Piše Slobodan Vujanović: Oskari su i dalje veliki, ali su filmovi postali manji

Možda je najbolje da i to raspitivanje shvatite kako neku vrstu komentara. A još je bolje da prestanite da se folirate i složite se sa mnom da ni vi niste bili ništa više tj ništa manje zainteresovani.Prosto, filmovi odavno nisu veliki i bitni kao nekada. Holivud više nije velik i moćan kao nekada. U ostalom, pogledajte dobitnike: iza (neočekivanog pobednika) CODA stoji strimer Apple TV+, iza The Power Of the Dog (koji je tek po treći put u istoriji upriličio Oskara za režiju jednoj rediteljki) stoji strimer Netflix, iza King Richarda kojim je trijumfovao “vitez” Will Smith (delom) stoji strimer HBO Max, a film The Eyes of Tammy Faye, koji je doneo Oskara za glavnu žensku ulogu Jessici Chastain, iza koga stoji veliki filmski studio, Fox- priznajte, niko od nas nije ni gledao! Čak je i solidni bioskopski hit Encanto (nagrađen u kategoriji animiranog ostvarenja) brže-bolje stigao na naše male ekrane putem strimera Disney+. Dodajte tome da ćemo dobitnicu Oskara za sporednu ulogu, Arianu DeBose, duže pamtiti po tome da je u pitanju “prva obojena queer glumica” nego po onome što je prikazala u filmu West Side Story, kao i da priču o dobitniku Oskara za sporednu ulogu, Troya Kotsura (za film CODA) nikako ne možemo da odvojimo od “invaliditeta” koji mu je ulogu i obezbedio.

U neku ruku, lista dobitnika možda čak i realno reprezentuje stvarne želje i mogućnosti bioskopske/filmske publike. CODA u suštini jeste “oskarovski film” koji melodramski bolećivo, ali “realno”, sagledava patnje jedne “manjinske grupe”. S obzirom da ga je većina nas gledala kod kuće, niko ni ne očekuje da on bude naročito dobar ili autentičan u tome. Jane Campion jeste maestralno režirala, ali ne može da pobegne od toga da će u periodu nagrađivanja (umesto u periodu stvaranja) biti favorizovana kao žena. Kao i da smo njen film gledali, jer nam je pri ruci, “na Netflixu”. Will Smithov King Richard jeste jedini dobar “oskarovski” film i trebalo je da trijumfuje i u kategoriji scenarija (nad Branaghinim prerazblaženim Belfastom), jer će on za deset godina verovatno jedini biti isto ovoliko dobar i zabavan.

Japanski Drive My Car bio je favorit koji je na kraju i trijumfovao “jer je bio favorit”, iako sumnjam da ga je mnogo ljudi gledalo, dok je većinu verovatno bilo blam da glas za “internacionalni film” da daleko “oskarovskijem” The Worst Person In The World.Ali, vratimo se na početak- i da su neki drugi filmovi i glumci pobedili, podjednako bi nas bilo briga. Jer “dan kasnije” niko od njih više nikoga ne zanima. A naročito ne kao viral u kome Smith napucava laprdavog Chrisa Rocka. Zar ne?Bonus video: Vil Smit napucava Krisa Roka

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apvilsmithudariokrisrokanadodelioskaragp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3264421"]