Maja Uzelac Foto:privatna arhiva Sonja Leković

Koliko je jaka opozicija vidi se najbolje po tome koliko je malvazije po Beogradu.

Sve do vesele, sad već čuvene izjave predsednika o tome kako je istarska malvazija đubre i odvratno vino koje ničemu ne služi, pili su je poneki.
U martu, dobacila je do svakog zakutka. Pljunuo ju je svaki bot, u nebesa vozneo svako ko je u Istru ikad nogom zagazio. Guglao je svako ko ima kompjuter. Prvi put probao svako ko je pogledom zakačio. A zakačio mnogi, jer u svakom izlogu probila se tih dana u prvi red.

Zvezda.

Brzo potom, došlo i leto
A malvazija najbolja hladna.
Ko bio na moru, bio.
Ko bio na moru, pio.

Ko nije, pati.

Početak septembra, beležim: grad još nije umro – a kad će, ne znamo. Zemlja isto tako, Bogu hvala i srpskom inatu.

Tek, gde god da nogom kreneš – malvazija.
Da nas podseća na slani morski povetarac, na polja lavande koja se gibaju kao more, na žalfiju, hlad od bora, onu malu nikakvu smokvu olupanu, što je najslađa na svetu…
I na to da je najveći marketinški stručnjak baš na sarajevskoj televiziji našao za shodno da nežno izrazi svoja osećanja prema istarskim tečnim lepotama.

Kojom prilikom su za Kozlovića i Benvenutija čuli i oni koje vino zanima koliko i kavijar od algi.
Sad, nije da je malvaziji potrebna reklama. Sve što se proizvede izveze se po svetu i popije do sledeće berbe. Ipak, negde je jasno da je naš marketinški mag postao najveći vinski influenser. Disruptivnim pristupom advertajzingu te hrabrim povratkom na polje antireklame, agencijskim ekspertima opalio je vaspitno-popravnu.
Od tad se zaključavaju u WC i plaču. Njegovi rezultati razneli su sve suvim zlatom plaćene/pod pretnjom otkaza osmišljene komunikacione sadržaje.
Istina, i broj kanala kojima raspolaže jebe kevu. Sve što kaže preneće plaćeni, začarani, zaljubljeni, ucenjeni…zgađeni, zgroženi i zblanuti svejednako.

Plus ja.

Tucite me.
Čovek nekad prosto ne može da odoli.
A tek žena.
Msm znate kako su žene slabe.

Evo npr. Marinika.
Ona nikako da izdrži da ga ne pomene.
.

(Već dugo sanjam o načinu da od preCednikove davnašnje izjave sočinim svoju digitalnu vizitku.
Jer kazao je: „Maja ima neku ličnu harizmu; ja ne mislim ništa dobro o njenim idejama, o toj vrsti političke ideologije, čak i kulturne, koju zastupa i pokušava da propagira.“

Ja se duboko izvinjavam što se hvalim, donekle cenim skromnost, ali –

Ko je o sebi ikad čuo išta lepše?!?)

Nazad na vino. Pa kaže:
In vino veritas.

A ovu malu, zgodnu istinu koju nam je donela malvazija samo zapamtiti,
pa ozvaničiti gde je red, 3. aprila 2022.

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare