Piscu Vladimiru Pištalu danas je na mestu srušene Narodne biblioteke Srbije, na Kosančićevom vencu, uručena nagrada "Meša Selimović" za knjigu eseja "Značenje džokera", u izdanju "Agore".

Za Pištalovu knjigu glasalo je 19 od 60 članova Velikog žirija u kome su bili istaknuti književni kritičari, teoretičari i književni istoričari, a među njima i Slađana Jaćimović i Mileta Aćimović Ivkov.

Jaćimović je na uručenju nagrade istakla da je „Značenje džokera“ „svedočanstvo bogatog ne samo literarnog nego i životnog iskustva, odnosno, kako sam autor kaže, ona je rezultat raznorodnih razmišljanja kroz skoro tri decenije koje ujedinjuje jedan pojedinačan život“.

– Specifičnost autorove pozicije i izmeštenost iz zavičaja učinili su esejističku perspektivu složenijom i otvorenijom za mnogostruka preslikavanja i preispitivanja: „Nekad mi se čini da živeći u Americi stojim u dva čamca, koja držim zajedno naporom nogu, i da – statistički uzev – živim negde nasred Atlantika“. Paradoksalni doživljaj života između svetova, istovremenog osećaja pripadanja i nepripadanja, iskosio je prespektivu pisanja o opštim pitanjima, ali i preispitivanja strane i sopstvene kulture, američkih mitova i naših zabluda, sadašnjosti i prošlosti, nostalgije i prihvatanja. Na prvi pogled čini se da je klatno piščevog interesovanja više pomereno ka američkoj kulturi i ličnostima u kojima je ona personifikovana – eseji o Marku Tvenu, Linkolnu, Čaplinu, Mjueru, Menkenu pretežu nad malobrojnim posvećenim Predragu Koraksiću Koraksu ili Saši Rakeziću Zoografu  – istakla je Jaćimović.

Aćimović Ivkov je konstatovao da „obuhvatajući širi krug tema – od onih koje se tiču njegovog američkog života do onih koje su iznikle iz njegovog domaćeg, jugoslavenskog i srpskog iskustva, Vladimir Pištalo je oblikovao knjigu kroz koju reprezentativno i uverljivo progovaraju njegov temperament, idejna i ideološka stremnjenja i intelektualno-stvaralačka interesovanja, knjigu koja je suma svih njegovih knjiga“.

– Ako bismo tražili njenu centralnu sadržinsku tačku ona bi se mogla nazvati – iskustvo. Godine trajanja, rada, putovanja i mišljenja, učenja i stvaranja, sažele su se u njoj u amalgam jasnih slika sećanja, predstava i dubinskih uvida, kao jasan iskaz jednog lepoti i humanističkoj vrednosti trajno obrečenog, radoznalog i nesmirenog bića. Ali i bića posvećenog stvaralačkoj sumnji, kritičkoj rezervi i distanci. Bez odstupanja i moralnog ostatka. Zbog toga je „Značenje džokera“ čitalački pokretni praznik: slojevita i bogata knjiga, sva od snažnih impulsa i tragova života, vatre srca i duha – istakao je Aćimović Ivkov.

Posle knjige „Značenje džokera“ najviše glasova (po 11) dobili su pesnička zbirka „Zanatski dom“ Đorđa Sladoja i studija „Identitet srpske književnosti“ Nenada Nikolića.

Na trećem mestu je „Roman o pijanstvima“ Igora Marojevića (10 glasova), na četvrtom (sa po devet glasova) su se našle pesničke knjige „Kosovske elegije“ Krstivoja Ilića i „22“ Nikole Živanovića, kao i studija „O istoriji, sećanjima i samoći“ Aleksandra Jovanovića, dok je petu poziciju (sa osam glasova) zauzeo roman „Pilot tramvaja“ Jovice Aćina.

Nagrada „Meša Selimović“, koju kompanija „Novosti“ dodeljuje 32. put, sastoji se od skulpture sa likom velikog pisca, povelje i novčanog iznosa.

Uručenje nagrade prvobitno je bilo planirano za 16. mart u Narodnom pozorištu, ali je zbog epidemije odloženo.