Krst, kvadrat i krug Kazimira Maljeviča“ i za ostvarenje Gorana Markovića „Poludeli ljudi“, kao i plaketu kada je festival obeležavao 50 godina. Nažalost, malo ljudi zna da je Simjanović bio i član SIFE, međunarodne asocijacije animatora – podseća Dabić.
Nakon dodele Nagrade za životno delo, pred publikom će se naći dva ostvarenja: „Kad oružje govori“, Borislava Šajtinca, što će biti svetska premijera i „Nimic“ Jorgosa Lantimosa sa Metom Dejmonom (srpska premijera).
Kao umetnički direktor odlučio je da vrati stari koncept Martovskog, pa je tako oformljena selekciona komisija u kojoj su, pored Dabića, Milan Nikodijević, reditelj, Vladimir Šojat, filmski i TV montažer, Nikola Majdak Mlađi, snimatelj, animator, i Dragana Latinović, producentkinja koja stvara u Nemačkoj. Odabrana je, kako kaže, respektabilna selekcija u okviru takmičarskog programa. Kada je reč o domaćim autorima koji su u trci za Gran prijeve, ne želi nikoga posebno da izdvaja, ali pominje jedan film:
– U okviru programa animiranog filma, u takmičarskoj selekciji je poslednje ostvarenje za koje je muziku pisao Zoran Simjanović – „Hronika jednog putovanja“, Stevice i Miloša Živkova. I posthumno je, eto, Simjanović u konkurenciji za nagradu. Kada je u pitanju međunarodni takmičarski program izdvojio bih kratki igrani animirani film „Poklon“, koji je ove godine nominovan za Oskara. I ceremonija Oskara poklopiće se sa dodelom nagrada na Martovskom. Takođe, izdvojio bih film kojim će večeras otvara takmičarski program – crnogorsko ostvarenje „Duga“. Film Aleksandra Vujovića, inspirisan životom Gaetana Grila, poznatog italijanskog likovnog umetnika, imaće večeras regionalnu premijeru, a proteklih nekoliko meseci učestvovao je na dvadesetak međunarodnih festivala i osvojio čak 11 nagrada – kaže Dabić.
Iz pratećeg programa Martovskog izdvaja radionicu koja će biti organizovana po prvi put u „polu-hibridnom“ obliku – „Belgrade short debut workshop“, uz mentorke Sari Volanen iz Finske i Barbaru Dukas iz Grčke, ali i tribinu posvećenu filmu koji se prikazuje u pratećem programu.
– U pitanju je film slavnog reditelja Pitera Džeksona „Oni nikada neće ostariti“, koji govori o Prvom svetskom ratu, a napravljen je od materijala iz Britanskog imperijalnog muzeja. Helen Apkraft, koja je kustos u tom muzeju, preko Zuma će pričati o iskustvima sa Piterom Džeksonom i otkriti kako je pravljen taj film, u okviru tribine „Kreativna upotreba arhivskog materijala u filmske svrhe“, uz moderatora Radenka Ranković, goste Aleksandra Erdeljanovića i Predraga Markovića. Biće zanimljiva i tribina koja je posvećena filmskih festivalima u regionu, uz goste iz BiH, Severne Makedonije, Grčke, kao i masterklas izraelskog digitalnog umetnika Liora Zalmansona, koji je posvećen eksperimentalnom filmu u vremenu interneta i algoritama – reči su Dejana Dabića.
Podsetimo, prvo izdanje Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma održano je u okviru Festivala jugoslovenskog filma 1954. godine u pulskoj Areni. Nakon šest godina, Festival se seli u Beograd, gde je prvi put održan u martu 1960. godine, a i danas je jedan od najstarijih evropskih filmskih festivala.
Reditelji koji su za svoje dokumentarce i kratke igrane filmove nagrađivani na Martovskom postajali su ovdašnje kinematografije, a među njima su: Stjepan Zaninović, Vlatko Gilić, Krsto Papić, Stole Popov, Bato Čengić, Puriša Đorđević, Dušan Makavejev, Petar Lalović, dok je Dušan Vukotić dobio glavno festivalsko priznanje za „Surogat“, da bi samo mesec dana kasnije bio nagrađen i Oskarom.
