Pismo iz Gorice: Ne dozvolite da se pretvorimo u Netfliks

Ovo je zaključak konferencije održane prošle nedelje u okviru prvog Festivala savremene igre u Gorici kojoj su prisustvovali i predstavnici Beogradskog festivala igre.Govorili su igrači, koreografi, ali i oni koji vode institucije kulture i festivale igre: direktorke pariskog Teatra de la Vil (Kler Verle), festivala Milano Oltre (Silvija Albaneze), festivala Fabrika Europa iz Firence (Mauricija Setembri), produkcijske kuće Ater iz Ređo Emilije (Frančeska Zitoli) i Beogradskog festivala igre (Aja Jung), zatim predstavnici Ministarstva kulture, direktori pozorišta iz Verbanije, Udina, Bolonje, Venecije...Osvrt direktorke Beogradskog festivala igre Aje Jung na ovaj događaj prenosimo u celosti:"Inspirisan čuvenim Bijenalom igre u Veneciji, koje se ove godine zbog pandemije održava u oktobru umesto u maju, nastao je prvi festival savremene igre u Gorici.Mali grad, samo šest kilometara udaljen od granice sa Slovenijom ili jedan sat vožnje od Venecije, ozbiljno se pripremao i najavljivao programe još početkom godine, ali je prva predstava odigrana tek u četvrtak, 22. oktobra. Sledeći praksu Bolonje, Udina i Ferare, ideja organizatora je u 'naslanjanju' na ambiciozne venecijanske programe, kroz pokušaj da se manji ansambli iz selekcije Bijenala, predstave u istom periodu i u Gorici.

Na sceni Teatra Verdi, festival je otvorila predstava 'Gracije' u izvođenju Kompanije Silvije Gribaudi. U narednih nekoliko dana, na različitim pozornicama u Gorici, nastupale su italijanske trupe. U gledalištu, tek svako treće mesto je slobodno za publiku, i niko ne sedi u paru. Na ulici i u teatru svi nose maske. Ljudi aplaudiraju jako, kako bi nadoknadili tišinu praznih mesta. Međutim, umetnost se ne sme ugasiti. Na pitanje da li su mogli da odlože festival za narednu godinu, organizatori jednoglasno kažu da je 'naredne godine - vreme za naredni festival'.Festival u Gorici su pratili predstavnici Ministarstva kulture na čelu sa savetnicom za oblast scenskih umetnosti, Donatelom Ferante, a brojne diskusije bile su posvećene hitnoj kreaciji novih dekreta u okviru zakona u kulturi. Posebna rešenja se traže za oblast umetničke igre, jer je očigledno da je reč o najnežnijoj i ujedno najugroženijoj umetničkoj formi tokom pandemije. Uz igrače, tu je i veliki niz profesija koje su za igru vezane, naročito u zemlji koja baletske studije i nezavisne trupe broji po regionima i u stotinama.

Umetnici glasno zahtevaju od Ministarstva da ne dozvoli da se "scenske umetnosti pretvore u Netfliks" i da "ne podstiču rešenja koja će ugušiti naviku odlaska u teatar, posebno među mladima". Kao najlošiju praksu, italijanski umetnici navode striming iz praznih pozorišnih sala.U većim italijanskim gradovima, predstave od nedavno počinju u 18 ili 19h, i svi se nadaju da će tako i ostati, uz ostale mere: rastojanje, dezinfekciju, merenje temperature i nošenje maski koje su u postale važan modni detalj."