Piše Milan Vlajčić: Kritika filma „Plači, Mačo“ – Klint Istvud i dalje u sedlu

Kultura 06. okt. 202116:25
Podeli:
Klint Istvud film "Cry Macho" Foto:Warner Bros. / The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

Kad istaknuti autor načini film u svojoj 91. godini, a povrh toga se pojavi u glavnoj ulozi, to već postaje fenomen koji opravdava gledaočevu znatiželju. Uz to valja imati u vidu da su u istoriji svetskog filma samo dva reditelja zabeležila radove u poznijem uzrastu (Portugalac Manoel de Oliveira u 106. godini i Francuz Alen Rene u devedeset drugoj, ali nijedan nije glumio u svom oproštajnom filmu).

Uostalom, obojica su već poodavno kod Velikog Manitua, a Klint Istvud (rođen 31 maja 1930) zasad je još uvek u sedlu (doslovno i simbolično), premda je već nekoliko puta najavljivao da će se mirno povući u zavetrinu. Nije održao reč (da li je time nekog izneverio?), zasad je još na poprištu. Odmah da priznam, navijam za njega, videćemo dokle još može da se nosi sa silama nemerljivim, da upotrebim izraz iz naših narodnih legendi.

„Plači, Mačo“ (izvorni naslov „Cry Macho“, 104 min. Kombank Dvorana Beograd) priča je o ostarelom negovatelju konja, nekadašnjem rodeo jahaču, Majku Majlou (Klint Istvud), koga dugogodišnji prijatelj Hauard, vlasnik velikog ranča, moli da pređe granicu sa Meksikom i odande mu dovede, nepriznatog, 13-godišnjeg sina. Godinu dana ranije, Hauard ga je najurio s posla zbog stalnog kašnjenja i pijančenja, ali bilo je prethodno i podrške koja se ne sme zaboraviti. Majlo zato preuzima zadatak kao jednačinu sa mnogo nepoznatih (otkud ocu saznanja da mu se maloletni sin prepustio opasnim iskušenjima ulice, nejasno je kako majku nadmudriti, prevariti…). To je priča o vraćanju moralnog duga, ali i roud-muvi u kojem se iza svakog ugla javljaju opasnosti, iznenađenja. A na njih se mora reagovati munjevito. Na nekadašnjem junaku rodea, godine su ostavile ozbiljan trag: on se kreće usporeno, brzinu reagovanja nadoknađuje golemim iskustvom, deo toga će pokušati da prenese svom privremenom štićeniku.

Milan Vlajčić
Milan Vlajčić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Dok Majlo prelazi granicu u ostarelom autu i kreće ka označenom mestu, nižu se predvidljive zgode sa Meksikancima, u poznatom saznajnom ključu (vesela sirotinja, ulice pune kriminala i sitne korupcije sa policijom). Scenario po romanu N. Ričarda Neša navodno je još od 1975. bio na čekanju u više holivudskih studija, ali sada ga je Istvud prilagodio svom uzrastu. Ima u njemu neke projektovane naivnosti, unošenja stare teme iz klasičnog vesterna – iskusni kauboj i dečak koji u njemu vidi uzor – kao u čuvenom „Šejnu“ sa Alenom Ledom.

Ali, ova konotacija sa klasičnim mitovima vesterna je zakasnela. Sada su druga vremena.

Istvud je teškom mukom došao do autorskog imidža, najpre kao Tajanstveni stranac u trilogiji Serđa Leona „Za šaku dolara“ (1964), „Za dolar više“ (1965) i „Dobar, loš, zao“ (1966), a potom (od 1971) prvim rediteljskim radom – „Sviraj Misti za Mene“ – otvara niz od 45 rediteljskih projekata (u mnogima i kao glavni junak). U drugoj polovini 20. veka samo nekoliko reditelja mogu da mu stanu uz rame.

Ipak, ne očekujte da novi Istvudov film može da se meri sa najboljim u njegovom opusu („Mistična reka“, „Odmetnik Džozi Vejls“, „Bledi jahač“, „Neoprostivo“). Prilično tanušan scenario, sa nekoliko neubedljivih rešenja (susret sa dečakovom majkom, meksičkom lepoticom neskrivene amoralnosti, meksička policija – ranjiva na dolare), ne narušavaju osnovnu, pomalo bajkovitu konstrukciju zapleta.

Ugledavši 13. godišnjeg dečaka Rafaela (Edoardo Minet), Majlo uspeva da uspostavi prvi ubedljiv kontakt, s tim što dečak ima dve razumljive nedoumice: šta da radi sa ocem koji ga nikad nije priznao, a šta sa ostarelim kaubojom, koji povremeno ima problema kad valja izvesti neki nagli pokret (sindrom zarđalih kostiju)!

Klint Istvud film „Cry Macho“ Foto:Warner Bros. / The Hollywood Archive / Hollywood Archive / Profimedia

Povratak ka granici postaje zanimljiviji, jer moraju da izbegnu meksičku policiju, kao i majčine gorile koje su im neprekidno na tragu. Uzgred, treba da brinu o Maču, borilačkom petlu (još jedan mačo, ovoga puta sa krštenicom) koji je Rafaelu obezbeđivao zaradu u meksičkoj folklornoj zabavi – opkladama na pernate borce! Taj Mačo sa krestom dovodi do nekoliko zabavnih situacija. Stalno je u opasnosti da ne zaglavi u kokošjoj supi!

U određenom trenutku neko im ukrade auto, naiđu na ranč sa konjima, merkaju kako da odaberu klasičan prevoz (ipak je to vestern), Majlo posmatra rasnog konja koga je teško obuzdati, i reši – da pokaže kako ga vreme nije pregazilo. To smo čekali sve vreme!

Usput, naleću na seosku krčmu koju vodi naočita udovica Marta (Natalija Traven) sa troje unučadi. Ona ih lepo ugosti, budući da su najpre spavali u nekoj napuštenoj kapelici. Međutim, pošto nije hrišćanski provesti noć pod okriljem Deve Marije, sva tri mača nađu utočište kod Marte. Sledi scena koja stegne srce gledaoca: jedna od devojčica je neobično ćutljiva, ostareli kauboj pročita „znak“, shvati da je nema, a istovremeno i žedna, te joj daje vodu.

Drugi lep trenutak je kad primeti ranjenog psa, Majlo mu previje nogu i spasi ga od ubijanja, a onda u selu pukne glas kako se pojavio lekar za životinje. Rodeo-jahač pokazuje da pomoć životinjama jeste deo svakodnevnih poslova krotitelja konja.

Kad konačno stignu do granice i otac prvi put zagrli nepriznatog sina, ostareli kauboj saopšti da ostaje na meksičkom tlu: tu je našao nekog s kojim neće biti sam!
Za Klinta Istvuda se ironično govorilo kako uspeva da nekoliko rečenica saopšti u nekoliko reči. Legenda glumačkog minimalizma, on staje u red Džona Vejna, Hamfrija Bogarta, Garija Kupera…

U jednom krupnom kadru (ima ih više, uvek na pravom mestu), dok priča o svojoj prošlosti u njegovom oku zaiskri suza. Nisam siguran da li se to meni učinilo, ili je u tom trenu i meni zapalo nešto u oko!

Neki poznati autori počeli su već da se brukaju kada su bili na polovini Istvudovog životnog veka. On možda nije uvek na svom vrhuncu (da li je Sergej Bubka uvek skakao s motkom preko šest metara, da li je Andrić uvek bio na visini „Proklete avlije“?), ali čestito radi. I ima za koga. To je njegov mali zavet.

Bonus video: Konji grofa orlova

Komentari

Vaš komentar